Kosmetska Kandila

Kosmetska kandila LXXXV

Ime: 15.05.2021 br. 85 KOSMETSKA KANDILA NAPADI NA CRKVE I SLAVE NA KOSOVU; Opis: Emisija-Kosmetska kandila Tip: audio/mpeg

O proslavi Svetitelja i napadima na Svetinje i vjernike Srpske pravoslavne crkve na zavjetnoj srpskoj zemlji Metohiji i Kosovu

 

  • Povodom napada na srpske hramove u Vitini, Klokotu, Drajkovcu, Donjoj Bitini, Lipljanu, Peći, saopštenjem za javnost oglasila se Eparhija raško-prizrenska 10. maja 2021. godine izrazivši duboku zabrinutost zbog najnovijih u nizu napada na verske objekte Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji.
  • I u Stejt Departmentu priznali da se Srpska pravoslavna Crkva  na Kosovu se suočava sa problemima
  • Stejt Department i Kancelarija za međunarodne verske slobode u izveštaju o stanju verskih sloboda u svetu za 2020. godinu u poglavlju o Kosovu navode probleme s kojima se suočava SPC, naročito neispunjavanje sudske odluke u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, kao i druge zaštićene zone, prenosi „Kosovo onlajn”.

 

Povodom najnovijih napada na naše Svetinje na Kosovu književnik i novinar Živojin Rakočević direktor Doma kulture Gračanica piše za “Politiku“: Napadi na crkve na KiM – potencijal za novi Pogrom.

Ni Živojin Rakočević nije prošao bez napada. A povodom napada na ovog istinskog vjernika i svjedoka pamćenja našeg naroda na Kosovu i Metohiji Iguman manastira Visoki Dečani arhimandir Sava (Janjić)napisao je na svom fejsbuk profilu sledeće:

“Živojin Rakočević, kao istinski vernik i patriota, godinama se bori da posvedoči tešku i čemernu istinu o stradanju našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Danas ga u našoj južnoj Pokrajini mrzitelji istine smatraju neprijateljem, a neki tamo daleko odavde prozivaju kao izdajnika srpstva, iako živi gde je srpstvo na raspeću svaki dan. Od Doma kulture u Gračanici napravio je glavni centar svih kulturnih događaja među Srbima na KiM. Kao novinar svuda stiže i hrabro svedoči. Hvala Bogu da ga imamo. Njegov osmeh i pored svskodnevnih nevolja ovde na KiM uliva nadu i hrabrost.

Žika je samo pre svega požrtvovani otac dvoje divne dece (koji je nedavno izgubio svoju dobru suprugu Sonju), hrišćanin, pesnik, književnik, Kosovac, Moračanin, Srbin – ČOVEK. Ima li veće radosti i ponosa, nego takvog čoveka imati za brata i prijatelja?“- piše otac Sava (Janjić).

 

Ovim povodom tekstom ,,Udario Vračar na Gračanicu“ svoju podršku Rakočeviću uputio je prof. dr Miloš Ković.

Kako je najznačajniji srpski intelektualac na Kosovu i Metohiji optužen da je s još dvojicom kolega pokušao da odvoji Društvo novinara KiM od UNS-a?

Iz gračaničkog geta mnogo bolje se vidi ono što se s vračarskog brega tek nazire. Srbi koji su izabrali da na Kosovu i Metohiji ostanu i žive, sa svojim porodicama i svojom decom, nisu samo čuvari naših svetinja – Gračanice, Dečana, Pećaršije, Ljeviške, Zočišta, Deviča, Draganca… Njihova žrtva uznemirava i budi našu savest. Oni nas suočavaju s našom prazninom, lažima i pogaženim obećanjima. Prisiljavaju nas na dijalog s precima, na razmišljanje o smislu naše istorije i budućnosti naših potomaka.

Ljuta trava za naše ljute rane raste u hladu kosmetskih svetinja i žici kosmetskih geta. Ako ova generacija nije spremna za nju, treba li da je iščupa? Ili bar da je ostavi nekom budućem, pametnijem i hrabrijem pokolenju?

I ne zaboravimo, Živojin Rakočević, Budimir Ničić i ostali Srbi iz geta niti su sami, niti su usamljeni, niti su bez odbrane. Sve ankete potvrđuju da, u nizu suštinskih, najvažnijih pitanja, kakva su budućnost Kosova i Metohije (čitati: Srbije), Republike Srpske, Crne Gore, ovde postoji javno mnjenje u kome se brzo i lako uspostavlja osnovna saglasnost. Ono je ukorenjeno u predanju, u nasleđenim obrascima mišljenja i delanja, zasnovanim na drevnim tumačenjima morala i smisla čovekovog postojanja. To, većinsko, predanjsko javno mnjenje nije ni vlast ni opozicija, ni levica ni desnica. Ne zauzima važne medijske, poslovne i državne položaje. Glavna mudrost onih koji na takva mesta dospeju, međutim, sastoji se u njegovom osluškivanju i praćenju. Jer ono je i konačni sudija. Videli smo kako se u Crnoj Gori završio pokušaj otvorenog sukoba s njim“- piše između ostalog prof. dr Miloš Ković.

