Na praznik Svetih 40 mučenika Sevastijskih i 42 Momišićka mučenika Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije služio je danas Svetu liturgiju pređeosvećenih darova u Cetinjskom manastiru.
Sasluživali su protojerej-stavrofor Obren Jovanović i jeromonasi Isak, Prohor, Justin i đakon Dušan Bigović.
Sinoć je Mitropolit Amfilohije u Cetinjskom manastiru služio i Prvo bdenije koje se služi u Petoj nedelji Vaskršnjeg posta.
U ovaj dan, po starodrevnom predanju, pevamo čin Velikog Kanona. Ovaj uistinu najveći od svih kanona, izvrsno i vešto sačini i napisa sveti otac naš Andreja, arhiepiskop Kritski, koji se naziva i Jerusalimski. On se krete, dakle, iz Damaska u četrnaestoj godini svoga života, odade se izučavanju gramatike, i završivši izučavanje, ostade u Jerusalimu da provodi monaški život, živeći prepodobno i bogoljubivo u molitvenom tihovanju i bezmetežnom životu. I mnoge druge spise, korisne za život, ostavi Crkvi Božjoj, reči i kanone, budući i pokazujući se obilan, osobito u pohvalnim sastavima. Pored mnogih drugih, sačini i ovaj Veliki Kanon, koji sadrži bezgranično umilenje. Jer pronašavši i skupivši sve povesti Starog i Novog Zaveta, on sačini ovo slatkopjenije, od Adama, dakle, pa čak do samog Hristovog vaznesenja i apostolske propovedi. Podstrekava, elem, ovim svaku dušu da revnosno i po sili podražava dobrima iz povesti, a zle da izbegava, i da uvek pritiče k Bogu pokajanjem, suzama i ispovedanjem i drugim poznatim bogougodnim delima. Osim toga, on je toliko širok i prijatan, da je dovoljan da i najtvrđu dušu omekša i na dobru budnost pokrene, ako se samo sa skrušenim srcem i velikom pažnjom peva. A napisa ga, kada i veliki patrijarh Jerusalimski Sofronije napisa žitije Marije Egipćanke. I ovo Žitije predlaže nam bezgranično umilenje, i onima koji su mnogo grešili i greše daje utehu, samo ako hoće da odstupa od zla.
A beše određeno da se u ovaj dan peva (Kanon) i čita (Žitije) radi ovoga uzroka:
Zato što se Sveta Četrdesetnica približava kraju, pa da ne bi ljudi, budući lenjivi za duhovne podvige, nemarni i ostali, i prestali potpuno da budu u svemu celomudreni. Preveliki, dakle, Andrej, kao neki učitelj, kroz povesti Velikog Kanona, kazujući vrline velikih ljudi i ujedno zastranjivanje zlih, kao da je hteo reći: one koji se trude valja podsticati da još hrabrije sežu napred. A svešteni Sofronije, izvanrednom rečju svojom, čini opet da budu celomudreni, i k Bogu ih podiže, da ne klonu niti očajavaju, ako nekada grehom nekim zahvaćeni biše. Jer koliko je Božje čovekoljublje i žalostivost prema onima koji se svom dušom trude da se obrate od pređašnjih grehova, pokazuje ova povest o Mariji Egipćanki.
A naziva se Velikim Kanonom, možda će neko reći, i po samim mislima i primerima; jer je plodan njegov tvorac, koji je izvrsno to složio. I dok ostali kanoni imaju po trideset i nešto manje tropara, ovaj pak ima dvesta pedeset, od kojih svaki rosi neizrecivom sladošću. Ovaj Veliki Kanon, dakle, na prikladan način pribavlja i veliko umilenje, zbog čega se i čita u Velikoj Četrdesetnici.
Ovaj izuzetni i Veliki Kanon i Slovo o Prepodobnoj Mariji, sam otac naš Andrej prvi u Carigrad donese, kada od Jerusalimskog patrijarha Teodora bi poslan u pomoć Šestom Vaseljenskom Saboru. Tada se on osobito istakao boreći se protiv monotelita (jednovoljaca); uz to prebivajući kod monahujućih, pričislio se kliru Crkve u Carigradu, gde je postavljen za đakona i hranitelja sirotinje. Malo zatim, postao je arhiepiskop Kritski; kasnije pak, dostigavši negde blizu do takozvanog Jerisa u Mitilini, otide ka Gospodu, bivši dovoljno u zajednici sa svojim prestolom.
Molitvama svetog Andreja, Bože, pomiluj i spasi nas!
