Stefan Vukcic Kosaca Hercegovina

Љетопис, 2. јул 2019

Име: Ljetopis 02.07.2019 (1451 Stefanica Crnojevic, 1860 Vladivostok); Опис: Љетопис, 2. јул Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 2. јула 1451. године господар Зете Стефаница Црнојевић затражио је од Венеције посредовање у ослобађању сина Ивана из заточеништва код босанског војводе Стефана Вукчића Косаче.

Stefan Vukcic Kosaca HercegovinaСтефан Вукчић био је оснивач војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, по његовој титули Херцег од Светог Саве. Наследник је Сандаља Хранића Косаче од 1435. године, био је најистакнутији међу Косачама. Проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко у Горњој Зети и Бар (Доња Зета). Угрожен од Млечана и зетскога војводе Стефана Црнојевића, који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се са босанским краљем Стефаном Томашем, са којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља. Убрзо се прогласио „Херцегом од Светог Саве“. Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од Раме до Которскога залива. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да Херцег Нови развије у поморско и трговачко средиште. Пошто су Османлије почеле упадати у његову земљу, помирио се и са новим босанским краљем Стефаном Томашевићем. Након пада Босне 1463. године његове су земље постепено освајале Османлије (Хум и Подриње) и Млечани (Неретванску крајину). Крајем живота власт му је била сведена на уско приморско подручје са Херцег Новим, који су Османлије заузели 1482. године.

Херцеговина је историјска држава која је првобитно постојала под именом Хум или Хумска земља, а у средњем вијеку добила име Херцеговина,. Данас означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовјековна земља била је много већа и обухватала је дјелове данашње западне Црне Горе, дјелове Полимља и горњег Подриња, као и Боку Которску. Ова држава је име добила по титули Херцега од Светога Саве, владара овог подручја из XV вијека Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље. По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном. Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, гдје живи око 10% становништва земље.

 

  • На данашњи дан, 2. јула 1860. године Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајанија лука (поморска и ваздушна база)  на руском Далеком истоку.

VladivostokВладивосток, руски далекоисточни град, пријестоница Приморског краја, који је до скоро био „забрањен“ за странце, а грађани Совјетског савеза су у њега улазили само уз специјалну дозволу, толико је удаљен од Москве да га већина житеља централне Русије никада није ни посјетила. У совјетско доба постао је сједиште руске Пацифичке флоте и од тада, више од три деценије, све до 1991. године  имао је статус „затвореног града“.  Из Москве до Владивостока авионом се стиже за осам-девет сати и тек тада се заиста схвата величина Русије. До те последње тачке на руској Транссибирској жељезници, возом се путује седам дана, током којих се прелази скоро 9.300 километара кроз два дијела света (Европу и Азију), 14 области, око 90 градова и чак седам временских зона. Када се Владивосток буди, Москва спава. Када се Москва буди, Владивосток иде на ручак. Владивосток се налази на сто и нешто километара до руске границе са Кином, баш оне границе коју је утврдио Србин гроф Сава Владиславић, моћни државник који је задужио Русију, савјетник руског цара Петра Великог за источна питања, али и Катарине и утемељивач српско-руских веза. У Владивостоку живи нешто више од 600.000 људи, који се углавном баве риболовом и трговином. Поред тога, извор посла је и огромна лука, која се шири уз цијелу градску обалу. Слободна лука се сматра новом морском капијом за међународну привреду, а Владивосток пацифичком пријестоницом Русије и „вратима Русије у Азију“. До прве деценије XXI вијека Владивосток и цио Далеки исток били су скоро заборављени од стране московских власти. Развој Далеког истока постао је национални приоритет Русије у XXI вијеку, а држава је направила посебне програме за развој региона.  Да би се створила јаснија слика о тој територији, довољно је рећи да Далеки исток заузима територију већу од шест милиона квадратних километара, што је 36 одсто површине цијеле Русије, а ту живи само 6,5 милиона људи. Има девет области, а највећа међу њима је Јакутск, који је и највећа административно-територијална јединица на свијету. По територији је чак већи и од Аргентине, осме по величини државе на свијету. Он је величине као скоро шест Француски или 13 Великих Британија и има три временске зоне.