Kartagina

Љетопис, 21. март 2019

Име: Ljetopis 21.03.2019 (146 p.n.e napad na Kartaginu, 1963 zatvoren Alkatraz); Опис: Љетопис, 21. март 2019 Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 21. марта 146 пр.н.е. догодио се посљедњи римски напад на Картагину.

KartaginaКартагињани су били феничански емигранти који су напустили град Тир и покушавали да обликују свој сопствени идентитет на плодним полуострвима сјеверне Африке. Напор ових избјеглица се реализовао у оснивању Картагине, која је на врхунцу своје моћи доминирала највећим дијелом западног Средоземља. Картагина се налазила у сјеверном Тунису. Римљани су овај народ звали Пуни. Смјештена отприлике у центру троугластог полуострва, окружена ниским брдима и са језером Тунис у залеђу, имала је обезбијеђено безбједно сидриште за своје бродове и обилно снабдијевање рибом. Мјесто на коме се налазио град био је такође и добро заштићен и лако бранљив. Картагина се проширила толико далеко на југозапад гдје је развијена пољопривреда за потребе града. Стварне фазе Катагињанског развоја нијесу познате, али је процес у великој мјери завршен до почетка IV вијека п.н.е. Древни извори указују да је Картагина можда постала најбогатији град на свијету путем трговине робом као што су текстил, необрађени метали, храна и робови, у замјену за калај, сребро.

Од смрти свог оца Хамликара 229.год.п.н.е, па до своје смрти 183.год.п.н.е, Ханибал је ратовао против Рима. Ханибал, који је предводио Картагињанску војску, осваја територије у садашњој Шпанији одакле је могао да нападне Рим. Страхујући од овакве могућности, Рим захтијева да се Картагина одрекне својих нових колонија, а када Ханибал то одбија, Рим обнавља рат против Картагине. За вријеме Другог пунског рата дошло је до промјене ситуације по питању превласти на мору. Док су у Првом Картагињани били неприкосновени на мору, у овом су Римљани имали бољу и бројнију флоту, тако да су контролисали море. Ханибал, приморан да рат води на копну, предводи војску преко Шпаније, југом Француске и преко Алпа да би дошао до Рима. Све ово не би било толико невјероватно, па чак и прелаз помораца преко високих Алпа, да Ханибал у својој војсци није имао и слонове.

У Риму је завладала паника која је дошла до изражаја у каснијој латинској изреци „Ханибал анте портас“ или преведено са латинског језика Ханибал је пред вратима. Изворно, изрека „Ханибал анте портас“ имала је значење које имају и ријечи употријебљене у њој, то јест Ханибал је пред вратима. Али, пошто је име картагинског војсковође представљало синоним за највећу опасност која је пријетила тадашњем Риму, изрека је убрзо постала пословица са значењем пријети нам највећа опасност. Такође, постала је израз за велики страх. Пословично се употребљава као упозорење да пријети нека велика опасност и зато се користи када се упозорава на неку непосредну опасност која пријети земљи, друштву, граду.

Послије овог спектакуларног успјеха, Ханибал је поразио Римљане у неколико битака, нешто војном тактиком, нешто политичким преговорима, и успоставио упориште у сјеверној Италији све док није морао да се врати у Картагину и брани је од Римских легија које су је опсиједале. Римљани су повратили изгубљену територију и приморали Картагињане да напусте Шпанију. Картагина је исцрпљена дугом опсадом принуђена да прихвати услове мира, предајући сву ратну морнарицу и посједе у Средоземљу Римљанима. Први и Други пунски рат су лишили Картагину њене војно-политичке моћи, али нијесу ослабили њену трговачку моћ која је наставила да се убрзано развија. То буди завист у Римској трговачкој зајединици, и био је довољан разлог за Римску Републику да поведе против Картагине још један, коначни, рат. Трећи пунски рат (149.-146.год.п.н.е) није био ништа друго него двогодишња опсада града. Упркос одлучном и генијалном отпору Картагињана, који нијесу дозволили Римљанима да уђу унутар градских зидина, Картагина је пала због глади и немаштине. Трећи и последњи рат између Рима и Картагине резултирао је потпуним уништењем Картагине, спаљивањем и рушењем града, поробљавањем његовог становништва и Римском доминацијом на западном Медитерану.

 

  • На данашњи дан, 21. марта 1963. године трансфером 27 последњих заточеника затворен је Алкатраз, по максималној безбједности чувени затвор у заливу Сан Франциска у којем је некада био затворен гангстер Ал Капоне.

Alkatraz

Најпознатији амерички затвор био је осмишљен тако да је могао да прими најопасније криминалце тога времена. Острво Алкатраз или како је популарно названо Стијена, налази се на средини залива Сан Франциско у Америци, држава Калифорнија. На почетку је служило као мјесто за свјетионик, а затим као војна тврђава да би постао војни и федерални затвор што је и био све до 1963. године када је постао национално излетиште. Данас је Стијена историјско мјесто под контролом националних паркова Америке и отворено је за туристе. Први Европљанин које је открио острво 1775. године био је Хуан Де Ајала. Он га је назвао Острво пеликана. Откриће злата 1848. године у Калифорнији учинило је да се хиљаде бродова упути у залив Сан Франциска што је условило хитну потребу за свјетиоником. Послије 56 година употребе Алкатраз свјетионик је угашен, јер је одлучено да се ту направи затвор. Због природне изолованости на средини залива, окружен хладном водом и врло немирним морем Алкатраз је 1906. године почео да се користи као војни затвор који је могао да прими 302 затвореника. Алкатраз је био први војни затвор за осуђене на дужи временски период и врло брзо је стекао репутацију изузетно строгог објекта. Због пораста криминала широм Америке у априлу 1934. године, Алкатраз је добио потпуно нов изглед прилагођен цивилним затвореницима. Замијењене су металне шипке на ћелијама. У сваку ћелију је уведена струја, а сви тунели који су служили у разне сврхе на острву су зацементирани да би се избјегла и најмања могућност да их затвореници искористе за бјекство са острва. Специјалне галерије које су користили стражари окруживале су затворски блок. Направљене су тако да затвореници нијесу никако могли да им приђу, а стражари у њима су могли лако да реагују пушкама којима су били наоружани.

У 29 година, колико је острво било затвор, 34 затвореника је било умијешано у 14 покушаја бјекства. Седам их је убијено у покушају бјекства, два су се удавила, а остали су ухваћени и враћени на издржавање казне. Најнасилнији покушај бјекства догодио се 1946. године и назван је „Битка за Алкатраз“. У том покушају три затвореника и два стражара су погинула а над 2 затвореника због учествовања у том покушају извршена је смртна казна. Ипак најпознатији покушај бјекства догодио се 11. јуна 1962. године у којем су учествовали Франк Морис и браћа Англи. Са њима у групи био је и Ален Вест који није успио да стигне на вријеме на договорено мјесто и на основу чије приче је ФБИ вршио истрагу, а филмски продуценти касније снимили филм „Бјекство из Алкатраза“. У званичном извештају стоји да затвореници нијесу успјели да побјегну и да су се удавили у леденим водама залива Сан Франциско, али сумња у такав крај постоји и данас.