Mont Everest

Љетопис, 20. август 2019. године

Име: Ljetopis 20.08.2019 (1940 Trocki, 1980 Mont Everest); Опис: Љетопис, 20. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 20. августа 1980. године италијански алпиниста њемачког поријекла Рајнхолд Меснер је први успио да се сам попне на највиши врх свијета Монт Еверест без употребе кисеоника.

Mont EverestМеснер је један од ријетких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара – колико их укупно има на свијету. Монт Еверест, познат и као Чомолунгма је висок 8.848 метара и припада планинском вијенцу Хималаја, на граници Непала и Тибета који припада Народној Републици Кини. За име Монт Еверест заслужан је Ендри Вауг, главни британски геодетски надзорник Индије од 1840. до 1843. године. Наиме, планини је назив надјенуо по Џорџу Евересту, велшком геодетичару и географу. Непалци Монт Еверест називају Сагармата, што би у дословном преводу гласило Чело неба, док га на Тибету знају као Чомолунгму, то јест Мајку универзума. Први људи који су освојили овај врх били су новозеландски алпиниста и истраживач Едмунд Хилари и планинар Тензинг Норгај 1953. године. Прва жена на врху била је Јапанка Џунко Табеј, а најмлађа особа тринаестогодишњи Џордан Ромеро. Најстарија особа која се икада попела на Монт Еверест је Јапанац Јуичио Миура, који је то учинио у 80-ој години.  Први човјек са ових простора који се попео на Монт Еверест био је Србин Драган Јаћимовић, који је једини од двочлане експедиције Војске Југославије изашао на врх маја 2000. године. Постоје два главна пута до врха, сјевероисточни (кинеска страна) и југоисточни (непалска страна). Југоисточни се сматра лакшим па је самим тим и фреквентнији. Монт Еверест се подигао за три сантиметара у протеклих десет година и помјерио за 40 центиметара према сјевероистоку. Разорни земљотрес из 2015. године је „вратио“ највишу планину за 3 цм ка југозападу.“Званична“ висина Монт Евереста, установљена 1954. године, износи 8.848 метара, али она може да варира за неколико метара у зависности од критеријума мјерења. За Кину, која не рачуна снијежни и ледени покривач на њеном врху, највиша планина на свијету има четири метара мање, док за Сједињене Америчке Државе, које су је 1999. године измјериле савременом технологијом, она достиже 8.850 метара.  Јул је на планини најтоплији мјесец а тада је просјечна температура близу врха -20° , док је зима позната по вјетровима велике брзине (200-250 км на час).  Базни камп подиже се на Евересту на 5.360 метара, што је висина на којој се количина кисеоника смањује за 50 %. Алпинистима се препоручује да у базни камп дођу двије недјеље прије почетка пењања како би се прилагодили измијењеним условима. Када се пређе 8000 метара надморске висине, улази се у “Зону смрти”, јер је ваздух толико танак да је могуће угушити се. Изненадна олуја може да учини да постане апсолутно немогуће напустити шатор чак дан или два. Спасавања хеликоптером или уз помоћ хитних служби, практично су немогућа. Промрзлине су веома честа појава. У посљедњих шест деценија више од 5.000 људи попело се на највиши планински врх на Земљи. Еуопхрyс омнисуперстес, односно мали црни паук скакач, пронађен је на висинама до 6.700 метара и то је највјероватније највише станиште нечега што није микроорганизам на нашој планети.

 

  • На данашњи дан, 20. августа 1940. године у граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског поријекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције.

Lav TrockiУбиство је извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана. Непријатељство између Троцког и Стаљина почело је двадесетак година раније. У фебруару 1917. године свргнут је цар, а у Октобарској револуцији и прелазна влада. Наредних година, Владимир Иљич Лењин био је неспорни вођа бољшевика, али је у новоствореној совјетској држави убрзо почела борба између кандидата за његовог наследника. Непосредно пред смрт Лењин је упозорио на опасност која пријети од Стаљина. Лењин је упутио писмо Комунистичкој партији у коме између осталог стоји: “Друг Стаљин је, након што је постао генерални секретар, концентрисао огромну моћ у својим рукама.” Лењин је препоручио Стаљиново смјењивање са положаја генералног секретара, док је његовог супарника Лава Троцког описао као “вјероватно најспособнијег човјека у Централном комитету”. Међутим, било је прекасно. Када је Лењин умро, Стаљин је већ поставио своје људе на кључне позиције у партијском апарату. Постепено је постао тоталитарни владар и уклањао свакога у коме је видио политичког противника. Током “великог терора” 1936-1938. године убијене су стотине хиљада људи, а Стаљин је био нарочито бескрупулозан према својим бившим саборцима. Наредио је погубљење бивших бољшевичких вођа: Григорија Зиновјева, Лава Камењева и Николаја Бухарина. Ипак, ниједог бившег револуционара није мрзио као Троцког. У идеолошком смислу, разликовали су се по томе што је Стаљин био за социјализам у једној земљи, а Троцки за свјетску револуцију, али су и приватно презирали један другог, још из времена прије револуције. Први пут су се срели у Лондону: Троцки је био син имућних јеврејских сељака из Украјине, а Стаљин је одрастао у Грузији, у сиромаштву, као дијете насилног алкохоличара. Троцки је био теоретичар марксизма у изгнанству, који је у служби револуције обилазио европске метрополе. Стаљин је служио револуцији тако што је пљачкао банке на Кавказу. Троцки је држао бриљантне говоре – на руском, француском, енглеском и њемачком језику. Стаљин је чак и руски говорио са израженим грузијским акцентом. Троцки је у Стаљину видио “сељачину”, а Стаљин у Троцком арогантног интелектуалца. Стаљин је избацио Троцког из Централног комитета, затим из партије, а 1929. године из земље. Троцки је живио у Турској, Француској и Норвешкој. У егзилу је основао Четврту интернационалу, алтернативу стаљинистичкој Коминтерни, и постао идол љевице. Стаљин га је прогонио и у егзилу. Троцки је из Норвешке пратио први монтирани процес: 1936. осуђен је на смрт, а за извршење пресуде била је задужена совјетска обавештајна служба НКВД. Када је норвешка влада ставила Троцког у кућни притвор, стигла је добра вијест: један од његових обожавалаца, сликар Дијего Ривера, заузео се за њега у својој домовини Мексику и Троцки и његова супруга добијају азил. У борби против Стаљина и због освета диктатора у то вријеме је страдао већи дио породице Троцког: Волковљева мајка Зинаида, ћерка Троцког из првог брака, одузела је себи живот у Берлину. Сергеј Седов, његов млађи син из брака са Наталијом, био је жртва Стаљиновог “великог терора”. Старијег сина Лава Седова у Паризу је стално шпијунирао НКВД све док на мистериозан начин није умро. 20. августа 1940. године Троцки се договорио са једним човјеком, за кога је вјеровао да је Канађанин и познавао га само под именом Френк Џексон. Џексон му је рекао да намјерава да напише чланак о француској економској статистици и замолио га, да као бивши новинар, погледа његов концепт. Када је Џексон у заказано време дошао у вилу, отворила му је Наталија Седова, која га је зачуђено питала зашто носи кишни мантил по тако лијепом времену. Одговорио је да је најављена провала облака, што није ријеткост у августу у Мексико Ситију. Ушао је у радну собу и пружио листе хартије Троцком, који је сио за радни сто да га погледа. Није, међутим, знао да је Френк Џексон заправо Рамон Меркадер и да је агент НКВД, поријеклом из Шпаније. Испод кишног мантила је сакрио алатку за разбијање леда с којом је убио Троцког.