Sovjetski Savez

Љетопис, 8. децембар 2018

Име: Ljetopis 08.12.2018 (1925 objavljena knjiga A. Hitlera Mein Kampf, 1991 lideri Rusije, Bjelorusije i Ukrajine potpisali su sporazum); Опис: Љетопис, 8. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 8. децембар 1925. године објављена је књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Њемаца.

Majn Kampf„Моја борба“ написана је у затвору Ландсберг, у коме је Хитлер лежао због велеиздаје након неуспјелог Пивничког пуча у Минхену 1923. године, служила је као основа политичког програма Национал-социјалистичке њемачке радничке партије.

Управник Ландсберга је у то вријеме забиљежио да се Адолф Хитлер надао да ће га књига спасити банкротства, што се касније и обистинило. И не само то, књига га је претворила у милионера, а до краја Другог свјетског рата била је штампана у 12 милиона примјерака. Чак се и дијелила тек вјенчаним паровима.

Премда данас није у свим земљама забрањена, чак ни у Њемачкој, пошто Баварска посједује ауторска права на њу врло ју је тешко легално штампати, због чега је добила ореол мистичног и мистериозног дјела.

Кључна теза „Мајн Кампфа“ је једноставна. Човјек је борбена животиња; стога је нација, као заједница бораца, борбена јединица. Сваки живи организам који престане да се бори осуђен је на одумирање. Таква је судбина и сваке државе или расе која престане да се бори. Међутим, борбена способност расе зависи од њене чистоће, због чега се она мора очистити од спољних елемената. Пацифизам је смртни гријех.

Прва дужност сваке државе јесте да национализује своје масе. Интелигенција појединца није од највеће важности; воља и одлучност су примарни квалитети. Аристократски принцип је разуман, интелектуализам је непожељан. Коначни циљ образовања је производња Њемца који уз минималну додатну обуку може бити претворен у војника.

Само сурова снага може осигурати опстанак расе, због чега је неопходно успостављање милитаристичког устројства друштва. Раса мора да се бори, јер у супротном труне и нестаје. Да је њемачка раса била уједињена на вријеме већ би била господарица земаљске кугле. Нови Рајх мора у себи да уједини све разбацане њемачке елементе по Европи. Раса која је претрпјела пораз може бити спашена само ако обнови своје самопоуздање. Војска мора бити научена да вјерује у своју непобједивост. Да би се њемачка нација обновила, она мора бити увјерена да је обнова слободе силом оружја могућа.

Оно што Њемачкој треба јесте проширење своје територије у Европи, због чега је предратна колонијална политика била грешка коју не треба понављати. Ширити се треба према Русији и посебно према балтичким државама, од којих треба отети плодна пространства на којима ће се населити Њемци. Никаква сарадња са Русијом не смије бити толерисана. Водити рат заједно са Русијом против Запада би био злочин. Словени су безумна маса која није способна да влада собом и све што су икада урадили, урадили су захваљујући германском елементу у тој маси.

 

  • На данашњи дан, 8. децембра 1991. године лидери Русије, Бјелорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме је престао да постоји Совјетски Савез.

Sovjetski SavezСовјетски Савез је држава која је настала 1917. године након Октобарске револуције на простору Царске Русије под вођством Владимира Иљича Лењина и Комунистичке партије, а распала се 1991. године. Совјетски Савез је дошао на мјесто Руског Царства, чији је последњи монарх, цар Никола II владао до 1917. године.

Спонтани народни устанак у Петрограду, као одговор на ратно распадање руског благостања и морала, кулминирао је обарањем царске владе у марту 1917 године. Радикални бољшевици, под водством Лењина су преузели власт од Привремене владе 1917. године у тзв. Октобарској револуцији. Тек послије дугог и крвавог руског грађанског рата (1918. године до 1922. године) осигуран је нови комунистички режим.

Од својих првих година, влада Совјетског Савеза била је утемељена на једностраначкој власти комуниста, како су бољшевици себе називали.

Након Лењинове смрти Стаљин је постао самостални вођа Совјетског Савеза.

У индустрији је држава преузела контролу над свим постојећим предузећима и започела интензиван програм индустријализације. Совјетски Савез развио се у снажну економију у годинама прије Другог свјетског рата.

У јуну 1941. године Трећи Рајх извршава инвазију на Совјетски Савез. Црвена армија зауставила је нацистичку офанзиву у Стаљинградској битки, 1943. године и кренула у противнапад кроз источну Европу до Берлина, натјеравши Њемачку на предају 1945. године. Иако опустошен у рату, Совјетски Савез из рата је изашао као призната велика сила.

У релативно кратком послијератном раздобљу Совјетски Савез консолидовао је свој утицај у источној Европи, пружао помоћ комунистима у Кини, и тежио проширивању свог утицаја свугдје у свијету. Овако активна спољна политика била је један од разлога што су ратни савезници Совјетског Савеза (САД и Уједињено Краљевство) постали његови непријатељи у хладном рату.

Михаил Горбачов направио је значајне промјене у економији и руководству партије. Његова политика названа Перестројка покушала је да промијени дотадашњу политику централног управљања али Горбачов није успио да исправи кључне мане совјетског система. До 1991. године када је завјера конзервативаца у његовој влади открила слабост Горбачовљеве политичке позиције, крај Совјетског Савеза био је на видику.

Михаил Горбачов дао је оставку на мјесто предсједника СССР-а, и предао дужност Борису Јељцину. Следећег дана се Совјетски Савез службено распао и до краја године све су службене совјетске институције престале с радом.

Политички договорен распад СССР-а крајем 1991. године од стране тадашњих предсједника Русије, Белорусије и Украјине је имао катастрофалне економске и социјалне последице на свеукупно његово становништво.