Sv Sava

Љетопис, 10. мај

Име: Ljetopis 10.05.2019 (1933 Rajhstag spaljivanje knjiga, 1594 Spaljene mošti Sv. Save); Опис: Љетопис, 10. мај Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 10. маја 1594. године мошти оца српске државотворности и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су спалили на Врачару у Београду.

Sv SavaСпаљивању моштију Светог Саве претходио је устанак Срба у Банату у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан наредио је Синан-паши да по сваку цијену угуши побуне Срба, а овај је, знајући да до гроба Светог Саве у манастиру Милешева ходочасте чак и мухамеданци, наредио да се пренесу мошти у Београд и спалио их.

 

 

Кад је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свога рођења,

Док се звао Растко,

Као што иде и сада,

Само га не видимо,

А можда је то било и доцније.

 

Кренуо је Савиним стопама,

Ка Савином извору

На Савином врху

Куда и ми идемо,

Јер другог пута и нема.

 

Када је негде око Савина дана

Наишао Савином страном,

Напали су га пси,

Као што и сад нападају

Свакога ко се упути Савиним траговима.

 

Путник је најпре саставио три прста,

Како је одредио да се и ми крстимо,

Плашећи их законом

Од кога су још више побеснели,

А ни до данас нису узмакнули.

 

Онда се сагнуо да дохвати камен,

Али камење беше замрзнуто,

Свезано за земљу студеним синџирима,

Јер беше јака зима,

Као и ове године,

Као увек око Савина дана.

 

Већ су разносили Савина стопала,

Савин кук и Савин лакат,

По продолима и јаругама земље

Због које је подељен свет,

Кад је Свети Сава отпасао мач уста,

Једино оружје које је носио,

А које је и нама оставио,

Говорећи ове речи:

Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.

 

  • На данашњи дан, 10. маја 1933. године у Берлину, испред Рајхстага, нацисти су спалили више од 25 хиљада књига, међу којима дјела Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна, најављујући на тај начин ново раздобље у историји њемачке културе.

Paljenje KnjigaСамо у Берлину, на Тргу опере, окупило се око 70.000 људи. Студенти су камионима и колицима пребацили више од 20.000 књига – међу њима и дјела познатих њемачких писаца као што су Ман, Ремарк. Студентски вођа Херберт Гутјахр одржао је говор пун мржње: „Све оно што није њемачко предајем ватри!“ Тада тек 23. годишњи Гутјахр био је први који је у ватру бацио хрпу књига. Била су то дјела чије су поруке – према нацистичкој идеологији – биле „нењемачке“. Запаљене су и књиге аутора који су важили за непријатеље националсоцијалиста. Није било разлога да се студенти плаше: паљење књига су одобравали запослени у библиотекама, па чак и многи професори. Када су у јануару 1933. године националсоцијалисти преузели власт Адолф Хитлер је добио диктаторска овлашћења. Почела је борба за њемачке идеје. Паљење књига на Тргу опере у Берлину била је централна манифестација. Сам чин је преносио радио. Многи студенти су носили СА или СС-униформе. Један од њих је поручио: „Предајем ватри списе школе Сигмунда Фројда. Против кривотворења њемачке историје и омаловажавања њених великана, из страхопштовања пред нашом прошлошћу“. Око поноћи је стигао и Гебелс који је одржао говор пред одушевљеном масом.

Свјетски медији су били ужаснути и спаљивање назвали „Геноцидом над књигама“. Спаљене су и књиге пјесника Хајнриха Хајнеа, који је још 1821. године написао: „Када горе књиге, на крају ће горети и људи“. Међу њемачким интелектуалцима и умјетницима те године је дошло до беспримјерног егзодуса. Многи су напустили земљу. Нобеловац Томас Ман је 1940. године преко ББЦ-а осудио нацистички режим: „Ово је глас упозорења – упозорити Вас то је једина услуга коју један Њемац, као ја, може данас да Вам учини.“ Онима који су остали у Њемачкој често је забрањивано објављивање њихових дјела. Болно је било сазнање да су управо студенти били ти који су помогли у паљењу књига тог маја 1933. године.