Sima Milutinović Sarajlija

Љетопис, 30. децембар

Име: Ljetopis 30.12.2019 (1847 Sima Milutinovic Sarajlija, 2006 Sadam Husein); Опис: Љетопис, 30. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 30. децембра 1847. године умро је  Сима Милутиновић Сарајлија, српски пјесник.

Sima Milutinović SarajlijaСима Милутиновић Сарајлија био је српски пјесник и учитељ Петра II Петровића Његошев. Рођен је у православној трговачкој породици у Сарајеву. Симов отац, Милутин, оженио се Анђелијом Срдановићевом, чувеном сарајевском љепотицом, о чијој су љепоти народни пјевачи сачували спомен. Кад је избила епидемија куге, мали Сима је имао непуне двије године. Бјегунци су тражили склониште у Босни, а затим су отишли у Брод и на крају у Земун. У Земуну, он је почео да похађа школу, али је није завршио. Затим је у Карловцима започео гимназију, а завршио у Сегедину.

Немирног духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе крајеве од Видина до Лајпцига, од Бесарабије до Црне Горе. Отац и син Симо учествовали су у Првом српском устанку. Сима је био писар у Правитељствујушчем совјету, у манастиру Благовјештењу и код устаничких војвода. У Београдском Лицеју је замијенио Доситеја Обрадовића као учитељ. Учествује у устанку против Османлија и бива заточен због везе са грчком Хетеријом у Видину. Био је у изгнанству у Видину, радећи као баштован (бостанџија) и учитељ основне школе. Одлази у Бесарабију да види избјегле родитеље, а потом у Саксонију у Лајпциг 1825. године, гдје слуша филозофију, чини познанства са угледним њемачким књижевницима, са Гетеом на примјер, и том приликом штампа свој еп Сербијанку.

По повратку постаје први васпитач Његошев на Цетињу, а касније цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком, оснивањем пиваре и „водољечилишта”. Дописивао се са Вуком. Умро је у Београду.  Најбоље и највеће његово дјело је епски спјев Сербијанка. Друга важнија дјела су: Тројебратство и Тројесестарство, епске пјесме; Дика црногорска, драма из историје Црне Горе, трагедија Обилић, једна збирка лирских пјесама и два историјска списа: Историја Србије, која обухвата само вријеме од 1813—1815. године, и Историја Црне Горе од давних до новијег времена. Као историчар, Сима Милутиновић није строго научан и критички дух, већ пише на основу предања, народне пјесме и личног искуства. Милутиновић је најплоднији и најразноврснији српски писац своје генерације, подстрекач Његошевог талента и послије Вука најбољи познавалац наше народне поезије. Он је био снажан и интуитиван дух.

Сам Његош му је признао „силни полет”.  Али он је један од оних „дивљих генија“ који немају упорности и ведрине да у мучној борби за израз дођу до јасности и једноставности. За тако велики подухват: да кроз битне историјске личности, Обилића и Карађорђа, пјеснички уобличи чежње и идеале нације, његов таленат није био у свему дорастао, нити је изражај био савладан. Својим великим родољубљем, снажним темпераментом и оригиналношћу, Милутиновић је својим савременицима давао илузију „богом датог пјесника“. Он није заслужио похвале које су му романтичари чинили, али није заслужио ни одвећ оштру критику од стране реалистичке школе. Милутиновић је по Европи сретао знамените људе и пјеснике, а зна се да се у Саксонију упознао са Кругом, Герхардом, Јаковом Гримом, Уландом, чак и са Гетеом. И Гете, осјетивши да се појављује једна друкчија књижевност и један заборављен народ написао је похвалу Сими Милутиновићу-Сарајлији, малом пјеснику из велике народне поезије и не мање буне. А то значи много: Сарајлија као Његошев учитељ окреће му поглед и у свјетску поезију и свјетску мисао.

 

  • На данашњи дан, 30. децембра 2006. године погубљен је бивши ирачки предсједник Садам Хусеин.

