Mitropolit Amfilohije, filosof Mirko Zurovac, dramski pisac i reditelj Bratislav Petković, istoričar i ambasador Slavenko Terzić, neurohirurg Danica Grujičić i dramski umjetnik Ivana Žigon – novi su članovi Međunarodne slovenske akademije iz Srbije, odnosno Crne Gore, saopšteno je iz Srpskog odeljenja MSA, prenosi portal carsa.rs.
Oni su izabrani na zasedanju prezidijuma Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture (MSA) održanom ovih dana u stavropigijalnom Novojerusalimskom manastiru u Podmoskovlju, kojim je predsedavao Sergej Baburin, predsednik akademije. Od značaja za izbor su ukupni stvaralački doprinos kandidata i njihova angažovanost na osmišljavanju i očuvanju tradicionalnih kulturno-istorijskih, duhovnih i materijalnih vrednosti slovenskih naroda.
MSA je osnovana 18. maja 1992. godine u Moskvi, na inicijativu vodećih ruskih, srpskih i pridnjestrovskih naučnika i kulturnih poslenika. U ovom času MSA ima oko 180 akademika iz Rusije, Belorusije, Bugarske, Kirgizije, Makedonije, Srbije, Ukrajine, kao i Pridnjestrovske i Donjecke republike. Među preminulim i živim akademicima nalaze se ruski patrijarh Aleksij II i srpski patrijarh Pavle, pa zatim Smilja Avramov, Jurij Bondarjev, Nikolaj Burljajev, Valerij Ganičev, Aleksej Gromiko, Mihail Deljagin, Konstantin Zatulin, Anatolij Karpov, Vjačeslav Klikov, Vasilije Krestić, Desanka Maksimović, Mihail Nožkin, Boris Olijnik, Oleg Platonov, Aleksandar Prohanov, Blagovest Sendov, Vsevolod Čaplin…
Izborom šest novih akademika, Srpsko odeljenje MSA, kojim trenutno rukovodi Vladimir Kršljanin, imaće ukupno 18 članova.
Svečane diplome akademika novim srpskim članovima uručiće predsednik akademije Sergej Baburin na prigodnoj svečanosti sredinom juna u Beogradu.
BIOGRAFIJE NOVIH ČLANOVA
Amfilohije (Radović) (1938) arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski SPC. Jedan je od najučenijih srpskih duhovnika i teologa. Učenik Sv. Ave Justina i Sv. Pajsija Svetogorca. Usavršavao se i podvizavao u Beogradu, Bernu, Rimu, Atini, Svetoj Gori, Parizu i u Rusiji. Bio je dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, u više saziva član Svetog arhijerejskog sinoda SPC, njegov predsednik i mjestobljustitelj patrijarškog trona. Organizovao je izdavačku i medijsku delatnost preduzeća „Svetigora“. Jedan je od najzaslužnijih za obnovu autoriteta i uticaja Crkve u savremenom društvu Srbije i Crne Gore. Zalaže se za slobodu i bliskost Crne Gore, Srbije i Rusije, posetio je Slobodana Miloševića u Hagu. Osim pastirskom delatnošću, teologijom i filosofijom, bavi se i književnošću, esejistikom i prevodilaštvom. Poliglota je. Objavio je veliki broj knjiga i studija na različitim jezicima. Član je UKS i UKCG po pozivu. Počasni je doktor Moskovske Duhovne Akademije (2006), Instituta Teologije Beloruskog državnog univerziteta u Minsku (2008), Instituta Svetog Sergija u Parizu (2012) i Sankt-Peterburške Duhovne Akademije (2015).
Mirko Zurovac (1941), jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca, redovni profesor na katedrama za estetiku i ontologiju Filosofskog fakulteta u Beogradu, predsednik Estetičkog društva Srbije, predsednik Skupštine Udruženja «Sloboda» (2001-2006.), predsednik Političkog saveta Pokreta za Srbiju. Objavio je preko 200 naučnih i stručnih radova i sledeće knjige: Umjetnost i egzistencija (1978), Umjetnost kao istina i laž bića (1986), Djetinjstvo i zrelost umjetnosti (1994), Etos života u književnosti (2002), Tri lica lepote (2005), Signature savremenosti (2007), Metodičko zasnivanje estetike (2008), Plodovi srpske duhovnosti (2010), Teškoće u zasnivanju estetike (2015), Ideja estetike (2016).
