- На данашњи дан, 3. јула 1583. године руски цар Иван Грозни је, у току једне свађе, убио сина.
Он је спровео значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бојарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима. Руски народ је у то вријеме био исцрпљен пољско-литванском окупацијом, честим пустошењима од стране татарских хорди и неријетким унутрашњим немирима. Читав вијек послије пропасти Ромејског царства, дошло је до препорода православне Русије, оличеног у харизматичној личности Ивана Грозног. Цар Иван потиче из династије Рјуриковича. Првог руског Цара на западу увријежено сматрају веома суровим владарем, мада и у самој Русији има оних који не схватају право значење његовог надјенутог имена Грозни, тј. Страшни (може и Силни) по руском. Његово рођење бјеше мистично, рођен је по великом невремену какво Русија до тада не памти. Његови родитељи су то схватили као Божју промисао за Русију, па га назваше Грозни. Наиме, Цар Иван јесте био грозан и страшан, али само за непријатеље Русије и православља. За вријеме његовог царевања Русија се у знатној мјери проширила. Казањски Ханат, као и волго-каспијску област Астрахањ, ослободио је од Татара и припојио Русији. Том приликом је ослобођено негдје око 100.000 руских заробљеника. Послије тога и западни Сибир. Руско становништво се такође знатно увећало за његова царевања. Тако је он постао утемељивач Велике Русије. Бојари су били склони издаји и корупцији, које су допирале и до највиших ешалона власти у тадашњој Московији. Опричнина је представљала од самог цара строго селектирану војску под завјетом, она је била својеврсни војно-монашки ред. Иван Грозни је успоставио, по први пут у историји руске државности, правни поредак за суђење преступницима и државним непријатељима. Ватикан је послао руском цару своје изасланике, како би цара а преко њега и сав руски народ покушали преобратити у римокатолицизам. Примијењена је слична тактика мисионарења као са Александром Невским. На изненађење латинских посланика руски цар их је дочекао са апологијом једног великог богословског ерудите. Уопште, папске легате је запањила иначе велика ерудиција коју је посједовао Иван Грозни. Запрепастила их је и приврженост руског народа православљу. Морали су да се врате у Ватикан необављеног посла. Иванова владарска снага огледа се и у новоподигнутом лучком граду Архангелск на сјеверу, ради лакшег обављања трговине са Европом. Затим, основао је и прву штампарију у Русији, сазидао је Кремљ. Такође, ктитор је и обновитељ веома великог броја манастира и цркава. Дародавац је и манастира на Светој Гори.
- На данашњи дан, 3. јула 1608. године француски истраживач Самиел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
Канада je федерална, парламентарна, уставна монархија на сjеверном дијелу Сјеверне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на сјеверу према Сјеверном леденом океану, покривајући око 10 милиона км², што Канаду чини другом највећом земљом на свијету по укупној површини и другом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД, а њихова граница је најдужа граница двије државе на свијету. Већи дио земље има хладну или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током љета. Канада је ријетко насељена земља, највећим дијелом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стјеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер. Територију данашње Канаде су, прије европске колонизације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја XVI вијека, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као последица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја XVIII вијека када је контролисала већину онога што је данас Канада. 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога услиједило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931. године, изузев моћи измјене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење. Држава је службено двојезична на федералном нивоу. Једна је од етнички најразноврснијих и мултикултуралних земаља, што је последица велике имиграције из многих других дјелова свијета. Њена напредна привреда је десета по величини на свијету, ослањајући се углавном на своје богате природне ресурсе и добро развијене међународне трговинске мреже. Дуга и сложена веза Канаде са Сједињеним Америчким Државама, значајно је утицала на њену привреду и културу. Канада је развијена земља и налази се на петнаестом мјесту по највишем номиналном приходу по глави становника на свјетском нивоу, као и десето мјесто на Индексу хуманог развоја. Налази се у самом врху према међународним мјерењима транспарентности власти, грађанских слобода, квалитета живота, економске слободе и образовања. Канада је крунска земља Комонвелта нација. Чланица је Франкофоније, као и неколико главних међународних и међувладиних институција или групација, укључујући Организацију уједињених нација, НАТО и Сјеверноамеричког споразума о слободној трговини и форума Азијско-пацифичке економске сарадње.
