Napad Na Poljsku

Љетопис, 1. септембар 2019

Име: Ljetopis 01.09.2019 (1939 Napad na Poljsku, 1715 Luj XIV); Опис: Љетопис, 1. септембар 2019 Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 1. септембра 1939. године Њемачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други свјетски рат, који је трајао шест година уз учешће 61 земље.

Napad Na PoljskuПогинуло је око 50 милиона људи, а рањено више од 35 милиона. У току ноћи између 31. августа и 1. септембра група Њемаца обучених у пољске униформе је напала њемачку радио станицу Глајвиц. Њемачка влада је лажно оптужила Пољаке да су ово урадили њихови војници, па је ову провокацију искористила као повод за напад на Пољску. Њемци су својим планом „Вајс“ предвидјели концентричну офанзиву главним снагама из Источне Пруске и Шлезије да би прво окружили и уништили главне пољске снаге западно од Висле. У другој етапи је предвиђено да се велика клијешта споје источно од Буга и да се ту униште преостале пољске снаге. За извођење овог напада, Њемачка је припремила око 2 милиона војника, преко 2.000 авиона, око 2.500 тенкова и 25 ратних бродова. Услед неповољног стратешког положаја Пољске, пољски генералштаб се налазио у врло деликатној ситуацији приликом доношења одлуке гдје би се требао организовати главни отпор агресору. Политички, економски и психолошки разлози су превагнули, па је Генералштаб одлучио да главне снаге бране гранични фронт дужине 1.600 километара, и да се тако заштите индустријски и пољопривредно најбогатије граничне области гдје се налазио и највећи број становника. Војни разлози су налагали да се главни отпор пружи на линији Нарев-Висла-Дунајец, која је била много краћа ( 1.000 километара ) и која се налазила иза рјечних препрека. Пошто је Генералштаб усвојио прву варијанту, главне пољске снаге добиле су задатак да бране граничну линију, док је у стратегијској резерви трабало да буде 14 пјешадијских дивизија. Међутим , због недовршене мобилизације и изненадног њемачког удара, овакав распоред није реализован. Изненада и без објаве рата њемачке оружане снаге 1. септембра 1939. извршиле су снажан напад на Пољску. Њемачка авијација је напала пољку авијацију на аеродромима, противавионске батерије, жељезничке станице и друге важније објекте ради спријечавања мобилизације и концентрације Пољака на граничном фронту. Пошто је у овим нападима нанијела огромне губитке пољској авијацији и још више повећала своју превласт у ваздуху, она је потом указивала велику помоћ копненим снагама. Све њемачке армије су предузеле општу офанзиву ујутро 1.септембра на фронту од Источне Пруске до Словачке, савлађујући упоран отпор малобројних пољских посада које су браниле гранична утврђења. Захваљујући изненађењу, великој надмоћности, успјешном дејству и садејству своје авијације, њемачке копнене снаге за прва три дана постигле су одлучујуће успјехе. Судбина Пољске била је запечаћена 17. септембра, јер су се тенковске јединице тога дана спојиле код Влодаве и тиме онемогућиле повлачење пољских снага у пријатељску Румунију а јединице Црвене армије су прешле пољску границу. Истог дана се пољска влада са око 32.000 војника успјела повући у Румунију. Још прије завршетка операција у Москви је закључен споразум између СССР-а и Њемачке о границама. Нова граница је ишла такозваном Керзоновом линијом. СССР је добио 202.400 квадратних километара са око 10 милиона становника, а Њемачка 185.600 квадратних километара са око 21 милион становника. Од тога су Њемци 91.700 припојили Трећем Рајху, а осталу територију су претворили у пољски генерални гувернеман.

 

  • На данашњи дан, 1. септембра 1715. године умро је француски краљ Луј XIV, назван Краљ Сунце.

Luj XivНа пријесто је ступио као петогодишњак, регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт вршио до своје смрти кардинал Мазарен. Након смрти предсједника, владе кардинала, Мазарена  Луј XIV је преузео контролу над владом. Током владавине Луја XIV Француска је постала економска и колонијална сила и центар европске културе. Луј XIV саградио је Версај, симбол апсолутистичке монархије. Владавина Луја XIV трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. Француска је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: Француско-холандски рат, Рат Велике алијансе и Рат за шпанско наслеђе и учествовала је и у два мања рата. Политичку и војна сцену Француске током његова живота чиниле су такве личности као кардинал Мазарен, Никола Фуке, Жан Батист Колбер, Мишел Летелије, Лувоаз, Велики Конде, Анри Тирен, Вобан, маршал Вилар и Турвил. Док је владао Француска је постигла не само политичку и војну надмоћ, него је доминирала и културом са различитим личностима као што су били Молијер, Жан Расин, Жан де Лафонтен, Шарл Лебрен , Жан Батист Лили, Јасент Риго, Андре Ленотр, Клод Перол и Жил Арден-Мансар. Културна достигнућа тих људи допринијела су престижу Француске, њеног народа, језика и краља. Луј XIV је успјешно радио на стварање централизоване државе, у којој се владало из пријестонице. Створио је модерну државу од расцјепкане феудалне државе. Луј XIV је постао примјер апсолутистичког владара. Често му се приписује фраза „Држава, то сам ја“ иако историчари сматрају да су му то вјероватно пришили политички противници, као стереотипан начин потрде његовог апсолутизма. Сасвим супротно од тога, Луј је на самрти рекао „Ја умирем, али држава ће увијек остати“.