- На данашњи дан, 15. фебруара 1988. године предсједник Аустрије Курт Валдхајм оптужен да је, као припадник СС јединица у Другом свјетском рату, одговоран за ратне злочине почињене у Босни и Грчкој, одбио је да поднесе оставку.
Курт Валдхајм је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар Уједињених Нација. Његов избор за предсједника Аустрије 1986. године био је засијењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је починила ратне злочине над српским цивилима током Другог свјетског рата. Курт Валдхајм је рођен у Бечу, 1918. године, када је Први свјетски рат већ завршен, а Аустро-Угарска монархија се већ распала. У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију 1944. године. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. године. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. Послије је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади. Касније и министар спољњих послова Аустрије. Био је четврти генерални секретар УН од 1972. године до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за предсједника. Био је девети предсједник Аустрије од 1986. године до 1992. године. Током предизборне кампање за предсједника Аустрије у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за вријеме Другог свјетског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца, на основу југословенског досијеа од 1947. године, па је Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН. Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе, група „Е“. Курт Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у љето 1942. године, када је око 68.000 српских цивила отјерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Курта Валдахјма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић 1942. године. Исто тако у Црној Гори почетком маја 1942. године у зони Пљеваља, Валдхајм је такође имао значајну улогу против српског и јеврејског становништва. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Занимљиво, у вези случаја Валдхајм, је то што је предсједник СФРЈ, Јосип Броз, одликовао Курта Валдхајма 1977. године.
Случај Валдхајм је једна од највећих енигми XX вијека. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН и мада су за његову ратну прошлост знали СССР, САД, Британија и Југославија, оснивачи УН, он је ипак у два мандата био цијењени генерални секретар свјетске организације. Познати јеврејски центар „Симон Визентал“ који се деценијама бавио ловом на нацисте, послије Другог свјетског рата, писао је својевремено да су имали скоро све доказе против Валдхајма, али да су дипломате социјалистичке Југославије помагале у скривању прошлости ратног злочинца Курта Валдхајма. Курт Валдхајм је и поред свега био изабран за предсједника Аустрије, али и дипломатски изолован током цијелог свог предсједничког мандата 1986-92. године.
- На данашњи дан, 15. фебруара 1115. године папа Паскал II признао је ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, гдје су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније су добили задатак да бране Свету земљу.
Малтешки витешки ред или званично Суверени војни болнички ред Светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте је суверени субјект међународног права без сопствене територије. Познати су и под именом Малтешки витезови или најчешће, само као Малтешки ред. То је витешки и вјерски ред Римокатоличке цркве. Уједно, то је и најстарији ред, таквог типа, у свијету. Малтешки ред има статус посматрача у УН. Има дипломатске односе са 104 државе и размијењене амбасадоре са великим бројем земаља. Према међународном праву, Малтешки ред је суверена формација, а због ове чињенице се често третира и као држава. Суверенитет Малтешког реда се понекад посматра само на нивоу дипломатских мисија, али не као код суверенитета једне државе. Понекад опет, Малтешки ред се посматра као једна мала држава или микронација. Државна управа Малтешког реда издаје своје пасоше, штампа сопствену валуту, поштанске маркице, па чак издаје и регистарске таблице. Велики Мајстор реда служи као подршка ватиканској дипломатској активности, у међународним односима, процесима приликом подношења петиција, у предлагању амандмана.
Године 1080. у Јерусалиму је основана болница са циљем да се стара о сиромашним и болесним ходочасницима у Светој земљи. Након освајања Јерусалима 1099. године у Првом крсташком рату болница је добила статус вјерског и витешког реда. Овај статус јој је званично признат 15. фебруара 1113. године у папиној були. Послије губитка хришћанских територија у Светој земљи, Малтешки ред је дјеловао са Родоса гдје је имао сувереност, а касније са Малте гдје је био вазална држава под шпанском вицекраљевином Сицилијом. Након пада Јерусалима, 1187. године, прелазе на Кипар, а након тога на Родос. Када су Турци освојили Родос, селе се на Малту 1530. године. Како би заузео Малту која је била кључна за даље продирање на запад, турски султан Сулејман Величанствени упутио је 1565. године флоту од око 160 галија разних величина под командом Пијала-паше против Малте. Малту су бранили малтешки витезови под командом Жана ла Валете. Пет дана касније, флоти су се придружили и бродови Улуџ Алија и Торгута. Турци освајају већи дио утврђења данашње Валете, али нису успјели да скрше отпор бранилаца тврђаве Сан Анђело, чак ни онда када им је у помоћ пристигло још 27 једрењака са 2.500 људи под командом Хасан-паше, беглербега Алжира. Захваљујући непримјетном искрцавању 10.000 војника на југозападној страни острва које је вицекраљ Сицилије упутио на 50 галија, турске снаге су, након пораза, напустиле опсаду. Након Велике опсаде 1565. године, хоспиталци су подигли нови град који су, по великом мајстору витешког реда Жану де ла Валети, назвали Ла Валета. Наполеон је на свом походу ка Египту освојио Малту 1798. године, након чега су се витезови повукли у Рим.