Sadam HuseinСадам Хусеин био је предсједник Ирака од 1979. године до његовог збацивања с власти и хапшења након инвазије Ирака 2003. године. Дана 5. новембра 2006. године је осуђен на смрт вјешањем.  Садам Хусеин рођен је 1937. године у близини града Тикрита. Хусеин је политички симпатисао снаге унутар ирачке армије које су биле огорчене Британцима и британским империјализмом. Покушао је да се упише на престижну Багдадску војну академију како би преко војне каријере остварио своје политичке замисли. Али, није успио у тој намјери па се зато још дубље уплео у политичке воде. Тако је 1956. године учествовао у неуспјешном покушају државног удара против краља Фејсала II. Ипак, групи војних официра 1958. године успијева свргавање краља Фејсала II сa власти. Ту групу предводио је прољевичарски оријентисан генерал Абдул Касим.

Већ годину дана касније Садам и група припадника Бас партије покушава атентат на генерала Касима. Упркос неуспјеху, атентат је помогао Садаму Хусеину да уђе у сам врх Бас партије. У самом атентату Садам је лакше рањен, па бјежи у Сирију. Из Сирије одлази у Египат гдје ће провести наредне четири године. Године 1963. група војних официра, припадника Бас партије,  убила је генерала Абдула Касима. Када је Садам чуо новости брзо се спаковао и кренуо за Ирак како би учествовао у револуцији. Након успостављање нове власти, Садам се брзо пробијао унутар страначке структуре. Хусеин је одмах именован за замјеника предсједника Револуционарног вијећа, задуженог за унутрашњу безбједност. Са 31 годином већ је имао чврсте ослонце власти. које ће у наредних десет година све више учвршћивати. Своју власт базираће на двије кључне тачке – бројним члановима породице који ће заузети све битне положаје у ирачкој власти и влади. Друга тачка ће бити огромни безбједносни апарат који ће чинити шпијуни и доушници у цијелом Ираку. Дана 16. јула 1979. године председник Бакр поднео је оставку.

Након Бакра, на мјесто предсједника дошао је Садам Хусеин који брзо почиње са учвршћивањем своје власти. Садам није чистио само унутар своје странке већ је уклањао и комунисте, који су дотад од свих арапских земаља једино у Ираку имали знатнији утицај. Тај потез у тренутку када Совјетски Савез рачуна на Сирију и Ирак осигурао му је немале симпатије у Вашингтону, посебно међу параноично антикомунистичким републиканцима. Садам је у очима Вашингтона тада био разборити муслиман, неопсједнут религијом, уједно свјестан тога шта нафта значи америчким моторима и ирачкој благајни. Садам је у септембру 1980. године кренуо у поход на Хузестан, југозападни дио Ирана богат нафтом. Рачунао је на побједу за неколико дана. Понајвише захваљујући ћутљивој, али конкретној подршци САД-а, која му је тада за његове петродоларе осигуравала куповину софистицираног оружја и приступ још софистициранијим технологијама масовног уништавања, због којих ће га прозвати много касније, прећуткујући сопствену улогу. Рачун је био без крчмара, јер су Иранци успјели да створе пат позицију и исцрпљују Ирак у статичком фронтовском рату још пуних осам година. У том рату први пут је употријебио ирачко хемијско оружје.

Током деведесетих година нижу се кризе око наводног програма Ирака за развој оружја за масовно уништење. У марту 2003. године САД и Уједињено Краљевство покренуле су једнострану војну акцију (без дозволе Уједињених нација) против Ирака. Главни циљ војне акције – свргавање Садама Хусеина с власти, постигнут је након три недјеље ратовања. Америчке снаге ухапсиле су Садама Хусеина близу града Тикрита. Дана 5. новембра 2006. године на суђењу је донијета пресуда по којој је Садам Хусеин крив за злочин против човјечности и осуђен на смртну казну вјешањем.