Otac Rafailo Bijelo Polje 6

Литургија на Празник Светог Наума Охридског у цркви Светог Николе у Бијелом Пољу 

“СВАKИ ХРАМ ЈЕ СKИНИЈА ГОСПОДЊА” 

 

На велику радост вјерника у Бијелом Пољу, у недјељу, 3. јула, на празник Светог Наума Охридског у цркви у Никољцу у Бијелом Пољу служио је архимандрит Рафаило Бољевић, уз саслужење братства манастира Подмаине и свештеномонаштва бјелопољског намјесништва. Послије Литургије у порти је о. Рафаило одржао предавање на тему „ Литургијски доживљај поста“ 

 

У Цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу у Бијелом Пољу, у недјељу, на празник Светог Наума Охридског, Свету Литургију је служио Архимандрит Рафаило, игуман манастира Подмаине.  

Послије прочитаног Зачала јеванђелске приче o. Рафаило обратио вјерницима словом поуке.

-Сваки храм, а имамо их Богу слава много, је Скинија Господња, мјесто пребивања Божије славе, мјесто пројаве Божје силе, Божје премудрости, милости, љубави, истине живота. Дакле, најважније мјесто и за нас, јер сва та својства Божанска нама су потребна као свјетлост, као дах, као смисао, као живот. Ево покушавамо да живимо и изнад атмосфере храма, на жалост, много је више оних који то чине и који су упорни у томе, развијајући разне технике живота, улажући у такозвани прогрес. И гле, ни једног задовољног, нигдје мирног, нигдје светог. А из овога храма, из  Божанских светиња, из зоне свете и Божанствене Литургије, клијајају Свети људи који доносе свете плодове живота. И ми овдје у овом граду имамо ту могућност само ако будемо пажљиви и ако будемо правили разлику, јер разлика постоји и то не мала. Постоји велика суштинска разлика између онога што Господ наш говори, нуди и јесте и онога што овај варљиви и лажљиви свијет поставља на трпезу. Зато је много важно да будемо опрезни, трезвени и пажљиви. Са таквом пажњом, улазећи у наше храмове, у Богом одређене термине, јер ми данас имамо термин, нисмо се случајно сабрали па ‘гле, откуд ти јутрос’, а ти мени – откуд ти’, јер смо се договорили, термин је утврђен. Бићемо и ми, али биће и Бог наш. Доћи ћемо да иштемо и тражимо а Он ће бити ту да нам да, да нас укријепи, да нас помилује, да нас животом, мудрошћу и свјетлошћу својих ријечи нахрани, јеванђелских проповиједи просвећује, и ево Га.

Гледајте данас, само ако имамо пажњу, како је то моћно. Ево дошли смо у овај храм, дочекао нас је и Он сам лично нам се обраћа; не шаље Анеђеле, не ни Методија, великог Светитеља којег данас прослављамо; не ни Преподобног Наума Охридског Чутотворца, кога такође данас прослављамо, него нам се Он лично обраћа, сад мајчин сине, имаш ли пажњу, или немаш? Шта ти је сада у глави када се теби обраћа, на шта мислиш, куд’ си пажњу, куд’ животу, куд’ жељама, јер тамо гдје јеси, у тој динамици расијаности, ту су ти смртни непријатељи. ‘Оно о чему сада мислиш док Ја говорим’, каже Господ, ‘то ти је смртни непријатељ’. Мислиш ли о ономе што ћеш јести? То није јело него смртни отров. Размишљаш ли о ономе што ћеш данас, или у годину или десет година унапријед, јести и пити? То је отров, то су отрови, ту је твоја погибија, јер ти мислиш и бринеш мислећи, а Ја сам овдје пред тобом као Сведржитељ, као Утјешитељ, као Спаситељ, као Отац. ‘Чуј ме сине гдје говорим’, -указујући на потребу да будемо безбрижни, да се не бојимо, да не лудујемо у нашим бригама, јер како Рече: „Зна Отац ваш да вама и то треба”, па указује на птице. ‘Видите како птице не брину’, свака има колико јој је потребно, пјева, пјева, пјева, па буде и да се поједе, па настави лети, игра се и пјева. ‘А камо ли’, каже, ‘ви маловјерни’, па не сматрате ваљда да сте гори од врабаца, да вам је цијена нижа од цијене птице. Вреднији сте не од птица но од звијезда  и од Анђела. Таква свјетлост треба да обасја наше биће и да изазове стање вјере, али силне вјере, која ће да буде свјетлост нашега живота, да буде свјетлост нашим очима, да живимо и да ходимо вјером, да је Бог наш Отац наш. Да нас није привео из небића у биће да лутамо, да се сами као сироти сналазимо, па онда магнетизмом брижности, метежности, дакле хаотичности, тражимо неки вјештачки мир и неке лоше комбинације, неминовно поклањајући се мамону; дакле, богу богаства, богу имања, богу монета, златних резерви и трезора, и онима којима је то, јер воле, предато. Па онда правимо те компромисе, па им се поклањамо, па се понижавамо пред њима за ситно, низерно, па онда душу повриједимо и далеко било, за вјечност је и изгубимо. Зато Господ говори ‘немојте да бринете, Ја сам са вама’. Брините о души својој, брините о томе гдје сте у односу на Мене, јер вам без мене нема вам живота. Брините о томе какав је ваш однос према Цркви Мојој, какав је ваш однос према Светој Литургији, како приступате Мени, брините о томе како Ме слушате, има ли Моја ријеч мјеста у вама. Јесам ли Ја ваш Господ, јесам ли Ја твој Спаситељ, јесам ли Ја твој Брат, јесам ли Ја онај који је дошао по тебе да те врати у Очево наручје, да те вазнесе у Царство небеско, поклањаш ли се мени или мамону, јер ‘два господара не можеш служити’. Зато, браћо и сестре, чујмо ове ријечи, много су важне“, бесједио је о. Рафаило.

