Mešovita hrija
„Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod“ – Marinos Ricudis
Pohvala autoru: Kada sam pročitala da je srž ove vežbe vlastiti vrednosni kriterijum u proceni ljudi na osnovu njihovih reči ili postupaka, znala sam da ću odabrati patriotsku temu. Probiranjem po glavi, na pamet mi pada upravo gest, u ovom radu iskazan kroz rečenicu Marinosa Ricudisa.
Reč je o herojskom potezu gore pomenutog Marinosa koji je, osuđen je na 2 i po godine zatvora od strane Vojnog suda u Pireju, odbivši da učestvuje u NATO agresiji na Srbiju 1999. godine.
Upravljajući fregatom ‘Temistoklis’, grčkii kapetan, oglušio se o naređenje i vratio brod u luku. Uprkos brojnom grčkom narodu koji staje uz njega, on biva osuđen na zatvor.
Pored svih nedaća, izbačen je iz službe.
– Hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi – rekao je Ricudis, zahvalno odbivši orden iz Srbije.
Ipak, Sveti arhijerejski sinod SPC dodeljuje mu je Orden Svetog cara Konstantina, zarad njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu.
Kratko obrazloženje: Alfa i omega je u početku njegove rečenice – Kao pravoslavac… Pravoslavlje – u doslovnom prevodu ispravno ili pravilno mišljenje. Vrlina kojom se objašnjava svaki moralni aspekt ovog čoveka, sprečavajući ga da napadne već razorenu zemlju.
Uzrok: Navedeno obrazloženje za mene je i najbitniji uzrok. Ljudi su ohladneli, a njemu duhovna povezanost govori da ipak načini korak u nazad. Mogavši da donese ovu odluku i bez nagoveštaja da je pravoslavac, on se za to pominjanje odlučuje otkrivajući izvor svog razmišljanja.
Razboritost biva njegova vrlina, kao lakoća uviđanja šta je ispravno učiniti u raznim životnim situacijama.
Protivno: Pokušaj da se ovakvom postupku nađe mana, jednak je ponižavanju ljudskih vrlina koje teže savršenstvu duha. Svetske sile održavaju prvi princip, ali je na ljudskim vrednostima da prevagnu i njima se odagnu.
Primer: Mnogi na ovo delo gledaju kao na herojsko, ali ovo nije puka hrabrost. Lomeći se u sebi, Marinos donosi rešenje koje nije dobro po njega, ali je moralno ispravno. Kako govori naš Stari Patrijarh Pavle “Nevolja je bilo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi – to samo od nas zavisi.” ovim primerom stvara se potpora za uverljivost pomenutog gesta.
Slično: Biblija podstiče da ‘ne zaboravimo gostoljubivost’. Reč gostoljubivost na izvornom jeziku znači ‘ljubav prema strancima’. Time smo podstaknuti da pokazujemo dobrotu i prema onima koje ne poznajemo.
Poslanice Sv apostola Pavla Jevrejima
13: 1 bratoljublje neka ostane,
- sjećajte se sužanja kao da ste njima okovani i onih koji se zlopate (…)
izraz su duhovnosti, kao što izbegavanje pogleda u oči očitava nesigurnost, a brižan pogled – empatiju.
Svedočanstvo starih: Svakog trenutka iskrsava broj situacija koje vapiju za savetom. Filosofija oblikuje i izgrađuje ličnost, upravlja ponašanjem i stoji za kormilom održavajući smer dok se ljuljamo na nemirnom moru. Ricudis se i te kako na nemirnom moru ljuljao, prateći svoju filosofiju.
Zaključak: On nije bio samo vojnik koji ide braneći svoju državu, već je za vlastiti život preduzeo neke zahtevnije korake. On je bio taj “čovek” Patrijarha Pavla čije su cipele sa povišenom sarom koračale ranjenim srpskim tlom za sobom ostavivši večitu zahvalnost skrhanog srpskog naroda
Jefimija Mija Stevanović, IV3
