Boljsoj Teatar

Љетопис, 28. март 2019

Име: Ljetopis 28.03.2019 (1942 - izvedena diverzanska akcija na Njemacku podmornicu, 1776 - Osnovan Boljsoj teatar); Опис: Љетопис, 28. март Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 28. марта 1776. године у Москви је основан Бољшој театар, велики театар опере и балета, по угледу на Петроград, у којем су од 40-их година XVIII вијека извођене оперске представе.

Boljsoj TeatarСвој живот једног од најчувенијих театара свијета почео је као приватна позоришна кућа коју је основао кнез Петар Урусов. Царица Катарина II је 28. марта 1776. године додијелила је кнезу привилегију да може у периоду од десет наредних година да организује позоришне представе, маскараде, балове и друге јавне забаве. Испрва, представе су одржаване у приватним кућама, салонима и дворанама, а већ од 1780. године уз драмске, приказују се и оперске представе. У вријеме царске Русије, Московски универзитет али и гимназија пружали су добро музичко образовање, а у историји овог театра одиграли су и кључну улогу у формирању драмског и оперског ансамбла. Прва зграда позоришта подигнута је за мање од шест мјесеци названо Петровски театар, а свечано је отворено 1780. године. Петровски театар је био прва јавна грађевина таквих димензија и љепоте која је изграђена у Москви. Од 1806. године Петровски театар добија статус царског (императорског) позоришта. Нажалост, велелепна зграда изгорјела је 1805. године, а ансамбл је опет почео да наступа у приватним позориштима. Данас постојећа зграда почела је са изградњом се 1820. године. У близини новог Великог театра, изграђен је и Мали театар. У то вријеме, сви руски театри били су под царским власништвом. Назив “Бољшој”, односно “Велики” добијала су позоришта која су била намијењена и за оперу и за драму, а Мали театри били су намијењени само за извођење драмских представа. Московски Бољшој био је управо то што му и име каже – велики, већи од свих до тада познатих руских позоришта, хармоничног облика, монументалне градње, али и раскошног унутрашњег декора. Ипак, историја овог позоришта памти још један велики пожар 1853. године који је проузроковао огромну штету. Послије још једне обнове поново је отворен.

У Русији, Бољшој театар упамтио је три царска крунисања – Александра II, Александра III и последњег руског цара Николаја II Романова. Послије револуције, Бољшој театру је одузет императорски статус, а 1919. године му је пријетило и затварање. Лењин је чак желио да се Бољшој театар дигне у ваздух. Ипак, зграда је добила ново значење у новом добу Русије, јер је баш у њој и проглашено оснивање Совјетског Савеза 1922. године. Зграда је годинама служила за комунистичке приредбе. Лењинова смрт управо је саопштена јавности са позорнице овог позоришта. Стаљин је такође волио да посјећује Бољшој, али никада није сједио у царској ложи већ на галерији, заклоњен, како би се штитио од атентата. Током Другог свјетског рата, Бољшој је претрпио нова оштећења у нацистичком бомбардовању 1941. године. Прва представа у рату, послије евакуације одржана је 1943. године а прва значајнија обнова поводом прославе 200 година позоришта. Последња обнова, која је трајала шест година завршена је 2011. године. У овој реконструкцији су обновљени царски симболи, постављене свилене таписерије, а уведена је и најмодернија технологија.

Бољшој театар је један од симбола и царске али и модерне Русије. Синоним је за врхунске представе, прије свега опере и балета које су пронијеле славу овог величанственог позоришта свијетом. Ово позориште преживјело је многе тешке тренутке, дијелећи судбину руског народа, коме је и у најтежим тренуцима управо оно давало и утјеху и бијег од суморног свакодневног живота. Бољшој је и данас за Русе, али и за многобројне посјетиоце из свијета, више од позоришта, он је доживљај који се памти читавог живота.

 

  • На данашњи дан, 28. марта 1942. године у поморској бази Сен Назар у Француској, скровишту њемачких ратних бродова и подморница који су нападали савезничке конвоје на Атлантику, изведена је најуспјешнија савезничка диверзантска акција у Другом свјетском рату. Савезници су неопажено довукли стари разарач, пун експлозива с темпираним механизмом за паљење, и у снажној експлозији уништена су сва лучка постројења и оштећен бојни брод “Адмирал Тирпиц”. Лука у Сен Назару остала је неупотребљива за војне сврхе до краја рата.

EnigmaМаја 1941. године британска Краљевска морнарица у тајној акцији заробљава њемачку подморницу У-110 и готово највећу тајну Другога свјетског рата, машину за криптовање порука Енигма и књижицу с кодовима. Британци су посједовали једну Енигму коју су добили од пољских обавјештајаца, али су јој недостајали неки дјелови. Енигма је електромеханичка машина за који су Њемци мислили да га је немогуће дешифровати. Посједовање Енигме смањило је савезничке губитке и дало им предност у битки за Атлантик као и у неким другим биткама.

Њемачка подморница У-110 поринута је 1940. године. Капетан је прослављени и високо одликовани Фритз-Јулиус Лемп. Приликом напада на савезнички конвој, У-110 потапа два транспортна брода, али британска корвета Аубретиа открива је сонаром. Британци је тада нападају дубинским бомбама и оштећују је. Због страха од потапања У-110 израња, а капетан наређује напуштање брода. Приликом изласка посаде из подморнице британски бродови отварају ватру мислећи да посада планира да употријеби површински 105 милиметарски топ. Када су схватили да посада покушава да се преда прекидају ватру. Лемп у страху од потапања наређује оператеру Енигме, који у журби није успио да уништи кодове и машину, да напусти бојно мјесто и да изађе на површину. Тада до њих долазе британски морнари. Капетан Лемп уочава да подморница ипак не тоне и покушава да отплива назад до подморнице, али више никад није виђен. Претпоставља се да су га убили британски морнари док је пливао до подморнице, само то никада није потврђено. Британци улазе у подморницу и узимају све што им може послужити, укључујући и Енигму и књижицу с кодовима. Подморница је потонула следећи дан када су Британци покушали да је одвуку до луке. Када њемачка команда сазнаје за потапање одлучује да настави с кодирањем преко Енигме јер су претпостављали да је машина потонула заједно с подморницом. Пронађени материјал однесен је у центар за дешифровање у Енглеској. Британци успијевају да дешифрују кодове и откривају локације рута њемачких подморница, као и остале информације. С тим сазнањима савезнички конвоји током 1941. године успјешније заобилазе њемачке подморнице. Губици транспортних бродова у тој години опадају за двије трећине. Савезници добијају предност на Атлантику и све више намирница стиже у Европу. Знање пробијања шифри које су Савезници стекли помаже им и у другим биткама, као у Африци, гдје су помоћу разбијања кодова Савезници откривали локације њемачких конвоја за снабдијевање. Такође, приликом искрцавања на Нормандију откривена је тачна локација и број њемачких војника. Разбијање непријатељских кодова одвија се током цијелог рата, али заробљавање Енигме 1941. године једно је од најважнијих успјеха.