У цркви Светог Николе у Великој Хочи, која је по предању и записима најстарија сачувана светиња у овоме селу (датира из 13. вијека), на празник Преноса моштију овога светитеља из Азије у град Бари, служена је Света литургија.
У присуству више од педесеторо гостију из Црне Горе који су у организацији «Михољског збора» дошли у походе светињама Косова и Метохије, као и мјештана Велике Хоче и Ораховца понајвише славара Светог Николе, литургију је служио парох великохочански јереј Милан Стојковић.
Он је у јеванђељској беседи говорио о Живој води коју Господ нуди жени Самарјанки на извору а потом и свима нама до данашњег дана али и о Христовом неуморном проповедању вере свим народима у којима је истицао важност љубави према Богу и ближњима. Отац Милан је истакао да је немогуће волети Бога а не волети човека, као што је немогуће волети човека а не волети Бога.
– Бог је заиста хтио и хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Зато је Он оставио Цркву да у Цркви имамо свете тајне кроз које можемо да се спасавамо. Христос још каже у данашњем Јеванђељу да се Богу треба клањати у духу и истини, душом и телом, вером и делима, мудрошћу и љубављу.
Отац Милан је подсјетио да се сем празника Преноса моштију Светог Николаја из Азије у Бари, слави и чудо враћања вида Светоме краљу Стефану Дечанском од стране Светог Николаја.
– Данас славимо пренос моштију Светог Николаја из Азије у град Бари који је тада био православни, а такође ми Хочани, а и сви православни можемо да се сетимо како је Свети Николај вратио вид Светом Стефану Дечанском.
У цркви Св. Стефана у Великој Хочи се чува икона Зографа Лонгина на којој је приказан Св. Николај али и како Св. Николај враћа вид Светом Краљу Дечанском.
Та велика икона је била на иконостасу у овој цркви до 19. века када је пренета у цркву Св. Јована у селу, а последњих година се чува у цркви Светог архиђакона Стефана у центру села. Данас славимо и спомен на то чудо.
Више од тридесеторо Великохочана је принело славско жито а неки и славске колаче на освећење, а после освећења отац Милан је честитао славу свим славарима, а брачном пару Караџић из Подгорице је честитао и венчање које је дан пре обавио у цркви Св. Стефана у селу.
Истог дана је обавио и два крштења а крстили су се Ђорђе Лукић из Велике Хоче и Бојан Кљајевић из Подгорице.
Радмила и Перко Караџић из Подгорице су са Михољским збором дошли у походе светињама Косова и Метохије. Они су већ 40 година живели у грађанском браку, већ имају троје деце и шесторо унучади, али су желели да се венчају у цркви на Косову и Метохији. И жеља им се остварила. Своје утиске је са нама поделила Радмила Караџић:
Испред Михољског збора своје емоције је са нама поделио и Јован Мердовић из Подгорице који је казао да су дан уочи Св. Николе посетили Пећку Патријаршију и Дечане, а после Велике Хоче посетиће и Призрен и светиње Призрена.
-У Великој Хочи смо уручили и једну донацију која је само део хуманитарних активности којима се бави наша организација, а које су везане за Косово и Метохију. Ми смо ту за наш народ, и ми иако живимо у Црној Гори немамо неких ограда и разграда, ми ово сматрамо наше и ови људи овде сматрају да смо њихови. И дај Боже да ова љубав траје-рекао је Јован Мердовић.
Црква Светог Николе у Великој Хочи се помиње 1282. и 1309. године у повељама краља Милутина. У цркви је пронађена надгробна плоча монахиње Марте, мајке челника Градислава Сушенице На западном зиду је живопис, који по стилским одликама припада времену цара Душана. Претпоставља се да је ктитор сликарства био Градислав Сушеница.
Међу сценама из циклуса светог патрона је композиција на којој се Свети Сава и свети Симеон Немања клањају икони Богородице са Христом. После обнове у XVI веку црква је поново осликана. Међу прелепим фрескама налазе се и фреске на којима је приказано житије Светог Николаја Мириликијског чудотворца. У овој светињи се литургија служи само на овај празник, а отац Милан најављује да ће у току лета литургије у њој бити и чешће служене.
На тексту, тонским записима и фотографијама благодаримо нашој сестри Оливери Радић професору и новинару из Ораховца
