Brus Li

Љетопис, 20. јул 2019

Име: Ljetopis 20.07.2019 (2000 Korzika, 1973 Brus Li); Опис: Љетопис, 20. јул Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 20. јула 1973. године под неразјашњеним околностима умро је Брус Ли, мајстор борилачких вјештина, филозоф, и глумац.

Brus LiРођен је у Сан Франциску, одрастао у Хонг Конгу. Највише је запамћен по популаризацији кинеске борилачке вјештине у западном свијету. Филмографија Брус Лија: „У змајевом гнијезду“, „На змајевом путу“, „Велики газда“, „Змајева песница“, „Игра смрти“. Брус Ли је умро у 32. години, на врхунцу снаге. Тад је мало ко је повјеровао у званичне тврдње да је умро од отока мозга због лоше комбинације лекова, па су одмах почеле да колају приче како су га убиле Тријаде, мафија, завидни мајстори борилачких вјештина. Умро је након ручка с продуцентом Рејмондом Чоуом и тајванском глумицом Бети Тингпеј. Они су читали сценарио за филм „Игра смрти“, преговарали о условима рада на том остварењу. У једном тренутку Лија је забољела глава, па је попио лијек „екваџезик“, комбинацију аспирина и љекова за опуштање мишића.. Обдукција је касније показала да је узрок смрти отицање мозга. Смрт Брус Лија и послије више од 40 година интригира јавност. Постоје разне теорије како је умро мајстор борилачких вјештина. Према тврдњама које су се појавиле Брус Ли је умро управо због повреда које му је нанио неко од кунг-фу мајстора. Кинеска организована криминална група позната под именом Тријаде повезује се са смрћу Бруса Лија. Наводно, још кад је имао 18 година, славни глумац је у уличној тучи, у чему је иначе често учествовао, претукао сина једног од најмоћнијих људи у овој криминалној групи, па је то и био разлог његовог бијега у Америку. Појединци тврде да су чланови ове криминалне организације понудили мајстору борилачких вјештина да му буду „заштитници“ и да додатно погурају његову каријеру, а да заузврат добију дио колача. Наравно, поносни Ли није ни помишљао да пристане на њихову уцјену, па су ријешили да му покажу да се њихова понуда не одбија. Ове приче су довеле до теорије да управо представници кунг фу заједнице стоје иза Лијеве смрти. Није јасан једино начин на који су то урадили. Једни тврде да су га отровали, други да су га убили помоћу неких тајних удараца, трећи да је страдао у илегалној борби, а не на путу за болницу.

Бети Тингпеј медији највише помињу када се прича о Брус Лију. Била је његова дјевојка и дала му је лијек „екваџезик“. То је и покренуло лавину теорија да га је управо она и убила.

Још од Лијеве смрти 1973. године постоји теорија која прати смрт скоро свих познатих личности – славни глумац у ствари није умро.

 

  • На данашњи дан, 20. јула 2000. године корзикански националисти прихватили су, након преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва.

KorzikaТиме су окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти. Корзика је једна од 18 француских регија, лоцирана у Медитерану, између западне обале Италије и југоисточне обале Француске. Послије Сицилије, Сардиније и Кипра, четврто је острво по величини у Средоземном мору. Због географских и историјских веза са Италијом, острво је до данас сачувало неке специфичне културне елементе, па је тако француска влада корзикански признала као регионални језик. Најпознатија личност са ових простора је Наполеон Бонапарта, који је рођен у Ајачу. Двије трећине острва чини планински ланац, са око 20 врхова преко 2.000 метара надморске висине, а бујну вегетацију чине борове и кестенове шуме и макија. Преко 40% Корзике припада Националном парку са бројним ријетким и ендемским врстама. На 1.000 км обале, Корзика има преко 200 плажа. Клима је медитеранска, са топлим и сувим љетима и благим кишним зимама. Историја Корзике је дуга и узбудљива, а локално становништво је веома поносно на њу. Острво су колонизовали Картагињани, антички Грци, Етрурци и Римљани, а у средњем вијеку је била под влашћу Ломбарда, Франака, република Пизе и Ђенове. У XVIII вијеку је кратко била независна Корзиканска република, а занимљиво је да је први устав био написан на италијанском језику, након чега су је освојили Французи. На Корзици живи око 322.000 становника, од тога највећи проценат у Ајачу  и Бастији . Пријестоница острва, Ајачо, позната је као мјесто рођења Наполеона Бонапарте. Овдје се налази Наполеонов музеј у његовом некадашњем дому, лука, цитадела, торњеви из времена владавине Ђенове, музеј са богатом збирком слика италијанских ренесансних сликара, локалне пијаце и бројне цркве из XVI и XVII вијека. Град Калви одушевљава својом старом Цитаделом, али и прелијепом обалом. Према неким историчарима, Кристофер Колумбо потиче управо из овог градића. Сартене је типичан корзикански градић, основан у XVI  вијеку, а у старом градскм затвору налази се изузетно занимљив Музеј праисторије Корзике. Двадесетак километара сјевероисточно од Сартенеа је археолошки локалитет Филитоса, гдје се могу видјети мегалитне структуре и споменици из периода неолита.