Kinesko Japanski Rat

Љетопис, 7. јул 2019

Име: Ljetopis 07.07.2019 (1935 Japansko-Kineski rat, 07.07.1807 Mir u Tilzitu); Опис: Љетопис, 7. јул Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 7. јула 1937. године сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је јапанско-кинески рат.

Kinesko Japanski RatНакон Првог јапанско-кинеског рата 1894-95. године Јапан је припојио Кореју, док је Тајван постао јапанска колонија. Тежња Јапана за проширењем на Манџурију, регију богату сировинама, довела је до сукоба са Русијом 1904. године у Руско-јапанском рату, који је Јапан добио, те се тиме Русија морала повући из Манџурије. Јапан гради жељезницу, штитећи је са Гуандонг армијом стационираном у Кини, те жељезницом транспортује сировине у правцу Кореје. Свјетском привредном кризом 1929. године јапанска је привреда тешко погођена, па излаз из кризе јапански политичари и војни стручњаци виде у јачању колонијалне политике Јапана у правцу Манџурије. Као разлог за окупацију Манџурије, Јапан налази наводно дизање у ваздух дијела јужноманџурске пруге код града Мукден. Пруга је минирана од стране тајних агената и требало је да послужи као оправдани разлог за окупацију. Организованог отпора према јапанској војсци од стране кинеске армије није било, јер су се у то вријеме водиле борбе у кинеском грађанском рату између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Осим појединачног отпора локалног становништва, јапанске трупе су брзо заузеле Манџурију и формирале марионетску државу Манџуко. Тиме се јапанска војска потпуно командно и политички одвојила од јапанске скупштине и самовољно преузимала власт у Манџукоу, а тиме и јачала своју улогу у унутрашњој политици Јапана. Протестом Друштва народа због јапанских акција долази до схватања држава чланица Лиге о немогућности спријечавања војних сукоба и иступања Јапана из организације, те тиме долази само до даљег ширења јапанских војних акција на подручју Кине. Године 1936. Јапан потписује са њемачким Трећим рајхом Пакт против Коминтерне, који је био усмјерен против комунистичке интернационале. Пакту приступа 1937. године Италија, а за вријеме Другог свјетског рата и још неке земље и владе. Пакт је имао више симболичко значење, те ће касније прерасти у Тројни пакт, политичку и војну сарадњу ових трију држава. Дана 7. јула 1937. године долази до инцидента на Мосту Марка Пола, директног оружаног сукоба кинеске и јапанске војске, који је означио почетак Другог јапанско-кинеског рата. Инцидент се догодио 15 км југозападно од градског језгра Пекинга, на мосту преко ријеке Јунгдинг. Није доказано да су јапанске трупе испровоцирале напад. Након покушаја стварања примирја два дана након избијања сукоба, јапанске снаге захтијевају од кинеске армије испуњавање услова који би тиме спријечили даље продирање Јапанаца према Пекингу. Преговори не успијевају и већ 25. јула јапанске јединице нападају Пекинг и у бици за Пекинг јапанска војска заузима главни кинески град. Јапанска војска вјерује у брзу побједу у рату, мада кинеска војска већ у бици за Шангај пружа јак отпор. Око 200.000 јапанских војника и непознат број кинеских војника водили су битку са великим губицима. Тек искрцавањем јапанске 10. армије у заливу Хангзхоу половином новембра кинеска се војска повлачи из Шангаја, те јапанска војска тиме добија битку. Јапанска војска 8. децембра долази до Нанкинга. Лецима опкољеним војницима и становницима Нанкинга, јапанска војска позива на предају. Град бомбардују данима готово без прекида. Четири дана касније, заповједник одбране града издаје наређење о повлачењу војника из опкољеног града а јапанска војска заузима Нанкинг. У наредне три седмице јапанска војска у тзв. масакру у Нанкингу масакрира 300.000 кинеских цивила и војника.

