Tvrtko Kotromanic

Љетопис, 26. октобар 2019

Име: Ljetopis 26.10.2019 (1863 Crveni krst, 1377 krunisanje bana Tvrtka Kotromanica); Опис: Љетопис, 25. октобар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 26. октобра 1377. године босански бан Твртко Котроманић се крунисао за краља „Србљем, Босни и Поморју и Западним странам“.

Tvrtko KotromanicНастанак Краљевине Босне представља историјски догађај који се одвијао у јесен 1377. године, када је тадашњи бан Босне, Твртко Котроманић у манастиру Милешева, крунисан за краља Стефана Твртка I Котроманића, а Бановина Босна уздигнута у ранг краљевине. Почетком 1377. године  бан Твртко је био господар знатног дијела старих земаља Немањића, које су се простирале између Неретве и Лима, чија је укупна површина била већа од површине области Босне у ужем значењу ове ријечи.

Владање над великим дијелом старих земаља Немањића обавезивало је Твртка I Котроманића да узме титулу краља, која је деценијама припадала Немањићима. Послије територијалног ширења своје државе, Твртко је имао један дио првобитних Немањиних земаља, манастир Милешеву са гробом српског просветитеља Светог Саве, и крвно сродство са Немањићима.

Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се везивао и чију је традицију желио да настави. Постао је по милости Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам. Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици за то, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешево, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано да се нагласи то везивање за старо наслеђе.

Сам Твртко у повељи Дубровчанима каже: „ … и идох в србскују земљу … и тамо шдшу ми венчан бих богом дарованим ми венцем на краљевство преродитељ мојих”.

 

  • На данашњи дан, 26. октобра 1863. године у Женеви је основана међународна организација Црвени крст.

Crveni KrstМлади женевски трговац који се звао Анри Динан пролазио је поред малог италијанског градића, Солферина и није ни слутио да ће се управо тога поподнева наћи усред бојног поља. У међувремену, у Солферину се водила стравична битка између аустријске и италијанске војске. Као резултат те  битке, Аустријанци су протјерани са југа Италије, али је остао велики број рањеника. Процјењује се да је број рањеника прелазио цифру од 40 000. Анри Динан, нашавши се усред бојног поља, када је видио велики број рањеника који су тражили помоћ, и умирали у највећим мукама, зауставио је своје путовање, и истог трена покушавао је пружати помоћ у оној мјери колико је то могао.

Санитетске службе су биле ван бојног поља, и нијесу могле помагати рањеницима. Анри Динан је након тога одлучио да потражи помоћ код локалног становништва које је било преплашено због саме битке, и у почетку незаинтересовано за помоћ рањеницима. Одазвали су се на његов позив и одлучили да помогну рањеницима. Рањенике су смјештали и помагали им у локалним црквама, чак и у приватним кућама. Пружали су им помоћ најбоље што су умјели, од безнадежних случајева, узимали поруке за њихове породице, слали писма. Овај догађај представљао је подстицај за Динана и био је од круцијалног значаја за настанак Црвеног крста. Након извјесног времена  Динан је добио идеју да створи организацију која ће се прије свега бавити заштитом рањеника у ратним сукобима.

У почетку није имао подршку. Међутим, било је и оних који су сматрали да је његова идеја у потпуности остварљива, чак шта више хумана и племенита. Они су основали Међународни комитет за помоћ рањеницима који је касније назван Комитетом петорице. Комитет петорице претеча је данашњег Црвеног крста. Динанова идеја се остварила. Комитет петорице убрзо је почео да шири и пропагира своју идеју да свијету треба организација која ће се прије свега бавити пружању помоћи рањеницима у ратним сукобима, што је резултирало сазивањем међународне конференције, на којој је било присутно 36 представника из 16 земаља. Сви они били су сагласни да је свијету неопходна међународна организација, међународни покрет састављен од неутралних људи који познају основе пружања прве помоћи и који су прије свега на волонтерској основи жељни да помогну рањеницима у оружаним сукобима.

Одлучено је да у свакој земљи која је била присутна на конференцији треба формирати Националне комитете за помоћ рањеницима, да рањеници, добровољци и санитети буду заштићени у сукобима, као и то да се као главни знак распознавања узме црвени крст на бијелој позадини. Тако је створена Међународна организација Црвеног крста. Током Руско-турских ратова Отоманско царство је користило Црвени полумјесец као заштитни симбол умјесто Црвеног крста зато што су мислили да би то отуђило муслиманске војнике.

На упит Међународног комитета Руско царство се изјаснило да ће потпуно поштовати особе и грађевине означене Црвеним полумјесецом, исто тако Отоманско царство се изјаснило да ће поштовати симбол Црвеног крста. Данас готово све земље са претежно муслиманском популацијом користе Црвени полумјесец као заштитни симбол. Историјску позадину настанка Црвеног крста Црне Горе можемо повезати са чињеницама и друштвеним околностима које су претходиле избијању тзв. Невесињске буне. Црногорци су подржали босанско-херцеговачке устанике, што је касније резултирало отпочињањем српско – турског рата и настанка Велике источне кризе.

Због саме ситуације у Босни и Херцеговини, велики број становника морао је напустити своја огњишта и потражити уточиште у сусједним земљама. Књаз Никола је на састанку са херцеговачким представницима који се одржао на Ловћену одлучио да се у Црној Гори оформи Одбор за помоћ рањеним Херцеговцима, и покушао је да свим снагама ангажује иностране љекаре да помогну рањеницима. На челу Одбора налазио се Иларион Рогановић. Управо ови догађаји навели су Црну Гору да оснују Црвени крст Црне Горе 1875. године. Црна Гора је ратификовала Женевску конвенцију и самим тим постала прво друштво Црвеног крста на Балкану, а 22 у свијету. Први секретар Црвеног крста у Црној Гори био је Висарион Љубиша.