Strijeljanje U Kragujevcu

Љетопис, 21. октобар 2019. године

Име: Ljetopis 21.10.2019 (1941 Strijeljanje u Kragujevcu, 1833 Nobel); Опис: Љетопис, 21. октобар Тип: audio/mpeg
  • Данас је 21. октобар, Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату када су јединице нацистичке Њемачке стријељале у Крагујевцу око 3000 становника а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо дјеце старости између 8 и 15 година.

Strijeljanje U KragujevcuИсторијски оквир страдања српског народа био је капитулација и комадање Југославије априла 1941. године од стране Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске, као и стварање Независне Државе Хрватске (НДХ). Хитлер је окарактерисао Србе као главне кривце за рат и подијелио Србију на више окупационих зона. Појединачни сукоби партизана и четника са Њемцима прерасли су у оружани устанак. Ускоро је велики дио Србије био слободан, а њемачка војна сила била је принуђена да брани комуникације и веће градове.

Партизани и четници су 29. септембра ослободили Горњи Милановац. Том приликом су заробили одређени број Њемаца. Њемачка команда у Београду наредила је једном од два батаљона који су се налазили у Крагујевцу да ослободи заробљене војнике.  Дошло је до сукоба са партизанима и четницима. Жртви је било на обе стране, а Њемци су изгубили 10 људи, док је 26 рањено. То је био повод за стријељање. Начелник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, наређењем од 1941. године, у име Адолфа Хитлера инсистирао је да се у Србији, примијене најоштрије мјере и предложио да се „у име одмазде за изгубљени живот сваког њемачког војника на смрт стријеља од 50 до 100 Срба. Њемачки командант Франц Беме је издао наредбу да се за једног убијеног њемачког војника стријеља 100 људи, а за једног рањеног педесет.

Стријељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина њемачког Вермахта у току Другог свјетског рата. Иако је те јесени у Србији било више масовних злочина њемачке војске, стријељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих ових страдања и постало неодвојиви дио колективне свијести и колективног памћења српског народа.

У спомен на жртве стријељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама гдје су се стријељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика подигнутих на хумкама стријељаних.

 

  • На данашњи дан, 21. октобра 1833. године рођен је Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац, филантроп и проналазач, који је проналаском динамита 1867. године стекао огромно богатство.

Nobel Slika Veca RezolucijaИнсистирао је да динамит буде коришћен искључиво у мирнодопске сврхе. Алфред Нобел изумио је динамит. Он је од огромног богатства којег је тим патентом зарадио, установио Нобелову награду. И то постхумно, као наслеђе за човјечанство, будући да није имао властитих наследника. У опоруци коју је написао годину дана пред смрт стоји: „Овај капитал, којим ће извршитељ опоруке располагати у вриједносним папирима, требао би бити темељ за фонд чија ће годишња камата бити подијељена као награда онима који су у протеклој години учинили највише користи за човјечанство. Камата ће бити подијељена на пет једнаких дијелова…“.

Од 1901. године, пет година након смрти Алфреда Нобела, сваке године се додјељују Нобелове награде. У главном граду Норвешке, Ослу, додјељује се награда за мир. Награде за физику, хемију, медицину и књижевност у главном граду Шведске предаје лично шведски краљ. При томе, традиционално, краљ одржи здравицу покровитељу и донатору у част: „Даме и господо, наздравимо сви у част великог дародавца Алфреда Нобела!“ Нобел је својим интересом за физику и хемију изградио властито богатство. Нобела је још као младића његов имућни отац послао у иностранство.

У Паризу је млади Алфред упознао талијанског хемичара Асцаниа Собрера. Он је три године раније открио високоексплозивни нитроглицерин, но био је увјерен како његов проналазак никад неће бити употријебљен у пракси, јер је преопасан. Алфред Нобел био је увјерен да ће људи једног дана моћи контролисано употријебљавати нитроглицерин па је по повратку у Шведску наставио експериментисати с овим експлозивним материјалом. Током једног таквог експеримента у експлозији су погинули његов брат и неколико запослених, што је Нобела прогањало до краја живота. Свеједно није одустајао. Коначно му је 1867. године успјело да сложи експлозив којег је могао контролисати па  га је патентирао под именом динамит.

Динамитом и још једним каснијим патентом, праскавом желатином који је био још моћнији од динамита, зарадио је богатство које је касније оставио у наслеђе. И данас му се пребацује да је новац зарадио на рату, али оба ова патента коришћена су прије свега при минирању у рудницима. Нобел је у својој опоруци написао: „Моја је изричита жеља да се при додјели награде не гледа на припадност нацији, тако да награду добије најзаслужнији.“ У опоруци такође стоји ко је задужен за додјелу награде.

Шведска краљевска академија наука додјељује награде за физику и хемију, Институт Каролинска награду за медицину, посебни одбор Норвешког парламента предаје награду за мир, а Шведска академија награду за књижевност.