 

Našu Mitropoliju su svojom posjetom obradovali Vladika Teodosije i otac Danilo Dečanac na praznik Svetog Vasilija Ostroškog čudotvorca.

Njegovo preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski g. Teodosije i o. Danilo Dečanac posetili su ovih dana Crnu Goru i Hercegovinu gde su ih svi s ljubavlju dočekivali, objavio je na svom Fejsbuk profilu arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.

“Poklonili su se na grobovima blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija i Episkopa Atanasija. Učestvovali su u proslavi praznika Sv. Vasilija. Posetili su i manastir Župu kod Nikšića i više drugih svetinja”, napisao je o. Sava, objavivši slike sa njihovog hodočašća.

“Velika je radost biti u domu Svetog Vasilija na dan kada proslavljamo njega koji je svojim životom, podvigom i ljubavlju proslavio Gospoda. Samo da sledimo njegov put, put i delo Mitropolita Amfilohija, čije se molitveno prisustvo oseća u ovoj svetinji. Ostrog, Dečani, Devič, gde su svetitelji, mesta su poklonika, mesta gde mi potvrđujemo svoj zavet, da znamo ko smo, kog smo opredeljenja i da znamo kuda hodimo”, kazao je Episkop raško-prizrenski Teodosije na ovogodišnjem Svetovasilijevskom sabranju.

 

12 maja slavimo spomen Svetog novomučenika Vasilija Pekara Pećkog pa tim povodom u našoj večerašnjoj emisiji možete čuti i njegovo žitije.

 

Blagodareći sestri Oliveri Radić novinaru i profesoru iz Orahovca sjetili smo se još jednog stradanja koje se dogodilo 12. maja 1998. godine u Orahovcu.

Na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, se navršava 23 godine od napada na policijsku patrolu u blizini sela Ratkovac kod Orahovca, kada je ubijen policajac iz Velike Hoče Aleksandar Micić, a teško su ranjena još četiri policajca Saša Đuričić, Mile Zakić, Siniša Grković i Radoš Šoškić.

Napad se dogodio u prepodnevnim časovima, 12. maja 1998.god. Policijskoj patroli koja je obilazila sela Ratkovac, sa dve srpske porodice, i Bratotin u kojem je živelo 50-ak Srba, pripadnici terorističke OVK su preprečile put i otvorili na njih vatru. U pomoć svojim kolegama u obruču priskočili su policajci iz orahovačke policije, kao i specijalne jedinice policije iz Prizrena i Đakovice. Borbe su se vodile od deset časova pre podne do kasno uveče kada je blokada probijena, a srpsko stanovništvo iz sela Bratotina je sat pre ponoći evakuisano u Veliku Hoču. Sa sobom su uspeli poneti samo najosnovnije stvari koje su natovarili na svoje traktore. Od tada do današnjega dana u selo se niko od Srba nije vratio, njihovi domovi su razoreni, bunari zatrpani, voćnjaci posečeni…

Aleksandar Micić-Acko je prva od 84 žrtve šiptarskih terorista u orahovačkom kraju od 1998-2000.godine. Rođen je 1969. godine u Velikoj Hoči, a od 1990. je radio u MUP-u Repubike Srbije. Iza sebe je ostavio trogodišnju ćerku Tamaru i suprugu Vesnu u poodmakloj trudnoći. Sin koji se rodio posle očeve smrti nosi očevo ime – Aleksandar. Saša Đuričić je posle operacije ostao bez jedne noge, a Mile Zakić bez ruke. Siniša Grković je zadobio povrede oka, Radoš Šoškić je zadobio prostrelnu ranu u predelu kolena.

 

Blagodareći Oliveri Radić donosimo i tonske zapise sa proslave Đurđevdana – slava saborne crkve u Prizrenu i slave Εpiskopa Teodosija, kao i monašenja u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu.

U Prizrenu je na Đurđevdan svečano proslavljena hramovna slava Saborne crkve Svetog velikomučenika Georgija koja je ujedno i krsna slava Episkopa raško-prizrenskog g. Teodosija.

Episkop Teodosije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje sveštenoslužitelja Eparhije raško-prizrenske, a svojim glasovima sasluživali su i učenici Prizrenske bogoslovije.

U toku svete Liturgije, Episkop Teodosije je rukopoložio u čin prezvitera teologa Milana Stanojevića iz Orahovca.

U prostorijama Bogoslovije, Vladika Teodosije priredio je svečani slavski ručak uz koji su prizrenski bogoslovci svirali i pevali stare srpske pesme sa Kosova i Metohije. Slavskom ručku su prisustvovali i Srbi koji su i dalje ostali u Prizrenu na svom ognjištu, kao i učenici i profesori obnovljene Prizrenske bogoslovije.

