Sveti Petar Cetinjski Sremski Karlovci

Љетопис, 13. октобар 2020. године

Име: Ljetopis 13.10.2019 (1784 Petar I, 1988 Torinski pokrov); Опис: Љетопис, 13. октобар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 13. октобра 1784. године у цркви Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима  за црногорског митрополита  хиротинисан је Петар I Петровић.

Sveti Petar Cetinjski Sremski KarlovciЧин хиротонисања у присуству  три архијереја обавио је митрополит Мојсије  Путник.  А Свети Петар Цетињски још као Архимандрит Петар Петровић, гувернадур Иван Радоњић, и сердар Иван Петровић, су 1779. године писали аустријској царици Марији Терезији: “Желимо да Митрополит црногорски зависи од Пећкога Патријарха у Србији. Кад садашњи Митрополит умре, пристајемо засад да његов наследник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, тј. да га бирају: гувернадури, потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.” Препоручен од главара и гувернадура и цијелог народа као богољубив и благонараван, он доби дозволу од аустријског двора да га рукоположи карловачки митрополит Мојсије Путник. Но на путу од Беча за Сремске Карловце догоди се светоме још једно искушење, или „Божја посјета“, како он то сам називаше. Догодило му се, наиме, да испадне из кола и сломи десну руку. Послије шестомјесечног боловања, Бог Светоме поврати здравље и он би свечано рукоположен тројицом епископа у саборном храму у Сремским Карловцима, за архијереја Црногорског, Скендеријског и Приморског. У својој првој архипастирској поуци, нови архијереј називаше себе „недостојним слугом и робом Исуса Христа“, изражаваше своју радост због чина, а преко њега и његова паства, која је саизвољела, како говораше пун смирења, да и против његове воље буде изабран за његовог духовног архипастира. Изражавао је даље увјерење да неће изневјерити наде своје пастве већ да ће оне бити испуњене. Он који је дошао доста тужан и жалостан, говорио је, сада се враћа пун радости, примивши рукоположење и видјевши устројство тамошњих Цркава Божјих. Обећавао је враћајући се „у дане му предјеле судбине његове“, да све то у његовом уму дубоко записано проповиједа и да потстиче свој народ, „заједно са самим собом“, на вршење свих Богом задатих изузетних врлина. Молио је на крају митрополита Мојсија и архијереја да његову паству држе у милости, љубави и незаборавном молитвеном сјећању, дајући и сам ово обећање: „А ја заједно са мојом паством, која иако се далеко налази притискана од свуда различитим биједама, у истинском савезу вјере, љубави и наде сa вама до краја живота потрудићу се пребити и бићу“. У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима чува се фелон у којем је хиротонисан Свети Петар Цетињски. Новембра 1785. године Свети Петар побожно приступа граду Петра Великог, као да је сав тај град једно велико црквено здање-сводови, кубета, крстови,звона у торњевима високим. И свакоме се смјерно уклања с пута. А мимо њега промичу брзе кочије и тешке рањаве ноге умотане крпама. „Челобитно падам пред ноге твоје, царице росијска, мајко наша премилостива, и доносим плач од све Црне Горе и Брда, и молим те да у своје добре руке узмеш нашу вјерност и да примиш наше молбе- оне су сиротињски вапај, који под овај трон приносим ја, тек настали владика црногорски Петар…да кажем још и Петровић, син Марка Дамјанова и Анђелије Мартиновић- нек се и њихова имена чују у раскошној царској одаји“.

 

  • На данашњи дан, 13.октобра 1988. године лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у комe је, према вјеровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег вијека.

Torinski PokrovВјерује се да је Торински покров једини доказ Исусовог лица. У питању је блиједи, смеђи лик мишићавог и високог човјека с брадом и брковима, с косом подијељеном по средини, који држи шаке преко препона. Видљиви ручни зглоб посједује траг округле ране настале пробадањем, а прободен му је био и грудни кош. Торински покров је ланена тканина на којој се налази лик човјека за који многи хришћани у свијету вјерују да је нико други до сам Исус Христ. Покров се чува у саборној цркви Светог Јована Крститеља у Торину. Детаље је голим оком практично немогуће видјети и тек је маја 1898. године италијански фотограф Секондо Пија схватио шта се на покрову заправо налази, када му је дозвољено да начини фотографију, и када је погледао негатив слике. Он је тако постао прва особа која је видјела потпуни лик Исуса Христа, или лик некога за кога људи вјерују да је Исус Христ. Ватикан је 1988. године дозволио Оксфордском универзитету, Универзитету у Аризони и швајцарском Федералном институту технологије да обаве три одвојена испитивања коришћењем методе датирања помоћу радиоактивног угљеника. Они су закључили да, са 95 % сигурности, могу да кажу да је покров настао између 1260-1390. године. Међутим, покров је оштећен у пожару 1532. године, због чега је радиокарбонско датирање врло спорно, будући да искривљује вријеме. Такође, многи сматрају да је узет дио покрова који је додат у средњем вијеку приликом његове поправке. Постоје бројне сличне критике. Са друге стране, текстилни стручњаци тврде да је начин израде овог покрова може датирати на I вијек. Спорења и даље трају, али наука ће у једном тренутку успјети да одговори на сва питања која Торински покров поставља.