Samjuel Morze

Љетопис, 24. мај 2019

Име: Ljetopis 24.05.2019 (1993 Tibet demonstracije, 1844 Semjuel Morze); Опис: Љетопис, 24. мај Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 24. маја 1844. године проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао је прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 километара  из Вашингтона у Балтимор, која је гласила „Шта је Бог урадио“.

Samjuel MorzeЖивот Семјуела Морзеа био је пун разочарања, али можда су га баш она инспирисала да патентира телеграф, један од изума који је заувијек промијенио начин комуникације. Овај његов изум је касније подстакао појаву телефона, а много касније интернета и на крају смартфона. Прије свих ових изума, људи су комуницирали путем писама. Једно такво писмо добио је и Морзе, а није ни слутио да ће му оно преокренути живот и натјерати га да пронађе начин да људи међусобно брже комуницирају и саопштавају добре, али и лоше вијести. Наиме, како би употпунио кућни буџет, Морзе је морао да отпутује у Вашингтон и наслика маркиза де Лафајета како би зарадио хиљаду долара. За вријеме свог боравка у Вашингтону, Морзе се дописивао са својом женом Лукрецијом, која је чекала њихово треће дијете. Писала му је да је поносна на њега, да га много воли и да једва чека да се поново нађу на окупу. Морзеов одговор је такође био пун љубави, али нажалост, његова супруга није стигла да прочита његове топле ријечи, јер је у међувремену преминула због срчаних сметњи услед порођаја. Умјесто од своје супруге, Морзе је добио писмо од свог оца који му је саопштио тужну вијест и то тек након што је сахрана увелико била обављена. Иако му је живот био испуњен бројним разочарањима, Морзе је био очајан јер услед споре комуникације није могао да стигне ни на сахрану своје жене.

Седам година касније, Морзе се поново нашао на путу, али је овог пута ишао бродом у Европу. На путовању се срео са доктором Чарслом Џексоном, са којим је доста разговарао о електромагнетизму, што је представљало прекретницу у развоју његовог изума. Окупиран идејом како информације треба да путују брже, почео је да развија и мијења већ постојећу телеграфску шифру тако што је развио код за свако слово. Вратио се у Вашингтон у нади да ће убиједити конгрес да му одобре средства за електрични телеграф, али није успио у томе. На срећу, исте године Морзе је научном тиму на Институту Френклин у Филаделфији демонстрирао како ради његов телеграф, па је убрзо добио 30,000 долара за изградњу телеграфске линије. Прву телеграфску поруку је Морзе послао 1844. године из Вашингтона у Балтимор, а она је гласила: „Шта је Бог урадио“. Убрзо су људи почели да шаљу разне поруке путем телеграфа чиме се начин комуникације и пословања измијенио заувијек поставши много бржи. Морзеова азбука је метод за пренос порука на даљину. Свако слово је замијењено сигналом који се састоји из кратких и дугих звучних или свјетлосних сигнала. Кратки сигнал се биљежи као тачка а дуги као црта.  У радио-телеграфији, Морзеова азбука се преноси звучним сигналима фрекфенције 800 Hz и то тако да дуги знак траје као три кратка (трајање кратког знака зависи од брзине емитовања морзеовог кода). Тишина између два сигнала је у трајању једног кратког сигнала, а између знакова се прави пауза у трајању једног дугог сигнала. Знак се не памти као као комбинација тачака и црта, већ се сваки знак памти као једна звучна слика. Такође, учење се не врши абецедним распоредом, већ постоје методе које користе редоследе знакова такве да их је лакше запамтити, али и међусобно разликовати. Међународни знак за помоћ је СОС и треба га слати као једно слово.

 

  • На данашњи дан, 24. маја 1993. године на Тибету су избиле жестоке демонстрације против кинеских власти.

TibetЈедна од најинтересантнијих земаља свијета, како због  специфичности своје географске позиције и љепота дивље нетакнуте природе, тако и због  религиозног и духовног  значаја који се временом само све више повећава, свакако је Тибет.

Иако су врхови Хималаја годинама опчињавали планинаре у жељи да освоје ову планину, у духу становника ових предјела заправо је супротна тежња – не освајати, него се потчињавати. На просторима Тибета одувјек је живио веома специфичан народ. Осим што се издвајају по физички другачијим условима живота због проређености ваздуха висина у којима живе, Тибетанци се сматрају најздравијим и најсрећнијим људима на свијету. Живот Тибетенаца крајње је једноставан, толико да западни ум не може да га схвати.  Уз свакодневне вјежбе јоге, медитацију и умјерену исхрану, Тибетанци проводе свој живот на будистичим основама. Будизам је у Тибет стигао из Индије и Непала у VII вијеку, након чега је претприо разне утицаје и модификације. Како се услед ових различитих утицаја јавила извјесна конфузија међу следбеницима, будисти су се вратили проучавању изворних индијских текстова. Преводи санскрита на тибетански језик су тако вјерни, да су се неки касније изгубљени индијски текстови ревизирали према постојећим тибетанским преводима. Далај Лама се сматра духовним и политичким  владаром Тибета. “Лама” значи учитељ на тибетанском језику, а “далај” океан на монголском. Сматра се да се након смрти Далај Лама реинкарира у тијелу неког младог мушког дјетета. Када се путем одређених тестова (препознавање предмета претходног Далај Ламе итд) открије у ком се дјечаку реинкарирао Далај Лама, дјечак се шаље у главни град Ласу на школовање. Школовање на Тибету је посебно ригорозно и темељно. Иако Тибетанци своју земљу зову Бод или По, што значи отаџбина, ова земља је у свијету позната под појмом Тибет што значи висораван. Тибет и јесте управо највећа висораван на свијету, која се у просјеку  налази на 4900 метара надморске висине. Највиши врх свијета Монт Еверест (8.848 метара надморске висине) налази се на граници Тибета и Непала. Главни град Тибета је Ласа, и он представља један од највиших градова на свијету – са надморском висином од 3650м. Ријеч “Ласа” значи “свети град” на тибетанском језику или “мјесто богова”. Налази се на сјеверној обали истоимене ријеке и има око 200.000 становника. Ласа је препуна сакралних споменика, манастира и храмова који крију велико културно и вјерско благо, које је сачувано упркос бројним ратовима. Један од симбола овога града је палата Потала, традиционална зимска резиденција Далај Ламе.

Тибет се у историји појавио у VII вијеку  као краљевина која је временом све више јачала. Тибет 1239. године постаје дио Монголског царства, да би касније поново стекао независност када је царство ослабило. Међутим Монголи су и даље настојали да се мијешају у политику Тибета и да га поново присвоје. То је искористила Кина да се умијеша између и заузела се за Тибет како би га ослободила од Монгола. Све до почетка двадесетог вијека Тибет је био под заштитом Кине, док га Кина није уступила Британији, да би неколико година касније Кина поново преузела Тибет од Британије. Тибет је покушао да стекне независност од Кине у чему су га подржали Британци. Онда су наступили свјетски ратови и за неко вријеме  Далај Лама је неометано владао Тибетом. Међутим већ 1951. године Кина је поново потражила власт, чиме је изазвала устанак Тибетанаца.  У овом устанку  убијено је стотине хиљада Тибетанаца, а толико их је отприлике и избјегло у Индију, заједно са Далај Ламом који се тамо и данас налази.