На данашњи дан, 12. јула 2000. године у Тополи је умро Томислав Карађорђевић, син краља Александра, први припадник ове династије који се вратио у отаџбину послије Другог свјетског рата.
Приликом сахране, четири дана касније, у породичној гробници Карађорђевића у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу окупило се неколико десетина хиљада људи. Томислав Карађорђевић је био југословенски принц, други син краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића. По жељи свог оца, принц Томислав је требало да се роди у Загребу, међутим како је те године у Хрватској била јака зима од тог пута се одустало. Крштен је у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу присутвовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелио да живи сто година. Основно образовање стекао је на двору у Београду. Школовао се у Енглеској до 1947. године, када је напустио студије због сукоба са једним марксистичким професором. Током Другог свјетског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској влади у избјеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски пријесто умјесто свог старијег брата, краља Петра II, што се није десило. Послије Кембриџа, краљевић Томислав ријешио је да се посвети воћарству. Оженио се принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу и кћерку Катарину. Послије развода оженио се дјевојком из сусједства са којом има два сина, Ђорђа и Михаила. Краљевић Томислав је био веома ангажован у животу српске емиграције, организујући бројне прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама. Био је, између осталог, предсједник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима и предсједник одбора за обнову манастира Хиландар. Године 1990. одбио је понуду Демократске странке из Београда, да буде њен предсједнички кандидат на првим послијератним изборима. Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу. Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом доносио. Одбио је понуде да се лијечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије марта 1999. године. Умјесто тога, обилазио је бомбардована мјеста и, иако тешко болестан, подијелио судбину народа. Сахрањен је на Опенцу уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице.
- На данашњи дан, 12. јула 1191. године енглески краљ Ричард Лавље Срце заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.
Ричард I, звани Ричард Лавље Срце, краљ Енглеске, трећи син краља Хенрија II и Елеоноре, рођен је у Оксфорду. Још док је био малољетан, заручен је за кћерку француског краља Луја VII и добио је војводство Аквитанију у Француској(наследство своје мајке). Ратујући против свог оца да би заштитио своје интересе, израстао је у одличног војника. 1189. године је постао краљ Енглеске и одмах након тога се отиснуо у Трећи крсташки поход. Са њим је такође пошао и Филип II, краљ Француске, син Луја VII. Одмах на почетку поход се показао неуспјешним, углавном због неслагања двојице краљева. Због избијања свађе између Ричарда и Филипа на Сицилији, Ричард је одбио да се ожени са Филиповом сестром као што је било планирано. Умјесто тога, оженио се Беренгеријом Наварском на Кипру, којег је освојио 1191. године. Након освајања Акре од Сарацена, исте године, Ричард је погубио 2700 муслимана које је заробио у рату. Та његова бруталност је у то вријеме сматрана за храброст која је касније прерасла у легенду. Конфликт око превласти над Светом Земљом резултирала је разлазом између двојице краљева, тако да се Филип вратио сам у Француску. Ричард је провео мјесеце у неодлучној борби против Саладина, султана Египта и Сирије, прије склапања примирја по којем је Јерусалим остављен у Саладиновим рукама. Заробљен од стране Леополда V, аустријског војводе, Ричард је предат у руке Светог римског цара Хенриха IV. Пуштен је након плаћања високе откупнине. Ричард се вратио у Енглеску и склопио примирје са својим братом, Џоном, касније краљем Енглеске, који је у његовом одсуству сковао завјеру да би се докопао енглеског пријестола. Оставивши енглеску владу на бригу способном администратору Хуберту Валтеру, Ричард је отишао у Француску да би заратио са француским краљем. Кампање за одбрану својих посједа у Европи су се наставиле наредних пет година. 1199. године Ричард је смртоносно погођен стријелом у једном двобоју. Као краљ, Ричард је изабрао многе способне министре, којима је оставио на вођење већину своје администрације. Под његовом владавином Енглеска је патила од високих пореза који су убирани да би испратили његове ратне експедиције. Понекад окрутан, понекад великодушан, али увијек храбар, био је опјеван у многим витешким остварењима тога времена и такође је и сам био пјесник. Постао је херој многих легендарних прича.
