О прослави Светитеља и нападима на Светиње и вјернике Српске православне цркве на завјетној српској земљи Метохији и Косову
- Поводом напада на српске храмове у Витини, Клокоту, Драјковцу, Доњој Битини, Липљану, Пећи, саопштењем за јавност огласила се Епархија рашко-призренска 10. маја 2021. године изразивши дубоку забринутост због најновијих у низу напада на верске објекте Српске Православне Цркве на Косову и Метохији.
- И у Стејт Департменту признали да се Српска православна Црква на Косову се суочава са проблемима
- Стејт Департмент и Канцеларија за међународне верске слободе у извештају о стању верских слобода у свету за 2020. годину у поглављу о Косову наводе проблеме с којима се суочава СПЦ, нарочито неиспуњавање судске одлуке у вези са земљиштем манастира Високи Дечани, као и друге заштићене зоне, преноси „Косово онлајн”.
Поводом најновијих напада на наше Светиње на Косову књижевник и новинар Живојин Ракочевић директор Дома културе Грачаница пише за “Политику“: Напади на цркве на КиМ – потенцијал за нови Погром.
Ни Живојин Ракочевић није прошао без напада. А поводом напада на овог истинског вјерника и свједока памћења нашег народа на Косову и Метохији Игуман манастира Високи Дечани архимандир Сава (Јањић)написао је на свом фејсбук профилу следеће:
“Живојин Ракочевић, као истински верник и патриота, годинама се бори да посведочи тешку и чемерну истину о страдању нашег народа на Косову и Метохији. Данас га у нашој јужној Покрајини мрзитељи истине сматрају непријатељем, а неки тамо далеко одавде прозивају као издајника српства, иако живи где је српство на распећу сваки дан. Од Дома културе у Грачаници направио је главни центар свих културних догађаја међу Србима на КиМ. Као новинар свуда стиже и храбро сведочи. Хвала Богу да га имамо. Његов осмех и поред свскодневних невоља овде на КиМ улива наду и храброст.
Жика је само пре свега пожртвовани отац двоје дивне деце (који је недавно изгубио своју добру супругу Соњу), хришћанин, песник, књижевник, Косовац, Морачанин, Србин – ЧОВЕК. Има ли веће радости и поноса, него таквог човека имати за брата и пријатеља?“- пише отац Сава (Јањић).
Овим поводом текстом ,,Ударио Врачар на Грачаницу“ своју подршку Ракочевићу упутио је проф. др Милош Ковић.
Како је најзначајнији српски интелектуалац на Косову и Метохији оптужен да је с још двојицом колега покушао да одвоји Друштво новинара КиМ од УНС-а?
Из грачаничког гета много боље се види оно што се с врачарског брега тек назире. Срби који су изабрали да на Косову и Метохији остану и живе, са својим породицама и својом децом, нису само чувари наших светиња – Грачанице, Дечана, Пећаршије, Љевишке, Зочишта, Девича, Драганца… Њихова жртва узнемирава и буди нашу савест. Они нас суочавају с нашом празнином, лажима и погаженим обећањима. Присиљавају нас на дијалог с прецима, на размишљање о смислу наше историје и будућности наших потомака.
Љута трава за наше љуте ране расте у хладу косметских светиња и жици косметских гета. Ако ова генерација није спремна за њу, треба ли да је ишчупа? Или бар да је остави неком будућем, паметнијем и храбријем поколењу?
И не заборавимо, Живојин Ракочевић, Будимир Ничић и остали Срби из гета нити су сами, нити су усамљени, нити су без одбране. Све анкете потврђују да, у низу суштинских, најважнијих питања, каква су будућност Косова и Метохије (читати: Србије), Републике Српске, Црне Горе, овде постоји јавно мњење у коме се брзо и лако успоставља основна сагласност. Оно је укорењено у предању, у наслеђеним обрасцима мишљења и делања, заснованим на древним тумачењима морала и смисла човековог постојања. То, већинско, предањско јавно мњење није ни власт ни опозиција, ни левица ни десница. Не заузима важне медијске, пословне и државне положаје. Главна мудрост оних који на таква места доспеју, међутим, састоји се у његовом ослушкивању и праћењу. Јер оно је и коначни судија. Видели смо како се у Црној Гори завршио покушај отвореног сукоба с њим“- пише између осталог проф. др Милош Ковић.
