На данашњи дан, 12. марта 1832. године рођен је енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против кога је, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примијењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора је касније назван, према његовом презимену, бојкот.
У својој раној младости, Чарлс је био заинтересован за војску, па је тако одлучио да се упише на Краљевску војну академију. Наредне године, пошто није положио испит на крају разреда, избацили су га са академије, али му је његова породица купила чин у 39. пјешадијском пуку. Куповина чинова у британској војсци, искључиво у коњици и пјешадији и то само до чина пуковника, била је пракса у то вријеме. Његов пук је пребачен у Белфаст, а касније у Даблин, гдје се Чарлс и оженио. Свој чин морао је да прода, када се разболио, али је наставио да живи у Ирској. Пошто се пензионисао из војске, почео је да ради као агент Џона Криктона, трећег грофа од Ерне, који је посједовао више од 40.000 хектара земљишта у Ирској. Гроф му је понудио земљу у близини места Нил и закуп фарме од преко 600 хектара, са добром кућом и двориштем, шталама, урушеним дворцем, два острва, сплавом и правом на лов, употребу ватреног оружја и риболов. Бојкотова дужност била је да прикупља аренду од 35 других закупаца и да савјесно брине о имању. После двадесет година живота у овом округу, он је себе већ сматрао старосједиоцем.
Проблеми Чарлса Бојкота почели су 1879. године, када је економска криза изазвала пропаст ирске пољопривреде, због чега је стално пријетила глад. Ирски сељаци су се тада организовали и почели да захтијевају мање закупнине. Они су, вођени заговорницима ирске самоуправе Чарлсом Стјуартом Парнелом и Мајклом Давитом формирали Ирску аграрну лигу и 1880. године рекли Бојкоту да мора да снизу цијену закупнине за 25 одсто. Бојкот је одбио да смањи закупнину, али није очекивао да ће га ова одлука коштати свега што је створио претходних година. Огранак Аграрне лиге у округу Мејо захтијевао је од Бојкотових радника да обуставе рад и да започну кампању изоловања Чарлса Бојкота од локалне заједнице. Сељаци не само да су одбили да обрађују земљу грофа од Ерне, него су чак престали и да говоре с Чарлсом, да га послужују, у било ком облику или форми и на било који начин, а у цркви нико није желио ни да сједне поред њега. Нико није хтио да ради за Бојкота, тако да су на крају многи усјеви уништени.
Бојкот је био принуђен да напусти острво, осрамоћен, а његово презиме је тако постало епоним за поступак изоловања некога, у циљу изазивања промјене, данас познат под називом „ненасилан отпор“.
- На данашњи дан, 12. марта 1938. године њемачке трупе ушле су у Аустрију, а Адолф Хитлер је два дана потом објавио да је Аустрија постала дио Трећег рајха, што су западне силе посматрале скрштених руку, настојећи да на сваки начин избјегну рат с нацистима.
Аншлус је био уобичајен назив послије Првог свјетског рата за прикључење Аустрије Њемачкој. Када је после слома Аустроугарске формирана Њемачка Аустрија, њен је привремени парламент изгласао прикључење Њемачкоj. Савезници (нарочито Француска и Италија) су се успротивиле аншлусу, тако да је забрана аншлуса ушла у уговоре о миру са Њемачком и са Аустријом. У прво вријеме за аншлус су се залагали првенствено у Социјалдемократској партији, али је тај интерес нагло опао доласком Адолфа Хитлера на власт у Њемачкој и када је обновљена кампања за аншлус они су били одлучно против. Против је била и владајућа странка хришћанских социјалиста. Са друге стране су били аустријски нацисти који су од тада почели страсно да заговарају то уједињење.
Аустријски нацисти су у дослуху са немачким нацистима покушали да 1934. године изврше пуч, оснују нацистичку владу, прогласе аншлус и том приликом су убили аустријског канцелара Долфуса. Преврат није успио јер је интервенисала војска, а Италија је коцентрисала трупе на Бренеру. У вријеме италијанско-етиопског рата је дошло до зближавања Италије и Њемачке, која је помогла Италији да издржи санкције, и Мусолини је промијенио свој став према аншлусу. Тако уз његову сагласност Аустрија јула 1936. године закључује са Њемачком уговор којим се обавезује да ће у својој политици водити рачуна да је Аустрија држава њемачког народа.
Након неуспјелог покушаја преговора са Хитлером, аустријски канцелар Курт фон Шушниг је морао да попусти и да већу власт нацистима. Недуго послије тога је морао дати оставку, што је проузроковало кризу у земљи јер је предсједник Аустрије Вилхелм Миклас одбио да прогласи нацисту Артура Зајс-Инкарта за новог канцелара. Хитлер и Геринг су аустријским нацистима обећали војну помоћ у случају да буде потребна, а до ње је и дошло 12. марта 1938. године, дан када су њемачке трупе умарширале у Аустрију. Отпора није било јер је Шушниг у свом познатом радио говору рекао да не жели да пролива њемачку крв. Дан након тога, одржан је референдум на коме је 99,7% гласача гласало позитивно за аншлус.
