Konrad Adenauer

Љетопис, 15. септембар 2019

Име: Ljetopis 15.09.2019 (1911 Mis Irbi, 1949 Adenauer); Опис: Љетопис, 15. септембар Тип: audio/mpeg

На данашњи дан, 15. септембра 1949. године Конрад Аденауер је изабран за првог канцелара Западне Њемачке, а Теодор Хојс за првог предсједника републике.

Konrad AdenauerКонрад Херман Јозеф Аденауер био је њемачки политичар и први послератни канцелар Њемачке од 1949. до 1963. године. Успјешно се залагао за обуставу денацификације, извео је Западну Њемачку из рушевина Другог свјетског рата и од ње направио продуктивну и просперитетну државу која је успоставила блиске односе са Француском, Великом Британијом и САД. За вријеме његове владавине Западна Њемачка је постала демократска и стабилна држава са међународним угледом и економским просперитетом (Њемачко економско чудо). Био је први лидер Демохришћанске уније (ЦДУ), а она је под његовим вођством постала најутицајнија странка у земљи. Аденауер, који је био канцелар до своје 87. године, назван је Дер Алте (стари). Противрјечио је својим годинама интензивним радним навикама и невјероватним политичким инстинктом. Залагао се за широку визију тржишта базираним на основама либералне демократије и антикомунизма. Као изузетно вјешт политичар, Аденауер је био дубоко посвећен прозападној оријентацији спољне политике Западне Њемачке и њеном враћању на свјетску сцену. Радио је на обнови западноњемачке привреде од разарања Другог свјетског рата и био је на челу њемачког економског чуда. Поново је успоставио њемачку армију (Бундесвер) 1955. године и обновио односе са Француском, што је омогућило економско уједињење западне Европе. Аденауер је представљао оштрог противника Источне Њемачке и увео је Западну Њемачку у НАТО. За вријеме његовог мандата, Западна Њемачка је постала чврст савезник Сједињених Америчких Држава.

Као велики римокатолик, био један од водећих чланова Странке центра за време Вајмарске Републике. Такође, вршио је функцију градоначелника Келна (1917—1933. године) и био предсједник Пруског државног савјета (1922—1933. године).

 

На данашњи дан, 15. септембра 1911. године умрла је Енглескиња Аделина Павлија Ирби, велики добротвор Срба у Босни, у коју је дошла у вријеме устанка Срба против Турака од 1875. до 1878. године.

Mis IrbiПотресена страдањима дјеце избјеглица отишла је у Велику Британију да упозна свјетску јавност са њиховим патњама и формирала одбор за сакупљање прилога. Прикупила је око 240.000 круна и тим новцем и о свом трошку је куповала храну и одјећу и отворила 19 школа у Славонији за избјегличку дјецу. Цио иметак је завјештала Српском културно-просветном друштву “Просвјета”, основаном ради ширења просвјете и српске националне мисли у Босни и Херцеговини, и интернату за васпитање женске сирочади који је основала у Сарајеву, у којем је остала до смрти. Објавила је књигу “Путовање по словенским земљама Турске у Европи”. Мис Аделин Павлија Ирби је била једна енглеска дама која је у народном сјећању Срба у Босни оставила дубок и неизбрисив печат. Мис Ирби, како је позната у српској културној историји, путујући Европом са својом пријатељицом мис Макензи, пожељела је да посјети и балканске земље које су се у том периоду још увијек налазиле под Турском. Пролазећи кроз Босну и Херцеговину, биле су очаране људима на које су наилазиле и које су упознавале. По повратку у Лондон, Мис Ирби је објавила путопис под називом: Путовање по словенским земљама Турске у Европи. Године 1866. двије Енглескиње су се вратиле у Сарајево. По доласку у Сарајево мис Ирби је уз помоћ мис Макензи почела да ради на оснивању установе у којој би се школовале босанске дјевојчице. Тако је 1869. године уз помоћ средстава које је осигурала у Енглеској, отворила женску школу у Сарајеву. На самом почетку самог рада Мис Ирби је имала непријатности због своје школе. И православци и католици гледали су с неповјерењем на њихов рад, с обзиром да су двије Енглескиње биле протестанткиње, а прве учитељице пруске ђаконице. Мис Ирби је, да би показала добру вољу, отпустила пруске ђаконице и запослила учитељицу Сару Панић из Београда и учитеља Симу Чајкановића из Сарајева. Иако је школа била отворена за све вјероисповјести, углавном су је похађале српске ученице, тако да се школа ускоро почела у извјештајима и документима звати Српска женска школа. Године 1874. умрла је мис Макензи, али то није омело мис Ирби да настави са подучавањем српских дјевојчица. У школи се учила основна писменост, ручни рад, историја, као и основе лијепог понашања. Школу су прво похађала дјеца из богатих српских породица, да би касније, како се школа стабилизовала, све се више окретала сиромашнима. Тако је пред устанак 1875. године ову школу похађао велики број ђака којима је она била и друга кућа, пружајући им смјештај, храну и одјећу. По избијању устанка, Мис Ирби је затворила школу и вратила се у Енглеску како би потпомогла устанак скупљајући прилоге у намирницама, новцу и одјећи за избјегло српско становништво. Након успјешног прибављања потребних средстава отишла је у околину Пакраца гдје се налазила повећа српска избјегличка колонија. Тамо је отворила још двадесетак школа које је похађало између 1500 и 2000 дјеце. Године 1877. под притиском тадашњег режима у Хрватској, које је почело да је сумњичи и прогања Србе, Мис Ирби је затворила све своје школе и напустила Славонију. Отишла је у Книн гдје је отворила четири нове школе, које је похађало 180 ђака. Тамо јој је помагала још једна Енглескиња, мис Џонстон. Племенити рад Мис Ирбијеве није се ограничио само на подизање школа. Она је помагала избјеглице и на друге начине — у Далмацији је средствима која су јој стизала из Енглеске подигла колибе у које је смјестила око 120 породица. Због свих њених залагања мис Ирби је у народу постала племенита Ирби.

По завршетку устанка и са уласком окупационих аустроугарских снага у Босну, Мис Ирби се вратила у Сарајево гдје је наставила свој добротворни рад. Она је са собом у Сарајево повела и 40 сирочади из Далмације. Мис Ирбина школа се након неког времена претворила, по тадашњим схватањима, у средњу школу у којој је школовање трајало 8 година. Из ових клупа изашла је прва генерација Српкиња интелектуалки у Босни и Херцеговини. Оне су се касније запослиле у српским школама широм Босне и Херцеговине гдје су радиле као учитељице. Мис Аделин Ирби је умрла у септембру 1911. године.