Bratislav Petković (1948) je srpski reditelj, dramski pisac i političar. Ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije (2012-2013.), predsednik Odbora za kulturu Srpske napredne stranke. Osnivač je i direktor je Muzeja automobila i pozorišta Moderna garaža u Beogradu. Potpredsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije. Predsednik je Zajednice muzeja nauke i tehnike. Dobitnik Nušićeve nagrade za 2000. godinu. Dobitnik Zlatnog beočuga za doprinos kulturi 2001. godine.
Njegove najvažnije drame, igrane u Beogradu, u režiji autora: Sporting life, Ispovest klovna Dragoljuba, Kaskader, Grand prix, Legion d’Honneur, Les Fleurs du mal, O tempora, o mores, Mitrovdan.
Slavenko Terzić (1949) je srpski istoričar, društveni i javni radnik, ambasador Srbije u Moskvi. Doktor istorijskih nauka, profesor, dopisni član SANU, inostrani član ANURS, naučni savetnik i dugogodišnji direktor Istorijskog instituta SANU, senator Republike Srpske. Bio je i predsednik Srpske književne zadruge i svedok odbrane – ekspert na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. Objavio je veliki broj radova iz oblasti istorije srpskog naroda u 19. veku i istorije Balkana. Glavna dela – monografije: Srbija i Grčka 1856-1903 (1992), Rusija i srpsko pitanje 1804-1815 (2012), Spomenica stogodišnjice oslobođenja Stare Srbije: 1912-2012 (2012), Stara Srbija (XIX – XXv.): drama jedne civilizacije (2012) – rusko izdanje 2015.
Danica Grujičić (1959) je neurohirurg, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija, predsednik komisije za psihoaktivne supstance Ministarstva zdravlja Srbije, član Inicijativnog odbora za utvrđivanje posledica NATO agresije po životnu sredinu i zdravlje ljudi, društveni i javni radnik.
Srednju školu završila je u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu. Objavila je više od 250 naučnih radova. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava. Na predsedničkim izborima 6. maja 2012. godine osvojila je 0,78% glasova.
Ivana Žigon (1968) je srpska pozorišna i filmska glumica, scenarista i reditelj dokumentarnih filmova, javni i humanitarni radnik. Kćerka je glumca i reditelja Steve Žigona i glumice Jelene Žigon. Prvakinja je drame Narodnog pozorišta od 1999. godine, predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva od 2002. i umetnički rukovodilac ansambla „Kosovski božuri“ od 2005. godine.
Ostvarila je mnoštvo velikih uloga u pozorištu, među kojima: Gospođica Julija Strinberga, Koštana Bore Stankovića, Eliza Dulitl u Pigmalionu Bernarda Šoa, Dezdemona u Otelu Šekspira, Ledi Magbet u Magbetu Šekspira, Marina u Lizistrati Aristrofana, Nastasja Filipovna Idiotu Dostojevskog, Nina Zarečna u Galebu Čehova, Lepa Helena u Faustu Getea, kao i dvadesetak uloga u jugoslovenskim i srpskim igranim filmovima. Dobitnik je više nagrada i priznanja, od kojih su najvažnije: „Zlatni Vitez“ u Moskvi za najbolju žensku ulogu (2003), Specijalna nagrada Večernjih novosti za podvig godine (2004), Orden za „Veru i vernost“ Fonda Andrej Prvozvani i Centra nacionalne slave Rusije (2005), Nagrada fondacije Braća Karić za humanitarne aktivnosti (2009).
Izvor: http://www.carsa.rs/u-moskvi-izabrano-sest-novih-srpskih-clanova-medjuanrodne-slovenske-akademije/
