- На данашњи дан, 4. октобра 1957. године СССР је лансирао у орбиту око Земље први вјештачки сателит “Спутњик 1”, тежак 83 килограма, који је летио по елиптичној путањи до висине 900 километара.
Запад, посебно САД, био је запањен, јер је сателит могла да избаци само изузетно снажна ракета, много јача од сваке којом се експериментисало у САД. Убрзо је услиједило оштро совјетско-америчко надметање у свемиру. Свемирска трка је било незванично надметање између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Она је обухватала истовремене напоре обије земље да истраже свемир, шаљу вјештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Мјесец. Иако њени корјени леже у раној ракетној технологији и затегнутим међународним односима након Другог свјетског рата, свемирска трка је почела након совјетског лансирања сателита Спутњик 1. Термин свемирска трка је смишљен по аналогији са трком у наоружавању која је такође постојала између САД и СССР. Свемирска трка је постала важан дио културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и САД током Хладног рата. Свемирска технологија је постала посебно важна арена у овом сукобу, и због своје војне примјене и због психолошке користи од нараслог морала. Током тих година СССР је успио да лансира први вјештачки сателит, да први пошаље живо биће у свемир, првог човјека и да изврши прву шетњу космонаута у отвореном свемиру. САД су успјеле прве да пошаљу људе на Мјесец. Ракете су занимале научнике и аматере најмање 2000 година. Кинези су их користили као оружје прије 1000 година. Половином 1920-их, њемачки научници су експериментисали са ракетама погоњеним течним горивом које су биле способне да достигну релативно велике висине и раздаљине. Рајхсвер, претходник Вермахта, се заинтересовао за ракете ради далекометне артиљеријске паљбе. Како се Други свјетски рат приближавао крају, совјетска, британска и америчка војска и научни тимови су се такмичили ко ће прије заробити технологију и увјежбано особље из њемачке ракетне инсталације. СССР и Велика Британија су имале неког успјеха, али су САД стекле највише користи, узимајући велики дио њемачких ракетних научника, велики дио њих су били чланови Нацистичке странке, укључујући и фон Брауна, из Њемачке у САД као дио операције Спајалица. Ту су научници прилагодили њемачке ракете, оригинално коришћене против Британије, у друге сврхе. И САД и СССР су користили те ракете као основу за развијање сопствених великих ракета. Након Другог свјетског рата, САД и СССР су били увучени у Хладни рат кроз шпијунажу и пропаганду. Истраживање свемира и сателитска технологија је могла да допринесе у Хладном рату на оба фронта. Опрема на сателитима је могла да шпијунира друге земље, док су успјеси у свемиру могли да служе као пропаганда за рекламирање научне и војне снаге одређене стране. Исте ракете које су могле да пошаљу човјека у орбиту или да погоде одређену тачку на Мјесецу су такође могле да пошаљу атомску бомбу на одређени непријатељски град. Много од технолошког развоја потребног за путовање у свемир је једнако примијењено на војне ракете као што су интерконтиненталне балистичке ракете. Заједно са другим аспектима трке у наоружању, напредак у свемиру је показивао технолошку и економску снагу, демонстрирајући супериорност идеологије те земље. Истраживање свемира је имало двоструку улогу: могло је да служи мирољубивим настојањима, али је исто могло да допринесе војним циљевима.
- На данашњи дан, 4. октобра 1379. године рођен је Хенрик III, краљ Кастиље.
Краљевина Кастиља је била једна од средњовјековних краљевина на Иберијском полуострву. Настала је као аутономна политичка цјелина у IX вијеку као грофовија која је била вазал Краљевини Леону. Име је добила по великом броју тврђава – „кастиљос“ које су биле разасуте по читавој њеној територији. Први помен Кастиље у писаним документима датира из 800. године. Грофовију Кастиљу су населили углавном становници кантабријског, астуријског, баскијског и готског поријекла који су говорили посебним дијалектом романског језика, кастиљанским, и који су имали веома издиференциране законе. Почев од XI вијека, дуж цијеле ходочасничке руте Пута за Сантијаго, почели су да се формирају бургоси – претече градова (утврђења насељена свештеницима, племићима и обичним свијетом). Испрва су се бургоси оснивали из искључиво одбрамбених разлога, и градили су се обично поред граница. Били су мјеста у којима је увијек био велики проценат војске и наоружања. Међутим, временом, ходочашће ће учинити да градови поред војне, такође развију економске и трговачке активности. Појављује се грађански сталеж – становници бургоса су се углавном бавили занатством и трговином, за разлику од племства које је имало приходе искључиво од пољопривреде. Такође је од битне важности и појава јеврејских заједница које су долазиле с југа, из Ал-Анадалуза, и које су се настаниле у Кастиљи као занатлије, трговци и земљорадници. Године 1474. умире Енрике IV, краљ Кастиље, и између те године и 1479. године долази до борбе око пријестола између присталица његове сестре, Изабеле и Хуане Белтранке, легитимне Енрикеове ћерке која је била удата за португалског краља, у којој Изабела односи побједу. Да је Хуана побиједила, дошло би до уједињења Кастиље са Португалијом, а не са Арагоном. Године 1469. године тајно се вјенчавају Изабела I од Кастиље и Фернандо, наследник арагонског пријестола. Овим браком се уједињују круне Кастиље и Арагона, иако то уједињење није званично до владавине њиховог унука, Карла I од Шпаније. Изабела и Фернандо завршавају Реконкисту заузимањем Гранаде, 1492. године. Те исте године, долази до протјеривања Јевреја, а Колумбо у служби краљице Изабеле открива Америку.
