“Глас народа који се чује на литијама је Божији глас, јер народ који се на њима сабира је чекао дуго времена да осјети да је слободан. Сабира се у слободи без интереса да прославља име Божије и да брани светиње које је примио од својих предака, тражећи да се ова власт откаже од безаконог дијела закона о Црквама и вјерским заједницама, којим је оскрнављено достојанство Црне Горе, Скупштине, достојанство овога народа”, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије након литије коју је вечерас предводио улицама Подгорице.
Високопреосвећни Митрополит се осврнуо на оптужбе које се чују од најутицајнијих људи из власти на рачун Цркве, међу којима је издвојио предсједника Црне Горе Мила Ђукановића и директора Управе полиције Веселина Вељовића. Они говоре, како је рекао, бесмислице тврдећи да је народ у литијама изманипулисан од Цркве и да Црква организују четнички покрет у Црној Гори.
Митрополит Амфилохије је изразио своје поштовање и љубав према полицајцима који добијају наредбе које морају због парчета хљеба да изврашавају. Подсјетио је да су они који су рушили конак Манастира Светога Василија на Бриској гори, плакали и говорили да су морали то да раде. По његовим ријечима исти случај је и са полицајцима приликом последњих дешавања у Никшићу и Будви, а “неки су смогли и снаге да се одрекну своје службе”.
“Нису криви полицајци него они који су наредили да врше те злочине”, рекао је владика и додао да ови који су сада на власти “нису бирани да врше насиље над савјешћу Црне Горе, над законом и уставом, него да врше правду, да поштују и доносе законе, а не безакоње”.
“Ако они доносе безакоње, онда ко је тај безуман у Црној Гори да гласа за онога који безакоње проглашава за закон”, поручио је владика.
Нагласио је да у литијама није народ ради политике и да у њему има и оних који су гласали владајућу партију. И они су за то да се светиње чувају, а осјетили су, како је казао, да та група, која је сада на врху власти, хоће да отима светиње њихових предака.
Истакао је да су литије борба против неправде, злочина, братомржње и богомржње те да се за оне који се опредјељују за братомржњу и богомржњу, који настављају братоубилачки дух, не може гласати.
“Ја не могу, а ви гласајте за кога год хоћете. Народ је постао слободни народ и слободи својој се опредјељује без страха да ће изгубити посао и не знам шта све друго. Брани своје светиње и то је оно ради чега ће ове литије да се наставе све док ова власт не укине оно што смо тражили”, рекао је Митрополит Амфилохије.
Даље је казао да је “много смућене беспамети у главама оних који су сада на власти”, и помолио се да им Бог врати памет, разум свијест и савјест и осјећање за правду Божију, да схвате да је за европске државе и Америку поштовање вјерских слобода највећа светиња, као и поштовање имовине.
“Ако ови хоће да заиста буду за западне вриједности, као што тврде, онда нека прихвате то што је основно својство западних демократија, не претварајући демократију у демонократију, јер ово што раде је управо демонократија”, казао је владика.
Како је казао и Европа тражи да се покрене дијалог између Цркве и државе, као и поштовање вјерских права у Црној Гори:
“И Европа је примјетила да тога поштовања нема. И Америка је то примјетила. Ми смо за дијалог, то показујемо непрекидно. Али дијалог није да неко донесе неко безакоње, да упорно инсистра на том безакоњу и да те проглашава непријатељем државе зато што не прихваташ то безакоње”, казао је Митрополит и запитао се како народ који се сабира у литијама може да буде непријатељ Црне Горе када су његови преци уградили своје биће у судбину Црне Горе.
Оцијенио је да је држава овај народ, цијела Црна Гора, а не група људи који су се дочепали власти и себе сада сматрају државом, “ако неко нешто примјети, он је против државе, против Црне Горе, против независности”.
Подсјетио је и на одлуку Светог архијерејског сабора СПЦ која је донијета пет дана послије референдума, 26. маја 2006. године, којом је, ”у духу очувања јединства Цркве и вјековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије”, а ”поштујући углед Митрополије Црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност”, основао Епископски савјет, који чине епископи СПЦ на простору Црне Горе, под предсједништвом Митрополита црногорско-приморског, који је у одлуци ословљен и као Архиепископ цетињски (како гласи његова стара титула за вријеме Краљевине Црне Горе). Овом одлуком највишег тијела СПЦ је признато и са црквене стране уважена државна независност Црне Горе послије референдума одржаног 21. маја те године.
Изразио је наду да ће власт чути глас овога народа са литија, који је глас Божији, а међу којима има и оних који нису хришћани. Рекао је да је код њега ових дана био један Муслиман који му је рекао да као што би бранио џамије, хоће да брани православни храм, а таквих, како је рекао, има, Богу хвала, на десетине.
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да су православни сви једно и заједно, истински православни у Црној Гори, да нема никакве диобе.
“Има једна група секташа који су ради својих личних интереса створили своју тзв. аутокефалну цркву, као да се цркве стварају на трговима… Бивши комунисти којима је срце било продано за земаљске ствари, помућене главе, настављају безбожно дјело и иду дотле да стварају своје цркве. Кукала им мајка”, бесједио је владика.
Још једном је поновио да литије нису политичке и поручио кад Скупштина повуче дио закона који је безакон, који отима светиње, неће више бити литија
“Оне су против безакоња, штите образ Црне Горе и свих њених народа пред Европом и свијетом”, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Благословећи још једном сабране поручио је да сам Христос није дошао да лијечи здраве, него болесне.
“Долазак Христов у овај свијет је да лијечи људе од свих вируса, па и од најопакијих вируса који владају људским срцима: братомржње и богомржње, поклоњења смрти, ништавилу, пролазности и одрицање од вјечног и непролазног, бесмртног људског достојанства садржаног у нашем поздраву Христос Васкрсе – Ваистину васкрсе”, казао је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Вечерашња литија се кретала од Храма Христовог Васкрсења, поред старе зграде Владе, Правног и Економског факултета и Далматинском улицом назад до Храма.
Прије почетка литије служен је молебан за спас светиња, а након тога је прочитана порука Митрополита Амфилохија у којој се позивају учесници литија да се придржавају здравствених мјера које је предложио Институт за јавно здравље, а Државно тужилаштво и Управа полиције, као и други надлежни органи, да се прије и послије литија понашају законито јер су дужни да заштите, а не да крше Уставом загарантована људска права и слободе.
Службеници Управе полиције вечерас нису обезбјеђивали саобраћај за вријеме трајања литије иако је она уредно пријављена.
Весна Девић
Фото: Борис Мусић
