- На данашњи дан, 5. септембра 1948. године рођен је Ефраим Зуроф је израелски историчар америчког поријекла, који игра важну улогу у откривању нациста који су изведени пред су у задње три деценије, зато носи надимак Последњи ловац на нацисте.
Зуроф је директор Симон Визентал центра у Јерусалиму. Истражује нацистичке злочине и трага за злочинцима који се још увијек крију. Аутор је годишњика Статус Рипорт који говори о истрагама и изручењима нациста широм свијета. Посебно је познат по томе што је ушао у траг заповједнику усташког логора Јасеновац Динку Шакићу, који се налазио у Аргентини. Члан је Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу. Зуроф наглашава да злочини не смију остати ни заборављени, ни некажњени и да Хрватска треба да омогући да се кроз образовни систем научи прецизна историјска прича о Другом свјетском рату, с посебним нагласком на геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Хрватској, као и на Холокауст. Ефраим Зуроф каже да у хрватском друштву постоји борба између већине, која се носталгично односи према усташтву, и мањине која разумије колико је фашизам опасан и какве су злочине чиниле усташе. То је вјечни сукоб у хрватском друштву и мора постојати нада да ће људи, који се противе усташтву, на крају побиједити. Зуроф је децидан да је потребно установити међународну комисију коју ће чинити угледни стручњаци, како би се спровела истрага о жртвама Јасеновца.
- На данашњи дан, 5. септембра 2004. године у ватреној стихији, у библиотеци “Ана Амалија” у Вајмару, једној од најстаријих библиотека у Њемачкој, изгорјело је на десетине хиљада књига.
Ватра, међутим, није допрла до изузетно ријетких примјерака као што су чувена “Библија” Мартина Лутера и путописни записи природњака и истраживача Александера фон Хумболта. Вајмарска библиотека налази се на листи УНЕСКО-а као центар са непроцјењивим књжевним благом Њемачке и других земаља. Гете и Шилер, Бах и Лист, модерни дизајн и Баухаус – европска културна историја концентрисана је у Вајмару, чији значај је препознао и УНЕСКО, али незаобилазни дио историје овог града представљају и злочини вршени током Другог свјетског рата. На улазу у Вајмар на брду Етерсберг, у магли се види бијели торањ некадашњег концентрационог логора, у коме је убијено 56.000 људи. У граду, у коме је донијет први демократски устав и успостављена прва република на њемачком тлу – Вајмарска република, по причама, Хитлер је током своје владавине боравио чак 50 пута. Одсиједао је у хотелу “Елефант”, који је, незадовољан што нема балкон са кога би се обраћао људима на тргу, срушио и изнова подигао. Данас је на том балкону статуа Хенрија ван де Велдеа, дизајнера и архитекте, једног од пионира стила Баухаус. Вајмар за своју “изузетну улогу као културног центра” дугује прије свега Јохану Волфгангу Гетеу и Фридриху Шилеру, чији споменици стоје испред позоришта, мјеста које су сматрали важним у образовању младих. Јохан Сабастијан Бах и Франц Лист такође су провели око 10 година у Вајмару, значајно утицавши на његову репутацију музичког града.
Трагови Бахове породице могу се и данас пратити по Вајмару. Постоји меморијал у Бахову част преко пута његове некадашње куће која је касније претворена у хотел. Чињеница да је Бахова кућа била мјесто гдје су Лист и Рихард Вагнер обзнанили своје пријатељство, гдје су Феликс Менделсон, Хектор Берлиоз, Николо Паганини и Карл Мариа фон Вебер одсиједали, свједочи о преплитању различитих утицаја у малом граду у коме је преминуо филозоф Фридрих Ниче. Атмосферу за развој Вајмара у интелектуални и културни центар креирала је војвоткиња Ана Амалија, чија је библиотека једна од првих јавних библиотека у Њемачкој. Са импресивном рококо салом, њено опремање је помогао сам Гете и данас се у њој налази Архив Гетеа и Шилера који чува писано наслеђе великих писаца, композитора и филозофа. Нажалост пожар 2004. године уништио је око 50.000 књига. Дворци Белведере, Тифурт и Етерсбург са величанственим вртовима. историјско гробље са кнежевском гробницом у којој су положени саркофази Гетеа и Шилера такође су дио класичног Вајмара.
На другој страни, примјери Баухауса приказују модерни Вајмар, идеје чувене школе коју је 1919. године покренуо Валтер Гропијус. Баухаус стил је пресудно обликовао архитектуру XX вијека.
