Aneksija Bih

Љетопис, 24. септембар 2019

Име: Ljetopis 24.09.2019 (1908 Aneksija BiH, 1971 Britanija protjerala 90 sovjetskih diplomata); Опис: Љетопис, 24. септембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 24. септембра 1908. године извршена је анексија Босне и Херцеговине коју је књаз Никола осудио и тврдио да то неће дуго трајати.

Aneksija BihДан након што је Аустроугарска, након тридесетогодишњег протектората над Босном и Херцеговином, анектирала то подручје, књаз Никола упутио је прокламацију Црногорцима.

Проглас књаза Николе Црногорцима поводом анексије БиХ:

Црногорци! Ваше тужне двије сестре, Босну и Херцеговину, које прије тридесет година за тренутак озарише зраци слободе, данас сасвим истргнуше из српскога загрљаја. Аустро-Угарска монархија замијени посједнуће тих двију покрајина коначним присаједињењем. Без њихове воље и пристанка одвукоше их туђем јату. Између вас и њих, између Црне Горе и Босне и Херцеговине учињене су сада међународне и политичке подвојности.

Црногорци!

Најдрагоцјенију крв ви сте лили за слободу тих земаља. У Херцеговини остало је на хиљаде гробова, у којима су се већ у прах распале кости ваше витешке браће Црногораца. По њима ће сад туђа нога да гази, а туђа ће рука да стеже руке браће Херцеговаца које су се са надом к вама пружале. Пред таквим злим удесом српскога племена стегните ваша јуначка срца, уз која горко плаче и моје за срцем Српства – Босном и Херцеговином. Обиљежје црно-жуте боје низ српско земљиште неће бити граница која ће вас у духу и мисли одвајати од ваше браће. Напротив, та ће обиљежја бити видни знак неправде; она ће учинити још чвршћом везе и залогу трајнога уздања у побједу правде.

Црногорци!

Не очајавајте! Као стијене наше будите чврсти у нади. Пролазно је данашње неодређено стање слободних дјелова српскога народа. Иза тешких дана доћи ће бољи. Српско ће Сунце љепше сјати да свакога брата Србина боље загрије и освијетли.

Црногорци!

Берлински конгрес одузео вам је земљиште стеченога вашом крвљу. На оно мало, што вам је оставио, наметнуо је тешке терете. Чланом 29. Берлинског уговора, који се односи на морске обале наше отаџбине, оптерећена је употреба наших суверених права у дивноме приморју Црне Горе. Данас, пошто су одредбе Берлинског конгреса на више страна повријеђене, нарочито утјеловљењем Босне и Херцеговине Аустро-Угарској, само по себи отпада и она његова одредба која нам је била наметнута у погледу нашега приморја. Нас та одредба чл. 29. Берлинског уговора више не веже.

Црногорци!

Увјерен сам да проговарам из душе и срца свакога Црногорца, објављујући великим силама, потписницама Берлинског уговора, ако повриједе истога одобре, да ће се Црна Гора од данас сматрати ослобођеном свих терета и ограничења која јој је био наметнуо тај међународни уговор. Моја је тврда нада да ће просвијећена Европа овај мој корак одобрити! Вас, пак, храбри моји Црногорци, позивам да и од сада, као и у свима приликама, будете готови да ме потпомогнете и у највећим мукама које сам приправан до краја живота заједно са вама дијелити за добро српскога народа.

 

  • На данашњи дан, 24. септембра 1971. године Велика Британија je протјерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.

