Folklandski Rat

Љетопис, 19. март 2019

Име: Ljetopis 19.03.2019 (1982 Folklandski rat, 1815 Svajcarska nezavisnost); Опис: Љетопис, 19. март Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 19. марта 1982. године почињу прва непријатељства на Фолкландима и прерастају у рат.

Folklandski RatФолкландска острва су име добила по Фолкландском мореузу, који се налази између два главна острва архипелага. Име мореузу дао је британски морепловац Џон Стронг 1690. године у част његовог патрона Ентони Карија, фолкландског висконта. Касније је и цијели архипелаг добио то име. Титула фолкланског висконта је шкотска племићка титула, а сама ријеч фолкланд се односила на један вид власништва над земљом из времена англосаксонске Британије. Шпанско име архипелага Малвинска острва долази од француског назива за острва а тим именом их је крстио француски морепловац Луј Антоан де Бугенвил 1764. године у част првих познатих насељеника из бретонске луке Сен Мало. Након Фолкландског рата, британска власт тај назив сматрају увредљивим. У српском језику острва се још називају и Фокландска, што је настало транскрипцијом дублетног изговора у енглеском језику.
Главни град острва је Стенли (око 2000 ст.). На острвима живи око 3000 становника. Геолошки, острва припадају Патагонији, покрајини у Аргентини. Гајење оваца и прерада вуне је главно и најважније занимање. Власт је у рукама гувернера, кога бира Парламент Велике Британије. Први истраживач који је 1592. године стигао на острва био је Џон Дејвис. Холандски поморац Себалд ван Верт, приликом посјете острвима, назвао их је острва Себалд. Године 1764. Источно острво насељавају Французи, а Западно Британци. Шпанија је купила острва од Француске краљевине, а британски досељеници одлазе. Године 1816. Аргентина је заузима острва и проглашава суверенитет над острвима. Британија враћа острва 1833. године и до средине XX вијека, Фолкландима управљају и Британци и Аргентинци. 1960. године почињу преговори под окриљем Уједињених нација око надлежности над острвима а 1982. године Аргентинска војска заузима комплетна Фолкландска острва, али их Британци враћају под своју управу. Коначно, 1992. године геолози откривају нафту и природни гас у околини острва. Након овог открића Аргентина и Уједињено Краљевство су потписали споразум о сарадњи и заједничким истраживањима ових територија.

Фолкландски рат је вођен 1982. године између Аргентине и Уједињеног краљевства за превласт око Фолкландских острва. Та су острва британска колонија али Аргентинци их сматрају својом територијом (Малвинска острва). То био први рат који је видио активно учешће поморских снага послије Другог свјетског рата.

Прва непријатељства почињу 19. марта 1982. године када се група Аргентинаца искрцава на острво Јужна Џорџија. У априлу аргентинске инвазијске снаге искрцавају се и освајају Фокланде. Одмах идући дан британски премијер, Маргарет Тачер, наређује војни одговор за преузимање острва. Аргентински авиони нападају британске бродове који се приближавају острвима док авиони британске морнарице бомбардују главни град архипелага Стенли. Догађај са највише погинулих дешава се када британска подморница потапа аргентинску крстарицу Генерал Белграно. 21. маја прве британске јединице почињу искрцавање на острва и до краја мјесеца долазе на 40 км од Стенлија. Након сталних британских бомбардовања и падобранског десанта око Стенлија последње аргентинске снаге предају се 14. јуна.

 

  • На данашњи дан, 19. марта 1815. године Швајцарска је призната као неутрална држава. Швајцарска је настала као конфедерација три пракантона 1291. године на централном подручју данашње Швајцарске.

SvajcarskaВременом су у ту конфедерацију улазили нови кантони. Име Швајцарске потиче од Кантон Швица, који је био један од оснивачких кантона. Након појаве протестантизама и Мартин Лутера, стање се драстично промијенило у Швајцарској. Реформација је тада била главна тема у неким кантонама. Реформација Цириха се под Цвинглијем драстично проширила до Женеве. Настале су тензије међу кантонима. 1541 године је дошло до појаве реформације у Женеви. Због реформације је почео грађански рат између протестаната и католика. Швајцарска је послије више битака изборила, 1648. године, самосталност од Римско-њемачког царства и изградила традицију неутралности, али и добрих плаћеника. 1798. година француска војска је под Наполеоновим водством заузела Швајцарску а Наполеон је основао шест нових кантона (Сент Гален, Граубинден, Аргау, Тургау, Тићино и Во). После пада његове власти, 1813. године, Швајцарска је добила свој први устав, којим је уведена Хелветска Република. Конфедерално уређење је било укинуто и држава је постала унитарна, а кантони су постали обичне административне јединице. Овај потез је наишао на снажан унутрашњи отпор, али треба примијетити да то указује на то да је Швајцарска сматрана у Европи као једна цјелина. Конфедерација је временом губила међународноправна својства, што је процес који траје готово од самог оснивања. На Бечком конгресу 1815. године границе Швајцарске су проширене више ка западу. Тако су се три нова кантона (Женева, Вале и Нешател) придружили Швајцарској. Осим проширење на конгресу, Швајцарској је била гарантована независност од свих великих сила. Швајцарска је постала модерна конфедерација. Берн је постао сједиште парламента. Швајцарски устав је до данас два пута верификован. 1971. године Швајцарци су одобрили женама право да гласају, а 1979. године, Кантон Јура је добио послије више демонстрација свог становништва, независност од кантон Берна . Тако је постао кантон Јура најмлађи кантон Швајцарске.Швајцарска је послије референдума, постала чланица Уједињених нација 2002. године. Временом се Швајцарска искристалисала у данашњем облику, посебно од 1848. године, а постала је позната по мултикултурном друштву и јакој економији.