Због слабости кинеске привреде и неразвијености кинеске војске ослабљене у грађанском рату, кинески се заповједници одлучују на стратешко повлачење већих војних јединица дубоко у позадину. Истовремено вршила се демонтажа и транспорт индустријских погона у позадину. Војне акције су се сводиле на оружане сукобе мањих размјера, чекајући на реорганизацију војних трупа у позадину, као и војну помоћ САД. САД су на почетку рата биле неутралне, али након извјештаја о ратним злочинима у Нанкингу и потапања америчког брода топовњаче Панаy, америчка влада уводи ембарго на извоз гвожђа и нафте у Јапан, а Кинезе помаже са добровољачком ескадрилом америчке авијације. Мјере су за САД биле веома важне, јер је пријетила опасност потпуног преузимања власти Јапана у Азији, слабљење позиција европских колонијалних сила Уједињеног Краљевства, Француске и Холандије, те угрожавање америчких интереса на Филипинима, који су тада били под влашћу САД. Ембарго је готово онемогућио даље напредовање Јапана у Кини, али је јапанску владу усмјерио у правцу отвореног рата са САД-ом и напада на Перл Харбур децембра 1941. године. Након напада, Кина службено објављује рат Јапану, а рат се шири на читаво подручје Тихог океана.

 

  • На данашњи дан, 7. Јула 1807. године порази руске војске у ратовима са Наполеоном приморали су Александра I да у Тилзиту склопи мир.

Tilzitski MirТо је имало великог одраза на руску балканску политику, у првом реду према Црној Гори. Заправо овај мир онемогућио је извршавање главног задатка руске средоземне експедиције и акције према Црној Гори, па је Бока препуштена Француској, а Црној Гори обустављена редовна новчана помоћ. Тилзитски мир представља два споразума које је потписао Наполеон у Тилзиту у јулу 1807. године послије побједе код Фридланда. Први споразум су потписали Наполеон и руски цар Александар I Романов. Уговор, који је остао на снази до Наполеонове инвазије на Русију  подразумијевао је и савезништво, а Наполеон се, поред осталог, обавезао да неће прогонити Црногорце због њихове борбе против Француске. Други споразум је Наполеон потписао са Пруском само два дана касније. Тилзитским миром Пруска је изгубила цијело подручје између Рајне и Лабе и већи дио земаља стечених диобом Пољске. Наполеон је у бици код Фридланда 1807. године нанио тежак пораз руској војсци. Русија је помагала Пруску у рату против Наполеона. Та битка је означила пораз четврте коалиције, па су Русија и Пруска морале потписати споразум са Наполеоном. Наполеон и руски цар Александар I Романов су потписали споразум у Тилзиту на ријеци Њемен. Тим споразумом завршио је рат царске Русије и Наполеонове Француске и створен је савез два царства. Двиjе земље су се тајно договориле да помажу једна другој у споровима са трећим земљама. Француска је обећала да ће помагати Русију против Турске, Русија је требало да започне Англо-руски рат, Русија је требало да подстиче Фински рат против Шведске, да би се натјерала Шведска да се придружи континенталном систему, Русија се обавезала да се повуче из Влашке и Молдавије, које је Русија заузела током Руско-турског рата. Јонска острва и Котор које су заузели руски генерали Фјодор Ушаков и Дмитриј Сењавин треба да се предају Француској. Као компензацију Наполеон је гарантовао суверенитет кнежевине Олденбург и неколико малих државица којима су владали њемачки рођаци руског цара. Котбус је припао Саксонији. Лијева обала Лабе додијељена је новоформираној краљевини Вестфалији. Русија је добила Бјалисток. Oд остатка пољских земаља у саставу Пруске створено је Варшавско војводство. Пруска је морала да плати ратну штету од 100 милиона франака. Талеран је савјетовао Наполеона да се односи блаже према Пруској. Многи у Пруској и Русији су Тилзитски мир сматрали националним понижењем. Споразум је представљао диктат побједника. Руски војници су одбили да слиједе Наполеонове заповијести, па је избио и Лисабонски инцидент. Наполеон је намјеравао да се ожени сестром руског цара, али руско племство се томе противило. Сарадња Француске и Русије прекинута је када је руски цар почео дозвољавати упловљавање неутралних бродова у руске луке. Наполеон је 1812. године извршио инвазију Русије.