Поводом обиљежавања 25 година од бомбардовања и 20 година од Мартовског погрома на Косову и Метохији у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Митрополија црногорско-приморска и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици организовали су косовско-метохијско вече које је почело приказивањем филма ,,Отето Косово” чешког режисера Вацлава Дворжака, након којег се живим и потресним свједочењима обратио Миодраг Мишо Вујовић, писац, новинар, публициста и продуцент. Он је говорио о посредовању и активном учешћу светопочившег Патријарха српског Павла у смиривању и охрабривању страдалног народа на Косову и Метохији:
,,На Космету и широм света данас страда једино сиротиња, а сиротиња нема нацију. Сјећам се сусрета у Приштини Светог Патријарха Павла, који је без пратње у старој Опел Аскони стигао у Грачаницу. Спремала се трећа сеоба Срба са Космета. ,,Морамо издржати.” – смиривао је Патријарх присутне. Први сусрет имао је већ следећег дана у Приштини са командантом КФОР-а Мајклом Џексоном, упознали смо његовог капелана – пастора Англиканске цркве господина Џејмса, који ће фасциниран Патријархом Павлом постати наш сапутник у обиласку спржене српске земље по Косову и Метохији”.
Он се осврнуо и на догађај када се италијански генерал завјетовао Митрополиту Амфилохију да ће Пећка Патријаршија и Високи Дечани бити брањени до последњег италијанског војника:
,,У Пећкој Патријаршији затекли смо блаженопочившег Митрополита Амфилохија и италијанског генерала Кабиђозоа који се заветовао Митрополиту да ће Пећка Патријаршија и Високи Дечани бити брањени до последњег италијанског војника. Ни генерала ни његове војнике од којих су се неки крстили у Дечанима не смемо заборавити”.
,,Сви смо позвани да чинимо сагласно звању онолико колико можемо и колико нам је Бог дао”. присјетио се Мишо Вујовић ријечи светопочившег Патријарха Павла.
Митрополит Јоаникије је своје надахнуто обраћање започео констатацијом да је косовска драма заправо библијска драма уписана у судбину човјека, нарочито у судбину Божијег народа:
,,Када схватимо континуитет страдања макар од Косовске битке па на овамо колико смо крварили, кад схватимо да Косовска битка као што пјесник рече никад није завршена, сазнајемо заправо да је она потресла наше биће до те мјере да је оставила најдубљи печат на нашем духовном и физичком бићу, али и открила дубоке духовне потенцијале кроз освешћивање смисла сваке жртве која је принесена за славу Божију”.
,,Који је смисао тог страдања? Који је смисао те жртве? Дубоко сам увјерен да нас та жртва чува, да нас чува жртва 55 момака родом из Црне Горе који су дали своје животе ‘98 и ‘99 године у борби за Косово, за нашу отаџбину. Добијају вјечни смисао и невине жртве дјеце. Прије свега да поменем троје дјеце, малога Мирослава Кнежевића и двије дјевојчице на муринском мосту који су погинули од НАТО бомби у току НАТО агресије и троје одраслих, мале Милице Ракић и толико војника наше војске која је бранила своју отаџбину”.
У наставку, Митрополит Јоаникије је посебно издвојио борбу архијереја Српске Цркве за Косово и Метохију, наводећи примјере Патријарха Павла, Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија:
,,Најдубљи смисао има и борба наших архијереја за Косово и Метохију. Да поменемо великог свједока и великог страдалника нашега Патријарха Павла који је 33 године свједок косовског страдања у тим временима кад се није могло наћи никаквог разумијевања код наших власти за српско страдање. Он је поред свега тога свједочио, редовно извјештавао Свети Архијерејски Синод, државне органе и та његова свједочанства су сабрана и објављена. Посебна прича је борба наших блаженопочивших архијереја Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија”.
,,Хвала Богу, наше свештенство и монаштво је било на висини задатка у току ових страдања, прије свега било је са својим народом, дијелило и зло и добро. Међу њима има великих витезова, јунака који су претрпјели народну голготу а да се никада и никоме нису пожалили, него су са радошћу и са љубављу састрадавајући са својим народом носили тај крст”. рекао је Владика.
Митрополит Јоаникије је нагласио да се одлазећи на поклоњење светињама Косова и Метохије, у сретање нашем страдалним народу евидентно осјећа сила Крста Христовога која даје снагу и надахњује свакога који крене тим путем:
,,Ко год од нас оде на Косово и Метохију сада на поклоњење светињама и на виђење са нашим распетим народом на Косову и Метохији, осјећа се као награђен, као почаствован умјесто да ми њима дајемо снагу што и желимо, они заправо нама дају снагу! Сила крста Христовога дјелује преко косовске жртве и преко косовско-метохијских светиња, а то значи и сила Христовог распећа и Христовог Васкрсења”.
Владика је потом рекао да је утемељење нашег народа на Косову и Метохији, те да су Косово и Метохија огњиште које нас грије:
,,Наше утемељење је на Косову и Метохији, то је наше огњиште које нас грије и то кад страда и кад крвари оно нас тада још више грије, оно нас враћа нама самима, враћа нас Богу, враћа нас нашим прецима и вјековном нашем крсто-васкрсном путу којим смо ишли као народ кроз вјекове. И тако видимо да смо на правом Божијем путу, да се боримо”.
Митрополит Јоаникије је навео да осим непочинстава и злочина који су се догађали и којих је било много, такође треба навести и многе од примјера људскости и саосјећања које биљежи и свједочи косовско-метохијска голгота:
,,У извјештајима о Косовском погрому 2004. године, поред убистава, поред прогона, био је циљ да се протјера народ, а то је етничко чишћење, поред пребијања и батинања на стотине људи, много је људи и рањено, 10-11 Срба је и погинуло, али поред свих тих непочинстава и зала и нељудскости и злочиначког дјеловања Албанаца, био је и велики број супротних примјера, завидан број Албанаца који су своје комшије Србе штитили и то треба увијек истаћи. Било је и појединих из међународних снага који су животе дали да одбране наш народ, али било је и оних који су помагали Албанцима да протјерају Србе, имамо и таквих свједочанстава, нажалост.”
На крају свог обраћања Митрополит је подсјетио шта је то што смо као народ и појединци дужни да чинимо,
,,Дужност нам је да помажемо, посјећујемо, подржавамо, ако треба и све да учинимо и своје животе да жртвујемо за одбрану Косова и Метохије јер народ који има историјску свијест и који има свој дом, своју отаџбину, коријене, историју, хероје, јунаке, духовне вриједности које је вјековима његовао – не смије то да погази. Тако су чинили и наши преци у тежим временима него што су ова данашња и ми то данас треба да чинимо и да идемо њиховим стопама”. – поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Вече је завршено пјесмом “Догодине на Косову” коју је отпјевала пјевачка група АНИП “Ђурђевданско коло”.
Текст, видео: Борис Мусић
Фото: Жељко Драшковић
