Matija Beckovic

Љетопис, 29. новембар 2018. године

Име: Ljetopis 29.11.2018 (1943 AVNOJ, 1939 rodjen Matija Beckovic); Опис: Љетопис, 29. новембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 29. новембра 1939. године је рођен Матија Бећковић, у Сенти. Основну школу завршио у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Отац Матијин, Вук Бећковић, официр војске Краљевине Југославије, 1944. године гине у Словенији.

Matija BeckovicШколске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност.

Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога“, а потом монодраме „Рече ми један чоек“ и „Не знаш ти њих“.

За своје пјесништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу итд. За члана САНУ изабран је 1991. године.

Његова супруга се звала Вера Павладољска (њој је посветио једну од његових најпознатијих пјесама) и са њом има ћерке Људмилу и Ољу.

Написао је:

Вера Павладољска
Метак луталица
Тако је говорио Матија
О међувремену
Че – Трагедија која траје
Рече ми један чоек
Међа Вука Манитога
Леле и куку
Служба Светом Сави
О Његошу
Чији си ти мали
Косово најскупља српска ријеч
Ћераћемо се још,
Кад будем млађи

Постоје људи који тако вјешто баратају ријечима да их је милина слушати. Слушате их и уживате јер вам је важно шта причају и како то чине. Један од њих је и Матија Бећковић. Он је велики пјесник, још већи оратор.

Вера Павладољска је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помјешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав, збори о себи Матија.

Његове ријечи се, као и његова поезија, слушају и памте.

„Срби у Хрватској су остаци закланог народа“ рекао је Матија.

„Косово је најскупља српска ријеч“…објаснио је лаконски и запитао се у име читавог народа:
Ако је њихово, зашто нам га отимају, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручавају?

 

  • На данашњи дан, 29. новембра 1943. године на другом засједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије у Јајцу донијета је одлука о федеративном уређењу државе, а краљевској влади у избјеглиштву забрањен је повратак у земљу.

AvnojЗасједање је одржано у граду Јајце, које је у то доба већ три мјесеца било под контролом партизана. Већина делегата били су чланови или присталице Комунистичке партије. Због те чињенице АВНОЈ није имао легитимитет да доноси одлуке али ипак су одмах послије рата спроведене у дјело и на тим одлукама се темељила послијератна Југославија све до њеног распада.

Сједницом је предсједавао хрватски политичар, предратни предсједник скупштине Краљевине СХС др Иван Рибар. Његов син Иво „Лола“ Рибар је дан прије тога под чудним околностима погинуо на аеродрому у Гламочу припремајући се на пут до Египта. Након петочасовног засиједања др Рибар је, непосредно пред поноћ, прочитао одлуке другог заседања АВНОЈА:

-Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тијело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије , са свим обиљежјима народне владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.

-да се створи федерална Југославија, заснована на праву о самоопредијељењу, у којој је планирано да пет јужнословенских народа: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци живе у шест федералних јединица : Србија, Хрватска, Словенија, Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина са једнаким правима;

-да се пониште одлуке југословенске владе у изгнанству

-да се краљу Петру II Карађорђевићу забрани повратак у земљу док се на референдуму не одлучи државно уређење будуће земље (монархија или република).

-Да се националним мањинама у Југославији обезбиједе сва национална права.

Децембра 1943. године, Рузвелт, Черчил и Стаљин су одлучили да подрже партизане. Велика Британија је престала је да снабдијева четнике. Убрзо је прва совјетска мисија стигла у партизански штаб. САД су задржале војну везу са Дражом Михаиловићем да би охрабривали настављање четничке помоћи обореним америчким пилотима.