Mati Zlata Igumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kod Beograda kaže da je danas kada ispraćamo duhovnog oca Mitropolita Amfilohija u naručje Gospodnje svakom od nas dozvoljeno da plače ali da smo sada još bliži sa njim.
„Kada bih se osjetila kao ptiče koje ispadne iz gnijezda i ne može da poleti on bi mi rekao: „Srećo moja“ i ja sam dobijala novu snagu da poletim. Uvijek sam željela da i ja to njemu kažem ali kako da ja to kažem Mitropolitu.
Kad sam čula da se upokojio suze su same tekle, razgovarala sam sa njim i molila ga da mi oprosti za sve. Onda su mi poslali njegovu fotografiju iz bolnice. Kada sam ugledala njegov lik samo mi je puklo iz duše i rekla sam prvi put: Srećo moja. Sve je zatreperilo oko mene…čuo me…tu je. I kad god mi je teško ja kažem iz srca, iz duše: Srećo moja! Znam da me on čuje i to je moja utjeha.“- kaže mati Zlata.
Slobodanka Grdinić