Нашу Митрополију су својом посјетом обрадовали Владика Теодосије и отац Данило Дечанац на празник Светог Василија Острошког чудотворца.
Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије и о. Данило Дечанац посетили су ових дана Црну Гору и Херцеговину где су их сви с љубављу дочекивали, објавио је на свом Фејсбук профилу архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани.
“Поклонили су се на гробовима блаженопочившег Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија. Учествовали су у прослави празника Св. Василија. Посетили су и манастир Жупу код Никшића и више других светиња”, написао је о. Сава, објавивши слике са њиховог ходочашћа.
“Велика је радост бити у дому Светог Василија на дан када прослављамо њега који је својим животом, подвигом и љубављу прославио Господа. Само да следимо његов пут, пут и дело Митрополита Амфилохија, чије се молитвено присуство осећа у овој светињи. Острог, Дечани, Девич, где су светитељи, места су поклоника, места где ми потврђујемо свој завет, да знамо ко смо, ког смо опредељења и да знамо куда ходимо”, казао је Епископ рашко-призренски Теодосије на овогодишњем Световасилијевском сабрању.
12 маја славимо спомен Светог новомученика Василија Пекара Пећког па тим поводом у нашој вечерашњој емисији можете чути и његово житије.
Благодарећи сестри Оливери Радић новинару и професору из Ораховца сјетили смо се још једног страдања које се догодило 12. маја 1998. године у Ораховцу.
На празник Светог Василија Острошког, се навршава 23 године од напада на полицијску патролу у близини села Ратковац код Ораховца, када је убијен полицајац из Велике Хоче Александар Мицић, а тешко су рањена још четири полицајца Саша Ђуричић, Миле Закић, Синиша Грковић и Радош Шошкић.
Напад се догодио у преподневним часовима, 12. маја 1998.год. Полицијској патроли која је обилазила села Ратковац, са две српске породице, и Братотин у којем је живело 50-ак Срба, припадници терористичке ОВК су препречиле пут и отворили на њих ватру. У помоћ својим колегама у обручу прискочили су полицајци из ораховачке полиције, као и специјалне јединице полиције из Призрена и Ђаковице. Борбе су се водиле од десет часова пре подне до касно увече када је блокада пробијена, а српско становништво из села Братотина је сат пре поноћи евакуисано у Велику Хочу. Са собом су успели понети само најосновније ствари које су натоварили на своје тракторе. Од тада до данашњега дана у село се нико од Срба није вратио, њихови домови су разорени, бунари затрпани, воћњаци посечени…
Александар Мицић-Ацко је прва од 84 жртве шиптарских терориста у ораховачком крају од 1998-2000.године. Рођен је 1969. године у Великој Хочи, а од 1990. је радио у МУП-у Репубике Србије. Иза себе је оставио трогодишњу ћерку Тамару и супругу Весну у поодмаклој трудноћи. Син који се родио после очеве смрти носи очево име – Александар. Саша Ђуричић је после операције остао без једне ноге, а Миле Закић без руке. Синиша Грковић је задобио повреде ока, Радош Шошкић је задобио прострелну рану у пределу колена.
Благодарећи Оливери Радић доносимо и тонске записе са прославе Ђурђевдана – слава саборне цркве у Призрену и славе Εпископа Теодосија, као и монашења у манастиру Светих Архангела у Призрену.
У Призрену је на Ђурђевдан свечано прослављена храмовна слава Саборне цркве Светог великомученика Георгија која је уједно и крсна слава Епископа рашко-призренског г. Теодосија.
Епископ Теодосије служио је Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенослужитеља Епархије рашко-призренске, а својим гласовима саслуживали су и ученици Призренске богословије.
У току свете Литургије, Епископ Теодосије је рукоположио у чин презвитера теолога Милана Станојевића из Ораховца.
У просторијама Богословије, Владика Теодосије приредио је свечани славски ручак уз који су призренски богословци свирали и певали старе српске песме са Косова и Метохије. Славском ручку су присуствовали и Срби који су и даље остали у Призрену на свом огњишту, као и ученици и професори обновљене Призренске богословије.
