Trajan Tabla

Љетопис, 8. август 2019. године

Име: Ljetopis 08.08.2019 (1117 umro rimski car Marko Ulpije Trajan, 1843 Franacka drzava podijeljena); Опис: Љетопис, 8. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 8. августа 117. године умро је римски император Марко Улпије Трајан, римски цар за чије је владавине Римско царство највише проширило своје територије.

Trajan TablaБио је један од петорице добрих царева, али је заправо био најбољи. Због тога што је први и вјероватно једини цар који са претходним царем није био ни у каквом сродству знао је да мора да заслужи поштовање свог народа. Рођен на југу данашње Шпаније, тачније, у преграђима модерне Севиље, Марко Улпије Нерва Трајан био је први римски цар рођен у провинцији. Његова породица је била угледна, мајка Улпија потицала је из уважене сенатске породице, док је отац, Марко Улпије Трајан Старији, био сенатор и командир легије. Млади Трајан је брзо и лако напредовао у римској војсци, учествујући у борбама на Рајни, па је 91. године постао конзул Германије. Био је познат и популаран генерал, војници су га вољели и као такав постао је прави избор цара. Император га је усвојио, као сина и наследника и Трајан је послије његове смрти постао цар. Нико се није противио Трајановом доласку на власт, па зато није ни чудно да је носио надимак Оптимус – најбољи. Један је од ријетких владара Рима чију репутацију ништа није могло да укаља током надолазећих миленијума. Антички историчари су га карактерисали као моралног човјека и мудрог владара, као достојанственог и праведног императора. Током владавине, цар Трајан се трудио да поштује уставне обичаје, био је пажљив према сенату, а народ га је волио највише због његове скромности. Није тражио за себе претјеране почасти и склапао је пријатељства пуна поштовања. Организујући грађевинске програме, гладијаторске игре и дистрибуцију новца, војник-цар Трајан добијао је наклоност становништва, али је знао који га корак чека да би био навелико поштован. Још приликом преузимања власти цар Трајан је рекао: Бићу поштован када Дакију учиним провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста. Почетком II вијека цар је наредио да се кроз велелепну Ђердапску клисуру изгради пут, а уз њега и мост до тада невиђених размјера. Мост је, барем како легенда каже, замислио сам цар. Пројекат и градња повјерени су Аполодору из Дамаска који је био највећи архитекта тог доба. Изграђен је камени мост, дугачак 1097 метара, са огромних 20 стубова и луковима високо изнад воде. Трајанов мост је био први икада подигнут на доњем дијелу Дунава и читав миленијум је држао рекорд најдужег моста икада саграђеног, и то у невјероватно брзом року, с обзиром на тадашњу технологију. Наиме, Трајанов мост зидан је свега двије године. Након изградње цар је наредио да се у стијену изнад пута уклеше натпис који ће својој империји оставити као доказ да је укротио Дунав.

Изградњом хидроелектране Ђердап римски пут је потопљен. Тада је одлучено да се Трајанова табла исјече из првобитне стијене и постави у стијену изнад првобитног мјеста, тако да буде видљива са ријеке. Натпис је уклесан у камену, у виду вертикалне табле дугачке 3,20 метара и широке 1,80. Украшен је са два делфина, шестолатичним ружама и орлом раширених крила. Табла је заштићена каменом надстрешницом и натписом Табула Траиана. Мост је порушен у III вијеку, по наређењу цара Аурелијана, када су Римљани морали да напусте Дакију под навалом варвара. Међутим, табла је остала, као и приказ Трајановог освајања Дунава на дорском стубу подигнутом у част римског цара на његовом форуму у Риму. Са постољем, овај стуб је висок скоро 40 метара и на њему су приказане сцене из Трајановог војног похода.

 

  • На данашњи дан, 8. августа 843. године у Вердену франачки владари, цар Лотар I, краљ Лудвиг Њемачки и краљ Карло II Ћелави, склопили су уговор којим је Франачка држава подијељена на три дијела: западни и средњи и источни.

Verdenski SporazumВерденски споразум окончао је братоубилачки рат франачких владара и подијелио Франачко царство на три независне краљевине. Сматра се да су се из тих краљевина касније развиле Француска, Италија и Њемачка, због чега се Верденски споразум сматра једним од најзначајнијих догађаја (уз битку код Поатјеа 732. године) у западној Европи током раног средњег вијека. Моћног Карла Великог на франачком пријестолу наслиједио је његов син Лудвиг Побожни. Он је дао дјелове државе на управу својим синовима, да би 823. године најстаријег сина Лотара, који је управљао дјеловима данашње Италије, прогласио за цара савладара. Преостала два принца били су незадовољни чињеницом да су потчињени старијем брату због чега отпочињу рат против цара. Ратна срећа послужила је младе царевиће и они су потукли Лудвига Побожног. Цар је након тога пристао на другачију подјелу земаља и на то да се врховна власт не простире над свим земљама. Након смрти Лудвига Побожног сукоби се распламсавају и међу његовим синовима избија рат око наследства. Лотар, који је наслиједио оца, је покушао да наметне своју власт браћи који су жељели власт за себе. Карло и Лудвиг склапају савез против Лотара у Стразбуру (тзв. Стразбуршка заклетва) након чега је војна надмоћ на њиховој страни. Овакав развој ситуације приморава Лотара на обустављање ратних дејстава, након чега су се браћа измирила и у Вердену подијелила државу на три дијела. Карло Ћелави добија земље западно од ријека Рајне и Роне. Лудвиг добија земље источно од Рајне. Лотар добија сјевер данашње Италије и уски појас земаља између Роне и Рајне (Лотарингија) од Сјеверног мора до Средоземља. Лотар је задржао звање цара, али је сваки од браће постао суверени владар своје државе, чиме је Франачка (као цјелина) престала да постоји. Подјела Франачке није имала толики значај у то доба, колики ће добити касније. Лудвиг ће у својој држави окупити њемачка племена и покренути германску инвазију на Словене, који су живјели на другој обали Лабе, коју ће зауставити тек новгородски кнез Александар на Чудском језеру 1242. године. Лудвигова држава је у то доба била позната као Источна Франачка, а назив Њемачка за његову државу настаје тек касније због чега он одлази у историју као Лудвиг Њемачки. Као што се Лудвиг окренуо истоку тако су се и Лотар и Карло окренули сјеверу односно западу које су почели да угрожавају Нормани, нови ратоборни народ који ће својим освајачким походима промијенити лице сјеверног дијела западне Европе.