Књига „Косовометохијски гласови“ професора српског језика и новинара Оливере Радић представљена је 30. марта 2022. године у Приватном културном центру “Акваријус” у Косовској Митровици.
О књизи су говорили проф. др Митра Рељић, директор Дома културе Грачаница Живојин Ракочевић предсједник Удружења новинара Србије и аутор Оливера Радић.
Живојин Ракочевић за књигу каже да је трајна вредност једног времена, које се ни по чему не може назвати добрим и срећним.
„Она има и своје тренутке наде и среће, која блистају у овој књизи. Интервјуи најбоље говоре о контексту и о личностима, које су тај контекст обележиле, и о томе како изгледа живот гета. То је нешто што је најтеже представити савременом човеку, без обзира што се наш живот креће од савршеног гета, до савршене комуникације, од тренутка када мислите да знате све о овоме свету, до тренутка кад схватите да не можете да се померите из оквира свог гета, своје собе и личности“, наводи Ракочевић.
Ракочевић истиче да ауторка књиге не само да сведочи, већ и уочава проблеме гето средина у 21. веку, што је данас тешко објаснити.
„То је најобухватније и најшире сведочење, од језичког, друштвеног, социјалног, националног, црквеног и све су то извештаји из разних облика и области нашег живота. То је једно велико изненађење, јер како је могуће да се у средини од 350 до 400 људи, формира, уобличи, и што је важно, представи такав глас. Оливера Радић није само сведок, она озбиљно уочава проблеме гето средина у 21. веку, што је врло тешко објаснити нормалним срединама и нормалном животу и поставља се питање, како представити Ораховац или Велику Хочу, у времену када ничег нема“, рекао је Ракочевић.
Он додаје да је ауторка успела да тај живот обликује у једној књизи, која носи назив „Косовометохијски гласови“.
„Пролазећи кроз ту књигу видите како тај живот може да креће од човека, који једноставно пече ракију, до Петера Хандкеа, који се у Ораховцу расприча, који иначе не прича, он ћути и сваку своју реч изговара као да му је последња. Он није човек фразе, али пред Оливером он се расприча и он о нечему може да говори, што он дефинише као „универзум бола“. О том „универзуму бола“ Оливера Радић је посведочила. Тамо постоје и много важни људи попут хроничара Дејана Баљошевића, који је записао све своје сусрете. То је дакле, непроцењиво благо сусрета, јер ништа није важније од сусрета у „затвору“, а Оливера Радић се већ двадесет и нешто година сусреће у затвору са својим саговорницима, животом, комшијама и надом, да може бити боље“, каже Ракочевић.
Он наводи да се новинарским послом бавила предано, са посвећеношћу, љубављу, тражењем саговорника, и што је, како каже Ракочевић најважније, „отварањем“ саговорника, што многима није пошло за руком.
Ауторка књиге Оливера Радић се захвалила присутнима и казала да постоји још доста прича, за које у овој књизи није било места.
„Драго ми је што смо вечерас овде, на једном саборавалишту на северу, и што смо ми део тог саборовања. Многе приче нису у овој књизи, много тога је остало да се настави, да се дописује, јер није све могло да стане у једну књигу“, рекла је Радић и захвалила свима који су били учесници разговора и са њом поделили своје тренутке и сведочења.
Каже да је живећи у Орарховцу, у последњих 20 и више година, слушала о многим догађајима и бележила сведочења, али и доживела све оно што су доживели људи у Ораховцу и Великој Хочи.
„Почела сам да записујем колико сам могла и тако су се ти гласови претварали у реченице и текстове. Прво су оне биле исписане на свескама и папирима, а онда се јавила и та жеља да се подели са некима мало даље. Тако сам почела да пишем за „Јединство“, јер сам имала потребу да то поделим са некима, који би хтели да се наша истина о нашим животима чује. Књига је сведочење на једно време, на неке људе, на догађаје који су се дешавали. Она је и мозаик текстова и сваки може да се чита посебно, али сви заједно су једна прича, прича о времену и људи на Косову и Метохији. Задатак је да на неки начин то запишем, али задатак свих нас је да то преносимо даље. Порука ове књиге би била да после сваког страдања долази васкрсење и на нама је да те гласове преносимо и да чувајући истину о ономе што се десило на Косову и Метохији, очувамо ове просторе и сведочимо косовски завет и погледамо у очи свима којима долазе после нас“, рекла је она.
Проф. др Митра Рељић је присутне подсјетила на немиле догађаје током деведесетих година на простору Косова и Метохије.
“Оља је добар сведок, јер разуме душе оних о којима сведочи. Она зна и она живи њихов живот. Она са њима дели бол али и обичаје и зато јој верују. Постоје приповести у књизи које би, да нису засењене општом трагедијом, представљале грађу за истраживање, не само дијалектологије већ и других питања језика. Реч је о Подрињском говору, и она их преноси тачно тако како су изречене, локалним говором, што је тамо „Ораховачки говор“ а то је иначе један од Подрињских говора, који припада групи Призренско-тимочко дијалекатског типа”, наводи Рељић.
Други дио Оливерине књиге садржи 56 разговора, које је ауторка водила са људима различитих занимања, и различитих образовних профила, архијереја, писаца, Петера Хандкеа, хуманиста као што је Арно Гујон, Милош Ковић, додаје Рељић.
“Све то што обједињује ове људе и што нам Оливера предочава јесте Косовски завет и само вера и нада да њега очувамо”, навела је она.
Књигу је 2021. године објавио Завод за уџбенике а њу је могуће купити у ПКЦ “Акваријус” по цени од 1.400 динара.
На тонском запису благодаримо Оливери Радић
Текст смо преузели са портала Мост