–У ВАСКРСЛИМ СВЕТИМ АРХАНГЕЛИМА КОД ПРИЗРЕНА ВАСКРСАВА И МОНАШТВО
У манастиру Свети Архангели код Призрена је на Васкршњи понедељак, када је прослављена и слава архангелске капеле, Св. Владика Николај Охридски и Жички, било свечано. Свету архијерејску литургију је служио епископ рашко-призренски и косовско метохијски г. Теодосије уз саслужење игумана Михаила и ђакона Братислава Богдановића из Грачанице. Литургији је присуствовало петнаестак верника из Средачке жупе, Призрена и Ораховца, а у току литургије владика је замонашио досадашњег искушеника овога манастира Радета Божића и дао му ново име – Николај, по Св. Николају Мириликијском по којем је и владика Николај Жички добио име.
По монашењу владика је произнео беседу у којој је између осталог казао да попут Христа и светиња архангелска после вишевековног лежања у рушевинама поново васкрсава, поново живи и у дане када се прославља Васкрсење Христово добија новог монаха:
-У ове најрадосније дане Христовог Васкрсења и наша радост је неизмерна. И ова света обитељ, која је такође лежала у гробу затрпана земљом без даха, без монаха, више векова, силом Божјом је васкрсла и данас добија новог монаха, нашег оца Николаја, сабрата ове свете обитељи, који треба да служи Богу у анђелском лику, који треба да служи овој светињи и своме роду. Наша радост се управо и осликава у нашем служењу, јер ми подражавамо Христа који је дошао у овај свет и рекао „Нисам дошао да ми служе, него да служим“ . Управо из тог служења извире сва наша радост јер можемо од себе да пружамо другама и као што су наши претходници служили у овој светој обитељи и у другим светињама тако да и ми ходимо њиховим путем, а све је то у љубави Христовој, све је то у неизмерном подвигу одрицања себе. Господ је рекао да је највећа љубав оставити овај свет, одрећи се себе и позвао нас да ко хоће да иде за Њим, да узме крст свој, да се одрекне себе, овог световног, пролазног и да пође за Њим. Отац Николај је управо чуо те речи и ововремено и пролазно је занемарио да би купио оно вечно, непролазно, Господње, да би купио тај бисер непроцењиви, за кога је жртвовао све у овом животу, па и себе је поништио ради Господа и ради Његовог Светог Јеванђеља и ради вечнога живота.
Владика Теодосије је казао да је празник Васкрсења празник светости, а да је чин монашења просвећење:
-Као и у крштењу и у монашењу, умире стари човек а рађа се нови човек у Христу. Нека би Господ подарио њему подвига, стрпљења, смирења на првом месту, али и љубави да у послушању своме игуману, братији, послужи у овом животу, да непостиђено стане пред Христа у онај час када буде напустио овај времени живот и прешао у онај вечни и да чује речи Господње, речи Христове: „Ходи слуго добри и верни, у маломе си ми био веран, на многим ћу те поставити“. Христос Васкрсе!
Владика је обавио и освећење славског колача и жита који је братија манастира принела поводом славе капеле, Св. владике Николаја Српског и преломио га са игуманом Михаилом. Говорећи о значају владике Николаја Велимировића за српски народ, владика Теодосије је рекао да је Николај Охридски и Жички српски златоуст, јеванђелист српски, пети јеванђелист који је на један нама приступачан начин пренео реч Божју, реч Светог јеванђеља и данас се поштује и слави у свим епархијама Српске цркве а и шире.
По завршетку Св. Литургије владика је дуго разговарао са малобројним призренским стадом о проблемима са којим се свакодневно сусрећу, али и о великом благослову који живот на Косову и Метохији носи“- пише за ,,Православље“ Оливера Радић.
Житељи Гораждевца код Пећи прославили су данас Светог пророка Јеремију, крсну славу овог села, известио је Радио Гораждевац.
Да да Господ Исус Христос васкрли да се слави име Господње и светитеља његових у вјеки вјекова на светој, завјетној српској земљи Косову и Метохији.
Догодине на Косову!
Слободанка Грдинић
