У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у недјељу 23. фебруара молебан су служили Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и рашко-призренски г. Теодосије. Послије молебна је кренула литија, која је ишла до манастира Никољац у Никољцу.
Владика Јоаникије је, обраћајући се на градском тргу, казао да се молимо Богу, сабирамо око престола Божјег, обједињујемо и оснажујемо силом Божијем.
„Кријепимо се нашим заједништвом и међусобним миром и љубављу у овим тешким данима, данима тешких искушења, када смо изложени дискриминацији и удару на нашу вјеру, на православље, на наше светиње. Онај ко удара на светиње, удара на част и образ, на прошлост, садашњост и на будућност и хоће да збрише и вјеру, и народ и памћење. Зли наум је био и ми смо се супроставили дискриминацији када више није било никаквог средства и начина да се супроставимо преко званичних институција, ми смо морали да се супростaвимо на овај начин и да сазовемо народну скупштину.
Ова народна скупштина ће засиједати све до момента док не добијемо наша права и док не заштитимо слободу наше свете вјере за коју су наши преци живјели, крв проливали и главе своје полагали. Не можемо дозволити да у нашој држави православна вјера, света вјера, вјера Светог Василија и Петра Цетињског буде дискриминисана и изложена оваквој неправди, тортури и затирању”, бесједио је Епископ Јоаникије.
С друге стране, казао је Преосвећени владика Јоаникије, овдје у Црној Гори се прави преседан, да се овај несрећни закон, који је, заправо, безакоње и удар на правни поредак, да би, по истом моделу, Шиптари, Хашим Тачи и Харадинај отели српске цркве на Косову и Метохији, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Љевишку, то је договор.
“Ми се боримо да очувамо наше светиње, имамо подршку од цијелог православља и од цијелог свијета који има савјести. Све више и западни свијет разумије да је овдје угрожена вјера и нико, ко има разума, не може подржати то да се било која вјера понижава, нарочито, не наша која је родила светитеље, изњедрила блиставу културу, створилиа наш идентитет и створила Црну Гору. Имамо подршку од Бога и од свих православних Цркава Божијих, а вечерас нам је, посебно, драго што је са нама владика рашко-призренски Теодосије, који носи косовске ране на своме срцу и који нам је први дао подршку.
Владика Теодосије је захвалио вјерном народу што истрајава у ономе што је добро и најсветије, а то је своја вјера и светиње.
„Најљепше што се данас може чути у Црној Гори и изван њених граница јесте слоган „Не дамо светиње“. Наши свети владари, архиепископи, патријарси, знали су шта може сачувати биће нашег народа. Зато је подигнута Студеница, Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Острог, Цетињски манастир и многе наше светиње посијане по свим српским земљама. Они су знали да једино светиње могу сачувати душу нашега народа и то у најтежим временима, у ропству, страдању, а, ево, и у ово наше вријеме, како у нашим Крајинама, Славонији, БиХ, на Косову и Метохији, чега смо се држали ако не светиња. Светиње су нас сачувале и ми зато гдје год данас да живимо наше светиње не дамо другима“, поручио је Епископ Теодсије.
Он је казао да људи на Косову и Метохији добро знају шта су наше светиње.
„Биле су нападнуте, скрнављене, паљене, рушене, али није дао Господ да оно што је најсветије нестане у роду нашем. Страдамо много пута, али наше светиње остају, јер су оне наша душа. Док је наших светиња биће и нас. Зато смо захвални Богу Који је чинио, и у наше вријеме чини, оно што је најважније за нас, а то је да сачувамо вјеру, наду, међусобну љубав. Господ нас упућује једне на друге, да волимо једни друге, да саосјећамо са другима и да праштамо. То је закон Божији, по томе ће нам Господ судити и по томе ће познати да ли смо Његови. Нека нам Господ да снаге да истрајемо у свему ономе што је добро, нека нам да снаге у предстоојећем посту, да постом, молитвом и покајањем побиједимо наше непријатеље и сачувамо оно најсветије. Само ако будемо ишли Божијим путем, онда ћемо, заиста, бити народ Божији”, бесједио је Преосвећеи владика Теодосије.
Поред хора “Свети Никола”, који прати све литије, на градском тргу је наступио и шеснаестогодишњи гуслар Синиша Петрић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
