Воштаница Егзарху Светог Трона Пећког Митрополиту Амфилохију
Ово је воштаница упаљеном Кандилу вјере и љубави за Светиње и народ Косова и Метохије Егзарху Светог Трона Пећког блаженог спомена Митрополиту Амфилохију.
Снагу његове молитве и вјере за очување Косовског завјета, народа и косметских светиња чућемо најбоље у бесједи којом се блаженопочивши Митрополит обратио на молебану за спас српског народа и његових Светиња, у четвртак 21. Фебруара 2008. године, испред храма Светог Саве на Врачару у Београду.
Мати Макарија соколичка поручује: Радуј се Црна Горо изњедрила си још једног светитеља – Митрополита Амфилохија.
“Митрополит је стизао тамо гдје нико није могао. Колико пута смо га гледали док служи опијела на сахранама, над полураспаднутим тијелима косметских мученика. Најупечатљивија ми је остала слика на којој се виде два човјека, са челом пробушеним метком. Те фотографије су обишле свијет свједочећи о православљу и храбром пастиру свога народа“, овим ријечима је игуманија манастира Соколица код Звечана, мати Макарија, за Радио Светигору почела своје сјећање на блаженог спомена Митрополита Амфолохија.
Мати додаје да је Митрополитово упокојење, које је дошло изненада, погодило све православне хришћане, не само у Црној Гори и на Косову, већ и у цијелом свијету.
“Митрополитову чисту душу још за његовог живота сматрали смо светом. Наричи Црна Горо јер си изгубила драгоцјени бисер, а опет, радуј се Црна Горо јер си изњедрила још једног светитеља – Митрополита Амфилохија“, поручила је мати Макарија.
Игуманија манастира Соколица каже да има дубоку вјеру да је Митрополит ту са нама и да нас никада неће напустити и поручује браћи Црногорцима да склонимо “оно чудо“ са врха Ловћена и да тамо вратимо капелу Владике Рада што је била Митрополитова велика жеља.
“Ето вам посла браћо Црногорци, испоштујте вољу Владике Рада и Митрополита Амфилохија. Скините проклетство Владике Рада са Црне Горе“, позвала је мати Црногорце.
Мати Макарија савјетује да одлазимо на Митрополитов гроб и молимо му се, а он ће нас чути јер је овдје, међу нама. Тијело Митрополита Амфилохија које сте сакрили као бисер у крипти подгоричког Саборног храма само је шкољка из које је изашао прекрасан бисер његове душе. Митрополит Амфилохије чује наше молитве. Завидим вам што сте тако близу његовог гроба, а ја ћу да му се молим са ове удаљености као да сам ту са вама, а даће Бог и да дођем“, каже игуманија соколичка Макарија.
Дијелећи са нама бол поводом упокојења нашег архипастира Митрополита Амфилохија, егзарха Светог трона пећког, мати Макарија је благословила слушаоце Радио Светигоре ријечима: “Помоз Бог пробуђена Црна Горо, ослобођена од оних који нису били пријатељи вјере православне. Помоз Бог Светигоро која својом јарком свијећом на високој гори свијетлиш и обасјаваш овај наш хришћански свијет“.
Мати додаје да се у Црној Гори догодио велики преображај и да је била одушевљена нашим литијама, а посебно никшићком литијом када су мошти Светог Василија изнијете на поклоњење.
“Са радошћу сам гледала Митрополита на челу литија, како усправно корача и крстом благосиља вјерни народ, док поред њега иде мала Уна носећи икону Пресвете Богородице а мајке доводе своју дјечицу да их Митрополит благослови“, сјећа се мати Макарија.
Игуманија соколичка каже да је Митрополита Амфилохија срела први пут код свог духовног оца Владике Данила (Крстића) почетком осамдесетих година прошлог вијека, сретала га је и док је био Владика банатски, а обилазио је сестре и у манастиру Соколица.
Онa каже да је немјерљив био његов значај за распето Косово и Метохију, посебно у оно најтеже вријеме.
За ову емисију издвојили смо и саопштење Покрета за одбрану Косова и Метохије гдје се каже да је Митрополит Амфилохије, обновитељ Косовског завета.
Саопштење преносимо интегрално:
Блаженопошивши Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светог Трона Пећког Амфилохије је, у нашем времену, био једна од најзначајнијих личности српске историје и један од најистакнутијих владика целе Православне цркве. Од доласка на катедру Богословског факултета и првих беседа на престоничким трибинама, све до данашњих дана, у готово пуних пола века његовог присуства у нашем јавном животу, око Митрополита Амфилохија окупљало се скоро све што је трагало за истином, слободом, правдом и подвигом. Његове речи најдаље су се чуле и његов утицај био је најјачи непосредно пред упокојење. На самом крају овоземаљског живота Митрополиту Амфилохију било је дато да коначно, у својој Црној Гори, згази главу змије.
Косовски завет и Косовске Светиње били су у средишту мисли Митрополита Амфилохија. Био је право духовно чедо Ловћенског Тајновидца Његоша, Светог Владике Николаја и Преподобног оца Јустина, који су смисао српске историје видели у Косовском завету. Митрополит Амфилохије Косовски завет је тумачио као српским историјским искуством потврђен Стари и Нови Завет, али и као потврду Светосавског завета, који обавезује на живот у име вечних вредности, на превазилажење страха у име подвига, на опредељење за истину уместо за лаж, за свесну жртву за ближње уместо за себичност и сујету.
Митрополит црногорско приморски Амфилохије био је, заједно са умировљеним епископом захумско-херцеговачким Атанасијем, зачетник и духовни отац „Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову“ (1982), али и нашег „Апела за одбрану Косова и Метохије“ (2018). Од њих је потекла идеја да се окупе и преброје сви они који су били спремни да се јавно супротставе дефетистичкој политици српских власти и медијској пропаганди срачунатој на одрицање српског народа од својих светиња, од смисла своје историје и сународника на Косову и Метохији. Митрополит Амфилохије и владика Атанасије писали су, са нама, Апел за одбрану Косова и Метохије и дали су му, заједно са Матијом Бећковићем, завршну форму. Када је Апел објављен, на Митрополита су били усмерени мржња и гнев режимских послушника и медија. Он је све нападе подносио лако и ведро, знајући и сведочећи да је Црква најјача онда када је прогоњена. Циљ је постигнут. Пробудили смо, охрабрили и у Завету усправили наше успавано јавно мњење.
И после тога, у сваком искушењу, имали смо Митрополитову помоћ и подршку. Био је стуб сваког окупљања у борби за одбрану Косова и Метохије. Када смо му јавили да смо основали Покрет за одбрану Косова и Метохије, одговорио нам је, само две седмице пре упокојења: “Од срца поздрављамо оснивање Покрета за одбрану Косова и Метохије са наведеним Предсједништвом. Имате моју пуну сарадњу и помоћ у остварењу Ваших племенитих планова у одбрани Косовског завјета и опредјељења у духу оног Његошевог:
”Наде нема више ни у кога,
до у Бога и у своје руке;
надање се наше закопало,
на Косово у једну гробницу (не безнађе)”.
Била је велика част и радост учити од Митрополита Амфилохија и сарађивати са њим у одбрани Косовског завета и наше Свете Земље.
Вјечнаја памјат! Слава Богу, а нашем Митрополиту хвала за све!
Београд, 30.10.2020.
Чланови Председништва и Скупштине Покрета за одбрану Косова и Метохије
Слободанка Грдинић