 

 U VASKRSLIM SVETIM ARHANGELIMA KOD PRIZRENA VASKRSAVA I MONAŠTVO

U manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena je na Vaskršnji ponedeljak, kada je proslavljena i slava arhangelske kapele, Sv. Vladika Nikolaj Ohridski i Žički, bilo svečano. Svetu arhijerejsku liturgiju je služio episkop raško-prizrenski i kosovsko metohijski g. Teodosije uz sasluženje igumana Mihaila i đakona Bratislava Bogdanovića iz Gračanice. Liturgiji je prisustvovalo petnaestak vernika iz Sredačke župe, Prizrena i Orahovca, a u toku liturgije vladika je zamonašio dosadašnjeg iskušenika ovoga manastira Radeta Božića i dao mu novo ime – Nikolaj, po Sv. Nikolaju Mirilikijskom po kojem je i vladika Nikolaj Žički dobio ime.

Po monašenju vladika je proizneo besedu u kojoj je između ostalog kazao da poput Hrista i svetinja arhangelska posle viševekovnog ležanja u ruševinama ponovo vaskrsava, ponovo živi i u dane kada se proslavlja Vaskrsenje Hristovo dobija novog monaha:

-U ove najradosnije dane Hristovog Vaskrsenja i naša radost je neizmerna. I ova sveta obitelj, koja je takođe ležala u grobu zatrpana zemljom bez daha, bez monaha, više vekova, silom Božjom je vaskrsla i danas dobija novog monaha, našeg oca Nikolaja, sabrata ove svete obitelji, koji treba da služi Bogu u anđelskom liku, koji treba da služi ovoj svetinji i svome rodu. Naša radost se upravo i oslikava u našem služenju, jer mi podražavamo Hrista koji je došao u ovaj svet i rekao „Nisam došao da mi služe, nego da služim“ . Upravo iz tog služenja izvire sva naša radost jer možemo od sebe da pružamo drugama i kao što su naši prethodnici služili u ovoj svetoj obitelji i u drugim svetinjama tako da i mi hodimo njihovim putem, a sve je to u ljubavi Hristovoj, sve je to u neizmernom podvigu odricanja sebe. Gospod je rekao da je najveća ljubav ostaviti ovaj svet, odreći se sebe i pozvao nas da ko hoće da ide za Njim, da uzme krst svoj, da se odrekne sebe, ovog svetovnog, prolaznog i da pođe za Njim. Otac Nikolaj je upravo čuo te reči i ovovremeno i prolazno je zanemario da bi kupio ono večno, neprolazno, Gospodnje, da bi kupio taj biser neprocenjivi, za koga je žrtvovao sve u ovom životu, pa i sebe je poništio radi Gospoda i radi Njegovog Svetog Jevanđelja i radi večnoga života.

Vladika Teodosije je kazao da je praznik Vaskrsenja praznik svetosti, a da je čin monašenja prosvećenje:

-Kao i u krštenju i u monašenju, umire stari čovek a rađa se novi čovek u Hristu. Neka bi Gospod podario njemu podviga, strpljenja, smirenja na prvom mestu, ali i ljubavi da u poslušanju svome igumanu, bratiji, posluži u ovom životu, da nepostiđeno stane pred Hrista u onaj čas kada bude napustio ovaj vremeni život i prešao u onaj večni i da čuje reči Gospodnje, reči Hristove: „Hodi slugo dobri i verni, u malome si mi bio veran, na mnogim ću te postaviti“. Hristos Vaskrse!

Vladika je obavio i osvećenje slavskog kolača i žita koji je bratija manastira prinela povodom slave kapele, Sv. vladike Nikolaja Srpskog i prelomio ga sa igumanom Mihailom. Govoreći o značaju vladike Nikolaja Velimirovića za srpski narod, vladika Teodosije je rekao da je Nikolaj Ohridski i Žički srpski zlatoust, jevanđelist srpski, peti jevanđelist koji je na jedan nama pristupačan način preneo reč Božju, reč Svetog jevanđelja i danas se poštuje i slavi u svim eparhijama Srpske crkve a i šire.

Po završetku Sv. Liturgije vladika je dugo razgovarao sa malobrojnim prizrenskim stadom o problemima sa kojim se svakodnevno susreću, ali i o velikom blagoslovu koji život na Kosovu i Metohiji nosi“- piše za ,,Pravoslavlje“ Olivera Radić.

Žitelji Goraždevca kod Peći proslavili su danas Svetog proroka Jeremiju, krsnu slavu ovog sela, izvestio je Radio Goraždevac.

Da da Gospod Isus Hristos vaskrli da se slavi ime Gospodnje i svetitelja njegovih u vjeki vjekova na svetoj, zavjetnoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji.

Dogodine na Kosovu!

Slobodanka Grdinić