Kina

Љетопис, 19. фебруар

Име: Ljetopis 19.02.2019 (1800 Napoleon Bonaparta prvi konzul Francuske, 1997 umro Den Sjaop Ping); Опис: Љетопис, 19. фебруар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 19. фебруара 1997. године умро кинески државник Денг Сјаопинг, главни архитекта привредних реформи и силовитог економског успона Кине крајем XX вијека.

KinaНајмногољуднијом земљом свијета руководио је од 1978. године, посљедњу званичне руководеће функцију напустио је 1990. године, али је његов пресудан утицај остао неспоран до смрти.

Кина је била свјетски лидер у науци и технологији до Минг династије. Четири велика открића Кине: прављења папира, компаса, барута и штампарство су се прошириле широм Азије и Европе. Међутим, кинеске научне активности су се смањиле у XIV вијеку. За разлику од научника у Европи који су прошли кроз научну револуцију, средњовјековни кинески мислиоци нијесу покушали да редукују обсервације природе на математичке законе, и нијесу формирали школовану заједницу која би могла да има критичко мишљење и могла да преиспитује научни допринос других. Кинеско друштво се концентрисало на литературу, умјетност, јавну администрацију, док се наука и технологија сматрала тривијалним и мање битним.

Грађански рат у Кини се завршио 1949. године побједом Комунистичке партије, а напори да се организује наука у технологија били су засновани на моделу Совјетског Савеза. Културна револуција (1966-1976. године) имала је катастрофалан утицај на кинеску науку и истраживања, јер су научници били прогањани а улагање у истраживања и образовање је било редуковано. Након смрти Мао Цедунга 1976. године и краја Културне револуције, Денг Сјаопинг и ново кинеско руководство почиње са реформама ка стварању тржишне привреде уз одређену улогу државе. Колективизација пољопривреде је напуштена, земљишни посједи су приватизовани а трговина са иностранством је постала главна оријентација државе, због чега су створене посебне привредне зоне. Неефикасна државна предузећа су реструктурисана а непрофитабилна су одмах затворена што је довело до великих отпуштања радника. За данашњу Кину је карактеристично постојање тржишне привреде засноване на приватном власништву, и она је један од најбољих примјера државног капитализма. Држава и даље има главну улогу у стратешким привредним гранама као што су енергетика и тешка индустрија али се број приватних предузећа повећава огромном брзином. Од почетка економске либерализације 1978. године, Кина има једну од најбрже растућих привреда свијета. Раст њене привреде углавном се заснива на инвестицијама и извозу. Висока продуктивност, ниски трошкови рада и релативно добра инфраструктура омогућили су јој да постане свјетски лидер у производњи.

 

  • На данашњи дан, 19. Фебруара 1800. године Наполеон Бонапарта се прогласио првим конзулом Француске.

NapoleonНаполеон Бонапарта је једна од најконтроверзнијих личности модерне историје. Многи површни људи га упоређују са Хитлером само зато што је био аутократа и освајач. Њих двојица нијесу исти. Наполеон јесте био аутократа и освајач, али је такође био и заговорник слободе, једнакости и братства. Француска револуција, која је покренута 1789. године преломни је догађај модерне историје Европе и човјечанства. Прије и послије њега ништа није било исто, иако је заправо много тога остало исто. Питање о томе да ли су прокламовани слобода, једнакост и братство заиста дошли међу Французе а касније и остале Европљане, још увек је отворено. Француска револуција је корјенито промијенила друштвене и политичке односе, психолошки доживљај свијета, државу као такву. Прво Француску, а онда и остале земље. Феудализам је временом укинут, цио систем је модернизован. Међутим, било је можда мало прерано за демократију јер је Првој француској републици недостајала постојаност правца, а народу чврста рука. Она се појавила у својству Наполеона Бонапарте, Корзиканца који се пробио кроз револуционарне војне редове и постао генерал а након државног удара а касније се крунисао се за императора. Његову владавину обиљежило је трајно ратовање против Велике Британије, Аустрије, Пруске и Русије. Добио је практично све битке до 1812. године, од којих су многе ушле у анале војевања па се и данас изучавају на академијама. Серија војних успјеха била је резултат његове способности да примјењује енциклопедијско знање конвенционалне војне мисли на ситуације у реалном свијету. То је он показао креативним коришћењем артиљеријске тактике, па је артиљерију користио као мобилну силу, која је подржавала напредак пјешадије. Он је то овако описао „Ја сам се борио у шездесет битака и нијесам научио ништа што прије тога нисам знао“. Био је мајстор и шпијунаже и обмане и имао је посебан смисао за то када треба да удари. Често је добијао битке тако што је концентрисао своје снаге, а да непријатељ није био тога свјестан. За ту сврху је користио шпијуне да би сакупио информације о непријатељу, а вјешто је сакривао распоређивање својих снага. За годину дана Наполеоновог похода остварио је највеће продоре по традиционалним нормама XVIII вијека, а тај његов поход означавао је нову еру у историји ратовања. Француско царство је успостављало читав низ марионетских краљевина. Ипак, и поред тог монархистичког система управе, државе су биле либералне и секуларне, модерне у сваком смислу, са грађанским законицима који су из корјена промијенили друштвене односе у земљама у којима су уведени, баш као што се претходно десило у Француској.

А онда је дошао катастрофални поход на Русију који се завршио фијаском, па је након двије године коалиција горепоменутих држава Наполеона збацила са власти и прогнала на Елбу. Он је са овог острва побјегао, вратио се на трон, и код Ватерлоа сукобио са истим непријатељима. Умало није побиједио јер могло је да превагне и на његову страну.

Наполеон је затворен и прогнан на британско острво Свету Јелену (2.800 километара од Гвинејског залива у јужном Атлантику). Док је био на Светој Јелени писао је мемоаре. Умро је 1821. године.