Posle srdačnih susreta sa Arhiepiskopom kenterberijskim g. Justinom u Palati Lambet i Episkopom g. Kristoferom u pridvornoj kapeli Svetog velikomučenika Georgija u kraljevskom zamku Vindzoru, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je najsvečanije dočekan i u Crkvi Svetog Save u Londonu, gde je služen čin doksologije povodom istorijske posete predstojatelja Srpske pravoslavne crkve.
Obraćajući sa blagočestivom narodu Londona i svih krajeva novoosnovane Eparhije velikobritansko-irske, Svetejši Patrijarh g. Porfirije je poručio:
– Ako bismo okrenuli bilo koju stranicu postojanja našeg naroda u svako vreme i na svakoj stranici našli bismo ime Hristovo kroz koje se mi prepoznajemo i kroz koje jesmo. Ime Hristovo je naše ime, a prezime naše jeste ime Svetog Save. Familija i porodica naša jeste naša Pravoslavna Crkva. Zato, braćo i sestre, u Hristu, u Jevanđelju Njegovom, u Crkvi Hristovoj imenom Svetog Save gde god da smo, ma koliko da smo udaljeni jedni od drugih, kada se sabiramo i kada postoji distanca među nama mi smo uvek jedan i jedinstveni narod. Jedno smo u veri pravoslavnoj, jedno smo u Hristu. Siguran sam da vi to sudbinski čitavim svojim bićem ovde u Londonu to osećate.
– Sveti Sava je jedanput za svagda na naše duše stavio pravoslavni pečat, Pravoslavnu Crkvu. Zato od njegovih dana do naših dana Pravoslavna Crkva, Jevanđelje Hristovo, pravoslavna vera, sam Hristos jeste ono što je formira naš srpski narod. Bez Hrista, bez Jevanđelja Hristovog, Srbin nije Srbin. Bez Jevanđelja Hristovog i bez Crkve Hristove, ako se Srbin nađe u Njenoj blizi ostaće po strani. Kroz istoriju, i kada smo imali državu i kada nismo imali državu, znali smo kroz Svetog Savu da smo pravoslavni hrišćani – naglasio je patrijarh Porfirije i podsetio:
– Znajmo da nema istinskog i pravog jedinstva ako nema duhovnog jedinstva. Ako svojim srcem predajemo sebe Hristu onda ćemo verovati Njegovoj reči, a onda nećemo imati straha, nećemo imati predrasuda jedni u odnosu na druge. Onda ćemo Hristov zakon, Hristovo Jevanđelje, uneti u svoj život. Unećemo u svoj svakodnevni život reč Hristovu da treba da volimo bližnjeg kao samog sebe. Onda ćemo razumeti da smo jedni drugima potrebni, da niko nikome nije višak, da može biti da možemo imati ponekad nesporazuma, drugačijih stavova i viđenja u odnosu na jednu pojavu ili istu stvar, ali ćemo znati da je mnogo važnije da zavolimo jedni druge nego da kažemo i pokažemo kako smo u pravu u jednom nesporazumu. Ako ja dokažem da sam u pravu, a izgubim zajednicu sa vama, šta ja imam od toga?! Pa bolje mi je da ćutim i otrpim, čak i ako sam u pravu da prihvatim na sebe osudu i nepravdu, ako je moje srce u zagrljaju sa vama. To je jevanđeljski duh koji koliko god da je važan za širu zajednicu, za sve nas, još je važniji za život u porodici.
– Radujem se što sam danas ovde i još više jer sam prvi put došao u ovaj hram još od 83. godine. Mnogo puta sam dolazio i ovde, u London, i u druge krajeve Engleske, išao i u manastir Eseks, u vremenima kada je tamo živeo veliki svetitelj dvadesetog veka starac Sofronije, a i danas tamo živi molitva i tamo se neguje duh Svetitelja – podsetio je patrijarh Porfirije i opet i opet ponovio očinsku poruku i pouku:
– Vi, koji živite izvan, kako se to kaže, svoje Matice, izvan svoje Otadžbine, najbolje znate da tamo gde postoji Crkva Hristova, Crkva Svetosavska i Crkva Pravoslavna ima i srpskog imena, ima i srpske samosvesti. Oni koji se sabiraju u hram Božji itekako ne samo ostaju svesni sebe, nego umnožavaju ono što jesu, razrastaju svoj identitet, postaju ispunjeni sigurnošću i tako na najbolji mogući način ostajući ono što jesu i bivaju sposobni da se bez kompleksa, bez straha i bez frustracija integrišu u prostoru u kojem se nalaze. Želim svima vama sloge, zdravlja, duhovnog i telesnog, i da se sutra, ako Bog da, sa blagoslovom Božjim pomolimo zajedno, pričestimo Telom i Krvlju Hristovom i ustoličimo novog Vladiku. Živeli na mnogaja ljeta!