Господ нас, појаснио је он, позива на безбрижност; имамо Цркву, имамо Њега у њој, имамо овај велики савршени дар Свете Литургије, и данас ево пазите, Он сам нам говори. Не људи који нам обећавају, који се нуде, који се кад- кад и труде, али не може бити боље ако Бог не да. Бог је ту и Он сам нам открива како живјети, а како не живјети, како вјеровати, а како не вјеровати, за шта се прије свега и изнад свега бринути а за шта се не бринути. Гледајте, како једноставан начин – ‘иштите најприје Царство небеско’. То је реална могућност, није то некакво обећање апстрактно, то је браћо и сестре реалност, Kосовски завјет, ‘земаљско је за малена Царство а небеско вавијек и довијека’. То и ова светиња потврђује, светиња је сва посвећена небесима, погледајте како одолијева времену, и нас позива да се уградимо у ту вјечност, али треба да је иштемо. Ево Господ је све организовао, ево Царство отворио, ево Литругију Свету даривао, да се кроз њу, причешћујући се Светим Тајнама, и живјећи светим врлинама, да се полако али постепено спремамо за пуноћу живота будућега вијека; да то најприје иштемо, да то буде приоритет нашег живота, да бринемо за душу у њено спасење, а нема спасења ван Цркве и ван Христа. ‘А ово остало’, каже Господ, ‘то ће вам се све додати’. Зна Отац ваш да вама и то треба. Он зна да треба и једемо и пијемо. А неће ваљда живот да ти спадне на ту бригу. Он каже: „Има таквих који брину само шта ће јести и шта ће пити, али то су незнабошци“,  каже. Они не знају за Бога. Ти, као крштено чељаде, као син Божји смијеш да бринеш поред живог и бесмртног Оца, поред Његовог Јединородног Сина, који ради нашега спасења узе нашу природу и сједини је са Божанском, и на тај начин отвори нам Царство Небеско. Ти не можеш да бринеш! Немаш ти право на то, живиш спокојно, безмолвно, безметежно, молитвено и покајнички. И вјерујте, браћо и сестре, то ће тако и да буде. Ништа не може да нам буде. Он је наш Отац, и као отац зна за неше потребе. Само немојмо да испустимо из животног фокуса Цасртво Небеско и стицање благодати које остварујемо живјећи у тајни цркве, покајања и Литургије и добро обративши пажњу на сваку ријеч коју је изговорио“, бесједио је о. Рафаило.

Он је указао да сваки вјерник има Свето Јеванђеље у својој кући, као ово које стоји на Светом престолу и савјетовао:

„Узмите Јеванђеље, читајте га, тамо вам се Господ лично обраћа тамо вам је све речено; тамо нам је све откривено, тамо ћемо наћи све што нам је потребно, да вјечност задобијемо овдје у времену и животу. Молитвама Светог Оца Николаја у чијем се храму наалзимо, који нас ево и данас поучава истим тим истинама, молитвама Светога Методија Олимског исповједника и Наума Охридског Чудотворца безбриженог, молитвеника за спасење рода нашега, и ми да се растеретимо брига и метежности и да остало вирјеме живота свога у миру, без метежности и у покајању проведемо, ишчекујући скори други долазак Христов и пуноћу живота у Царству Небеском“, бесједио је о. Рафаило.

Послије Литургије у порти је о. Рафаило одржао предавање на тему „ Литургијски доживљај поста“.