Jovan Cvijic

Љетопис, 16. јануар 2019

Име: Ljetopis 16.01.2019 (1908 otvoren hotel Moskva, 1927 umro Jovan Cvijic); Опис: Љетопис, 16. јануар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 16. јануара, 1927. године умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије и Географског друштва у Београду. Предсједник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, предсједник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају.

Jovan CvijicЖелио је да упише студије медицине, али Општина није имала новца за даље школовање, тако да уписује Природно-математички одсијек Велике школе у Београду 1884. године.

Дипломирао је 1888. године, и послат је на даље студије физичке географије и геологије на Универзитету у Бечу. Докторирао је 1893. године са дисертацијом „Das Karstphänomen“, која је преведена на српски језик. Ова теза га је учинила познатим у свјетским научним круговима и сматран је утемељивачем карстологије.

На почетку каријере Јован Цвијић је обављао прва и најзначајнија истраживања, радећи на терену кршевитих предјела источне Србије. Објаснио је карстну морфологију, хидрографију и приказао све процесе, облике и појаве карактеристичне за крашке области Балканског полуострва.

Током путовања упознавао се са условима живота становништва на Балканском полуострву, што је било од пресудног значаја за бављење етнографским и политичко-етнографским, а касније и психо-социјалним питањем Балкана. Његова бројна и студиозна путовања показала су да је био одличан организатор научно-истраживачког рада и открила су његову склоност ка емпиријским истраживањима. Грађа прикупљена на терену представљала је основу цјелокупног научног стваралаштва.

Као велики познавалац основних карактеристика људи са балканског подручја истиче да постоје позитивне и негативне особине људи. Посебну пажњу обраћа на лоше моралне особине људи, јер сматра да су велика сметња правом научном раду, а то су површност, слаба воља, спремност на подвале, пакост и злоба.

Сматра да улазак у свијет науке представља васпитање снаге воље и моралних вриједности научника и да су она основа на којима израста научно стваралаштво.

Научни рад Јована Цвијића је обиман. Објавио је неколико стотина научних радова. Једно од најважнијих његових дела је „Балканско полуострво и јужнословенске земље“.

Јован Цвијић је био почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловачког универзитета у Прагу.

 

  • На данашњи дан, 16. јануара 1908. године у Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на мјесту кафане „Велика Србија“.

Hotel MoskvaКада се за некога каже да је надживио читав један вијек, претпоставља се да је помало уморан од прохујалих времена. У случају хотела „Москва”, који као свједок бурних времена стоји на сред Београда, та претпоставка не важи.

Изграђен у стилу руске сецесије измијенио је физиономију Београда и постао састајалиште београдских умјетника, балканске и свјетске елите.

Отворио га је 1908. године лично српски краљ Петар I Карађорђевић. У другој половини прошлог вијека ова београдска црвена кућа била је и коначиште свјетских државника.

У кафану «Велика Србија» стално је, поред Нушића, долазио и Стеван Сремац. Сматра се да је своја дјела сам Стеван Сремац и записивао у овој кафани, јер је увијек са собом носио биљежницу и у њу уносио животне догодовштине, мисли, нове и непознате појмове, као и српске шале и доскочице.

Палата „Русија” је намјерно по плану власника и градитеља смјештена на, тада, елитном дијелу пријестонице, поред Старог двора. Како рече један архитекта, та зграда је од самог почетка исијавала космополитизам у свакој својој цигли.

Ово здање дуго је било један од најчешћих мотива на разгледницама Београда, а представљало је и једно од карактеристичних обиљежја силуете града.

Као и његов отац Петар I Карађорђевић, и краљ Александар је за живота често долазио у палату “Русија” и на забаве у хотел “Москва”. Одмах послије свечаности око отварања палате”Русија”, кафана “Москва”, која је била цијелом дужином у приземљу према Теразијама, почела је са радом.

Историчари тврде да се хотел, који је смјештен на Теразијама и који има двије адресе, налази у епицентру Балканског полуострва. Прва адреса Балканска улица број 1, је званични географски центар Балкана, а друга адреса Теразије број 20, је политички центар некадашње Југославије и данашње Србије.

Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж зиданог водовода, који узима воду из мокролушких извора, на извјесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цијевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток. Једна од таквих кула била је постављена на мјесту гдје је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

Хотел „Москва” и његове гостионице су као модерно свратиште у центру Београда врло брзо постали мјесто окупљања, не само пословних људи и умјетника, већ и обичног свијета. Ова зграда је имала своје електрично осветљење и два лифта, који су представљали технолошко чудо. Покретали су их бродски мотори, смјештени у подруму зграде, која је самим тим била велика градска атракција.

Сигурно највеличанственији дочек у хотелу „Москва” организован је за ђенерала Франше д’Епереа, када је јануара 1921. године стигао у Београд да српској пријестоници уручи француски орден Легије части. Француски војсковођа је у српску пријестоницу стигао возом и одмах се, кроз свиту радосних грађана, упутио у Бијели двор да се упише у дворску књигу.