Rusko Japanski Sporazum

Љетопис, 13. април 2019

Име: Ljetopis 13.04.2019 (1941 Rusija i Japan, 1941 Madarski teror); Опис: Љетопис, 13. април 2019 Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 13. априла 1941. године Русија и Јапан потписали споразум о неутралности у Другом свјетском рату.

Rusko Japanski SporazumДвије државе су кроз вјекове имале промјенљиве међудржавне односе који су најчешће били на ивици напетости због геостратешког положаја у којем се налазе.

Русија је још у периоду Царства започела ширење на територије према југу, западу и истоку. Јапан се одувијек налазио на веома трусном тлу подложном снажним земљотресима и у вулкански најактивнијем појасу Пацифика. Такво стање је у великој мјери приморало Јапанце да развију милитаристички дух у циљу територијалног ширења према азијском континенту.

Русија је према свом југо-источном сусједу држала тврд став када је у питању био статус њених острва према којима је Јапан итекако имао одређене планове када је у питању ширење јапанског животног простора.

Након такозване Меиџи обнове 1868. године у Јапану, нова власт је прекинула са неколико вјекова дугом изолацијом Јапана. Одлучили су да прихвате западне идеје, технолошке новости и обичаје. До краја деветнаестог вијека Јапан је за релативно кратко вријеме изашао из изолације и трансформисао се у модерну индустријску државу. Јапан је настојао да га прихвате у ранг једнак западним силама.

Први затегнути односи између Јапана и Русије услиједили су након Кинеско-јапанског рата када је Кина 1895. године изгубила у рату. Кина је потом била приморана да преда Кореју, Тајван, полуострво Љаотунг и луку Порт Артур. Руси су присилили Кину да са њима потпише уговор о изнајмљивању поморске базе Порт Артур на 25 година. Порт Артур је био једина руска лука на топлим морима на обали Пацифика и имала је огромну стратешку вриједност.

Након пропасти преговора са Русијом Јапан је децембра 1903. године послао Русији ултиматум, да би Русији објавио рат фебруара 1904. године. Јапан је напао луку Порт Артур три сата прије званичне објаве рата. Био је то први велики пораз једне западне силе. Јапан се након ове побједе уврстио међу велике свјетске силе и започео процес јапанске доминације у Кини.
Инцидената је до Другог свјетског рата било у облику совјетско-јапанских пограничних сукоба током 1938-1939. године. Најпознатији су свакако остали Битка на језеру Ха Сан која је вођена августа 1938. године. То је био војни упад Јапана из Манџука (Манџурија под окупацијом Јапана) на територију Совјетског Савеза а јединице Црвене армије су их жестоко потукле и успјешно одбиле и након тога је уследило примирје.

Већ у мају, 1939. године, Јапанци су поново покушали упад и дошло је до сукоба са Совјетима и Монголима, али су и овај пут извукли дебљи крај када их је совјетска артиљерија жестоко потукла у борбама на реци Халин Гол.

СССР и Јапан су потписали Совјетско-јапански пакт о неутралности 13. априла 1941. године Упркос, Тројном пакту и нападом Њемачке на СССР, Јапан је остао прибран и поучен ранијим искуством, овај пут није напао Совјете.

Наредни велики сукоб две земље уследио је априла 1945. године када је СССР отказао Пакт о неутралности. Већ у августу мјесецу Совјети објављују рат Јапану и један сат након тога креће Велика совјетска инвазија Манџурије. Совјети су заузели Манџурију, Унутрашњу Монголију и сјевер Кореје. Јапанци су убрзо схватили да су Совјети вољни и у стању да изврше инвазију на Јапански архипелаг, после брзог освајања Манџурије и јужног Сахалина. Предаја Јапана у августу 1945. године означила је коначни завршетак Другог свјетског рата.

 

  • На данашњи дан, 13. априла 1941. године у Другом свјетском рату мађарски фашисти почели терор у Бачкој и за неколико дана убили око 3.000 цивила, махом Срба.

Madjarski TerorТоком априлског запосиједања Бачке 1941. године, услед инсценираних сукоба којима је створена привидна витешка битка „храбре“ мађарске војске са „четницима“, побијено је неколико хиљада грађана. Преко 10.000 људи је опљачкано током априлске окупације. Тим чином је прекршена Хашка конвенција из 1907. године и нико није одговарао, као ни за све друге нечовјечности у Хортијевој такозваној Великој Мађарској. Ни у „ужој“ Мађарској није поштеђена аутохтона српска заједница. На стотине мађарских Срба је затворено, нарочито интелигенција. Одлуком генералштаба и Министарства унутрашњих послова, од српске и јеврејске интелигенције су састављени такозвани радни батаљони, а поједини Срби су стрпани у логоре. Априла 1941. године основан је логор 440 у који су затворени многи „неповјерљиви“ Срби, старосједеоци у Мађарској.

У краткотрајном Априлском рату 1941. године Војводину су окупирале њемачке и мађарске фашистичке снаге. Након Априлског рата Војводина је окупирана и подијељена у три окупационе зоне: Срем су Њемци предали тзв. Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат фактички потпао под власт домаћих Њемаца (фолксдојчера), иако је званично припадао Недићевој Србији. Одмах по окупацији, започела је кампања погрома над Србима и Јеврејима, која је, различитим интензитетом, трајала до 1944. године, вођена несмањеном жестином и мржњом према Србима који су ту живјели. Већ првих дана окупације, побијено је око 2.500 Срба. Свој злогласни врхунац, кампања је достигла током рације у Јужној Бачкој, јануара 1942. Према подацима центра Симон Визентал, само у једном дану и само на једном месту, новосадском „Штранду“, 23. јануара 1942., припадници мађарских окупационих снага у Новом Саду одвели су 292 Србина и 550 Јевреја на обалу Дунава и тамо их натјерали да закораче на залеђену површину реке, а потом их усмртили пушчаним хицима у лед који је пуцао. Оне који се нијесу одмах удавили, убијали су из пиштоља и пушака. У том догађају, као и у свим злочинима током рације у Јужној Бачкој 1942. године, учествовале су и јединице мађарске војске и Мађарске краљевске жандармерије. У Бачкој и Барањи је заведена окупаторска управа, уклањани су српски називи на јавним местима, протјеривани Срби и други а у школе је уведен мађарски језик као обавезан. Српски виђенији људи су убијани а њихова имовина плијењена.