Danilov Zakon

Љетопис, 20. април 2019. године

Име: Ljetopis 20.04.2019 (1808 Napeoleon III, 1855 Danilov zakonik); Опис: Љетопис, 20. април Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 20. априла 1855. године књажевина Црна Гора донијела је зборник правних прописа који је назван Данилов законик. Законик се дијелом ослањао на законодавни рад владике Петра Првог, имао је 95 чланова којим је регулисана уставна, кривична и грађанско – правна проблематика. Требало је да допринесе уклањању племенске подвојености и учвршћивању правног поретка у Црној Гори. Због дуге примјене и улоге коју је имао у развоју црногорске државности и законитости, Данилов законик спада међу најзначајније правне споменике новијег доба, не само у Црној Гори.

ЗАКОНИК ДАНИЛА ПРВОГ
КЊАЗА И ГОСПОДАРА СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДАХ
УСТАНОВЉЕН 1855. ГОДИНЕ НА ЦЕТИЊУ
ДАНИЛ ПРВИ
КЊАЗ И ГОСПОДАР
СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДАХ

Danilov ZakonУ согласију са главарима и старјешинама од све Црне Горе и Брдах, установљава “обшти земаљски законик” по ком ће се по сад и за вазда унапријед судити Црногорцу и Брђанину малом и великом, богатом и сиромаху, једнако по разлогу да сваки своју правицу имати може.

Старајући се Књаз и Господар за срећу и благостојаније своје државе, свога народа, своје јуначке браће, који су кроз толико вијекова пролијевајући крв своју, сахранила своју поноситу слободу, којом се и данас поносе, жели да му љубезни народ његов, мила браћа Црногорци и Брђани имају како спољашњу тако и домаћу слободу, да се могу праведно с њоме пред свијетом поносити.
Сваком добром брату Црногорцу и Брђанину, биће овај законик најмилији аманет, највећа драгоцјеност, јер ће у њему и њиме имати јемство и заштиту мирног живота, заштиту чести и поштења, заштиту имућа и добра свога.

Ни једна земља и држава не може бити срећна, не може напредовати, а не може ни правог уваженије пред свијетом имати, ако нема законика, који ће свакојему понаједино и све заједно једнако по правици судити и од свакога напастника и злога чоека бранити; зато се Књаз и Господар народа Црногорског и Брдског нашао побуђен дати свакојему Црногорцу и Брђанину закону слободу, такову закону слободу, без које ни једна друга слобода не може своје истините и достојне вриједности имати.

До сад је била Црна гора а и Брда, истина слободна, али јавног законика, који ће Црногорцу и Брђанину слободу укријепити и бранити, имала није, већ је правица и судбина њихова само у устима владаоца била.

Жељећи Књаз и Господар да се свако самовољно суђење укине, да се народу постојна правица утврди, прекида по данас свако самовољно суђење, а мјесто тога самовољнога поставља законито и праведно.
С отаческим срцем и душом, предаје Господар народа црногорског и брдског земаљски законик својему народу и полаже сам своју високу заклетву, како ће под својим закриљем исти законик чувати; а главари и старјешине народа заклињу се, да ће се овога законика држати и да ће по њему, како што сам законик изговара, судити, а што законик не спомиње, да ће праведно и по души свакојему брату Црногорцу и Брђанину једнако судити.

Законик је овај штампан у толико комада, да га сваки Црногорац и Брђанин имати може само који читати умије, и налази се код Управителства на Цетиње. Законик овај нека чита сваки, и који зна, нека га покаже свакојему, који не зна, да позна како законик за коју сагријеху изговара и да се може од свију сагријеха чувати да не дође под кастиг.

 

  • На данашњи дан, 20. априла 1808. рођен је француски државник Шарл Луј Наполеон III Бонапарта, синовац цара Наполеона I, предсједник Француске од 1848. до 1852. године, цар до 1870. године. Живио је у изгнанству до Фебруарске револуције а крајем 1848. године на власт га је довела крупна буржоазија.

Napoleon IiiПочетком децембра 1851. године државним ударом је приграбио сву власт и 1852. године је обновио монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Кримском рату против Русије у савезу са Отоманским царством, Великом Британијом и Сардинијском Краљевином. Надајући се успјеху, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1870. године у бици код Седана и збачен с пријестола, а Француска је поново постала република. Послије закључења мира с Пруском емигрирао је у Велику Британију, гдје је умро.
Поред свих наведених криза кроз које је пролазило тадашње француско друштво у овом периоду долази до наглог привредног успона. Режиму је одговарао развој капитализма, зато су га и подржавали широки слојеви индустријске и финансијске буржоазије. Великом брзином развија се саобраћајна мрежа у земљи. Мрежа железничких комуникација се проширила, изграђено је неколико великих путева, а поправљени су и модернизовани сеоски путеви. Проширује се мрежа пловних канала, тако поморски саобраћај доживљава снажан напредак. Оснивају се нове прекоокеанске компаније, проширују се велике луке, а у пловидби се уводи више пароброда. Индустрија се великом брзином механизује. Новчана улагања у индустријске погоне су за петнаест година удвостручена. Снажно расте металургијска производња, изграђује се већи број високих пећи које користе кокс као гориво. Читав привредни полет заокружен је великим приливом новчаних средстава на француско тржиште. До тога долази захваљујући повољном спољнотрговинском билансу и брзом расту француског извоза. Пораст богатства није значио и повећање благостања свих становника Француске, па ни изједначавање економских разлика између друштвених слојева. Добар дио пролетаријата живио је и даље у крајње биједним условима. Да би ублажила незадовољство радника влада је изводила јавне радове, основала је неке социјалне установе, подржала је оснивање већег броја хуманитарних установа за помоћ сиротињи, болесницима и старцима, подстицала је развој капиталистичке привреде, нарочито трговине, индустрије и банкарства.

Приликом избора царска влада је сасвим отворено, без устезања и прикривања, узимала себи право да притиском на бираче утиче на њихово гласање. Упркос томе на скупштинским изборима 1857. године републиканци су добили 665.000 гласова што им је дало 8 посланика у парламенту и представљало је приличан успјех.

Наполеон је водио агресивну спољну политику, највише ради ширења државних граница и због стицања престижа и колонијалног освајања. Ипак он се поносито приказивао као поборник и заштитник принципа националности и самосталности малих европских народа. Неким својим дипломатским акцијама, а у случају Италије и војним, дао је доста доприноса у одбрани права угрожених народа. Тако је помогао при уједињењу румунских кнежевина и одбрани Србије и Црне Горе од турских пријетњи и дао је подршку пољским устаницима. Свој последњи рат Наполеон III водио је против Пруске који је објавио 1870. године Непријатељства између армија трајала су до фебруара 1871. године. Ипак Наполеон није учествовао у рату до краја. Он је септембра 1870. године истакао бијелу заставу на тврђави Седан коју су Пруси опколили, наредног дана је потписана капитулација овог града, а цар Наполеон III је постао пруски заробљеник. На ту је вијест у Паризу проглашена Трећа република. Цар Наполеон III је умро у изгнанству у Великој Британији.