Obavjestajna AktivnostОбавјештајна активност је стара колико и људска цивилизација и прве друштвене заједнице, али тек са настанком модерне државе обавештајна активност заузела је важно мјесто у хијерархији послова који су значајни за њен опстанак и развој. Обавјештајном активношћу прикупљају се подаци о свим питањима која су важна за једну државу. Обавјештајна активност је специфична друштвена и политичка дjелатност, а одликује је тајност као основни принцип рада. За предмет свог рада, прије свега, има тајне у међуљудским односима, односно тајне држава, организација и појединаца које настоји да открије примјењујући специфичне методе рада. Обавјештајни рад одувјек је представљао један од најбитнијих фактора стабилности и успјешности земље на међународном плану, а са друге стране и једну од најоспаснијих пријетњи за земљу према којој је управљен. Многи га сматрају превентивом и правом на одбрану. Као такав је један од најстаријих „заната“, који у најширем смислу представља инструмент, и основни дио понашања и дјеловања унутар безбједносне културе. Обавјештајне активности настају у преддржавном друштву тј. у родовско-племенским заједницама, упоредо са појавом социјалне неједнакости на унутрашњем и ратних сукоба на спољном плану. Према томе, обавјештајна активност је настала на одређеном степену развитка првобитне заједнице, кроз дуготрајни еволутивни процес. Сматра се да је прикупљање тајних података војне и политичке природе било присутно и у најстаријим државним заједницама, а историја потврђује да су се обавјештајним активностима интензивно бавили Хетити, Феничани и други народи Старог истока. У доба раног феудализма европски владари били су слабо информисани о Византији, Источним Словенима и државама Средњег и Далеког истока. Насупрот томе, Византија је свестрано развила обавјештајне активности и значајно обогатила укупну историју обавјештајног рада и обавјештајне службе. У организацији византијске дипломатије и шпијунаже посебно се исткакао цар Јустинијан, који је успио да против Бугара подигне Хуне, против Хуна Аваре, Вандале је сукобио са Источним Готима, а ове последње је побиједио уз помоћ Франака. Ватикан има посебно мјесто у историји обавјештајних активности у ери феудализма. Ради ширења католицизма, везивања сељака за црквене посједе, потчињавања многих владара папској власти и борбе против најљућих супарника, Католичка црква створила је моћну обавјештајну организацију, обухватајући све слојеве становништва. Католичка црква развила је за то време најјачу обавjештајну службу и дипломатску активност, примењујући разна средства, почев од политике веледржавног Рима до анатемисања и искључења из цркве, подмићивања, шпијунаже и тајних убистава и насиља, обмане, издаје, фалсификата и суровости- постајући узор многим тадашњим владарима у Европи. Прерастање обавјештајне активности у обавештајну службу као посебан, сталан и професионални орган државне управе са обавештајном функцијом започиње у XIII вијеку и траје до XIX вијека. Снажан подстицај овом процесу представљају велика географска открића и прва колонијална освајања, која су проширила и ојачала робно-новчане и трговинске везе у земљама западне Европе, посебно у Холандији, Шпанији, Португалији, Француској и Енглеској. На стварање обавјештајне службе пресудно је утицало успостављање апсолутистичких монархија које су се одликовале много модернијим, професионалним и централизованим државним апаратом. Први свјетски рат и догађаји који су му претходили довели су до огромног пораста кадровских и техничких ресурса обавјештајних служби зараћених страна. Водеће западноевропске демократске земље изашле су из Првог свјетског рата са потпуно очуваном структуром војних обавјештајних и контраобавјештајних служби и без икаквих рестрикција у међународном погледу. У периоду између два свјетска рата, у условима даљег заоштравања супротности имеђу водећих свјетских сила и побједе Октобарске револуције у Русији, обавјештајне активности убрзано се развијају, а обавјештајне службе специјализују и увећавају. У новим условима појавила се потреба да се за сопствену политику у противничкој земљи придобију поједине политичке групе, партије, организације и покрети, па и читаве класе. Поред тога, стварају се огромне картотеке и евиденције, а примјена технике и других научник достигнућа изискује стварање разних техничких и научних лабораторија, што још више увећава обавјештајни апарат. Службе безбједности скоро свих земаља у потпуности су се организацијски оформиле, а кадровски и технички оспособиле и опремиле за активности најширих размјера.