Bajo Pivljanin

Љетопис, 7. мај 2019

Име: Ljetopis 07.05.2019 (Bajo Pivljanin, Nacisti i Svajcarska); Опис: Љетопис, 7. мај Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 7. маја 1685. године вођена је чувена битка на Вртијељци у којој је погинуо  харамбаша Бајо Николић – Пивљанин, који је са својим хајдуцима дошао у помоћ браниоцима Вртијељке у жељи да спријечи пролаз турске војске ка Цетињу. Погибија великог јунака са жаљењем је примљена код Млечана, док су Турци у Цариграду с олакшањем примили вијест о његовој погибији.

Bajo PivljaninРођен је Бајо Пивљанин изнад манастира у Пивској Жупи на данашњем путу за Никшић, око половине седамнаестог вијека. Повод његовом одметању пјесмом је казан, премда неодређено. То су биле наше најтеже године. Владика испод Орлова крша био је једина још преостала снага, па и он „сирак тужни без иђе икога“. Катунској нахији био је доста везирски Скадар, те да се и не обазре на друге. А силници свугдje. Једна нагонски отворена душа могла је осјетити и дубљу потребу да оде гори у хајдуке, а не само због личних незгода. Само је јасно да је његово дјело свијетло, да тим путем није пошао да граби и отима но да бије Турчина и да свети све што је осталу у „српству и крсту“.На ова тврђења упућују све пјесме о њему, свеколико живо предање о свијетлој његовој личности као и мишљење владике Рада. Осим тога и његове борбе. Није се он потрудио на Невесиње да убије бега Љубовића пљачке ради но да смакне рајиног насилника. Није он до Пљеваља допирао да јагми овце од Турака за Рисан, но да и тамо осоколи и освети рају.

Сунце јарко, на високо ли си,

Стрико Бајо, на далеко ли си!

Овако је пјевала Бају угњетавана раја. Према томе Бајо Пивљанин је био свјесни бунтовник, национални револуционар, човјек који је за виши циљ напустио своје огњиште. Несумњиво  паметна и сталожена снага, уређивач и мудар четовођа, политичар. Ваљало је много опрезности док се изађе на глас. А послије тога простак нити би умио потражити Млечиће, нити би ови њега пронашли, нити би умио са њима обичан хајдук разговарати ни начинити уговор да љети хајдукује а зиму код њих зимује. Опет према Млечићима је задржао став уговорне странке. Није постао ни њихов поданик, ни обични гранични најамник, но задржао пуну слободу дјеловања, увјеривши их да ће им такав његов рад бити од користи. Добио је од њих плату, подигли су му кулу крај Пераста која и сад постоји. Одатле му је било згодно да жари по Турској. Од Рисна, преко Кривошија, Грахова, Бањана, Голије, Пиве, Дурмитора до Пљеваља и Новог Пазара, биле су непрекидне шуме и непрекидни појас српски. Из дурмиторског чвора био му згодан пролаз на Никшић, Гацко и Пљевља. Бајо је трчао свуда гдје је његова помоћ била потребна, имао је безброј сукоба и борби, штитио Пивски манастир и свакога Србина где је могао стићи. Дочекао је Турке на Вртијељци изнад Цетиња, где је и славно погинуо са свима својим друговима.

А Његош је записао:

Соко Бајо су тридест змајевах

мријет неће док свијета траје.

Дочекаше Шенђера везира

уврх равне горе Вртијељке

и клаше се љетњи дан до подне.

Не кће Србин издати Србина

да га свијет мори пријекором,

траг да му се по прсту кажује.

 

  • На данашњи дан, 7. маја 1997. године Влада САД осудила је Швајцарску због прихватања злата и драгоцјености од жртава холокауста за вријеме Другог свјетског рата.

Svajcarska NeutralnostШвајцарска је из Другог свјетског рата изашла непокорена, али не и неокрзнута. Она је опстала као слободна, демократска земља у Европи која је дрхтала под нацистичком чизмом, али је и сарађивала са Трећим рајхом. Швајцарска је чувала милијарде долара у злату које су нацисти отели жртвама Холокауста, али је не треба олако оцијенити као нацистичку марионету. Штавише, Њемачка је умало извршила инвазију на Швајцарску.

„Швајцарска има најодвратније и најјадније људе и политички систем“, жалио се Хитлер Мусолинију у јуну 1941. године

Након пораза Француске у љето 1940. године што је Трећи рајх учинило доминантном силом Западне Европе, Њемци су планирали да покоре и Швајцарску. Операција Таненбаум требало је да укључи њемачке трупе из Француске, Њемачке и Аустрије, док би Италијани дјеловали с југа. Швајцарска је послије рата тврдила да је једино што је Хитлера спријечило да је освоји, била чињеница да је имала много наоружаних људи. Ипак, то је мало вјероватно.

Нацисти су већ били освојили Француску, чија је војска важила за једну од најбољих у Европи и то за само шест недјеља. Швајцарска би им се супротставила, заправо, народном милицијом без тенкова, артиљерије и летјелица. Иако је планинска, најнасељенији дјелови су на равним теренима, који би лако могли бити прегажени. Такође, раније подигнута утврђења стајала су на границама са Њемачком и Аустријом, али не и са Француском. Дакле, зашто нацисти нијесу окупирали Швајцарску? Један разлог је можда тај што их је Хитлер дијелом сматрао Њемцима (то га, пак, није спречавало да окупира Аустрију). Вјероватније је да га је у томе спријечила инвазија на Русију, иако су Њемци и даље прикупљали средства да окупирају Балкан у пролеће 1941. године. А можда је Швајцарска једноставно била сувише користан посредник између нациста и свјетске економије.

Без Швајцарске , Њемци нијесу могли добити нигдје конвертибилну валуту. Швајцарци купују њемачко злато, и замјењују за било коју жељену валуту. Изузев што је извор конвертибилне валуте, и без обзира што је „неутрална“ Швајцарска је извозила у Немачку сатове, прецизне машине, нишанске справе, прехрамбене млијечне производе, електричну енергију, а увозила из Немачке гориво, хемикалије, фармацеутске сировине и готове љекове. Немачки транспорти су ишли кроз Швајцарску , и Швајцарци их нијесу прегледали, нити постављали питања што је у њима. Швајцарска је била рај за шпијунажу, и омогућавала је дипломатске контакте између зараћених страна на својој територији.