У недељу 17. децембра 2017. године, Његово Блаженство Архиепископ тирански и све Албаније г. Анастасије Јанулатос, у чин ђакона рукоположио је дипломираног теолога Ивана Поповића из Враке и Скадра, у току Свете Архијерејске литургије у Саборном катедралном храму Христовог Васкрсења у Тирани.
Новорукоположени ђакон је поријеклом из познате свештеничке куће из Враке и Скадра, и потомак је српских свештеника и учитеља и исповједника вјере у васкрслог Христа у Скадру и Враки, Лазара и Велише Поповића.
Завршио је је богословију и Духовну академију Светог Власија у Драчу. Ожењен је Екатерином из Москве, говори српски, албански и италијански језик, а служи се и енглеским и руским и језиком.
Неколико година се ђакон Иван Поповић, са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморско, зетско-брдског и скендеријског г. Амфилохија, усавршавао и крај ћивота Светог Петра Цетињског и цетињских светиња. Активно је учестовао у животу парохије Албанске Православне Цркве при храму Рождества Христовог у центру града Скадра, у којој служе свештеници Александар и Никола Петани. Такође, активно учествује и у црквеном животу и при храму Пресвете Тројице у Враки, гдје се са благословима Архиепископа албанског г. Анастасија и Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија окупљају срби и црногорци, а по благослову Митрополита Амфилохија богослуже свештеници и свештеномонаси Митрополије црногорско-приморске на српском језику.
Радује се данас Црква Христова новорукопоженом ђакону, заједно са апостолима првим ђаконима и светитељима, јер добише још једног новог брата, апостола Јеванђеља Христовог.
Добише онога који ће са својом супругом Екатерином и својом породицом, да свједочи, да проповиједа науку над наукама, да тјеши, да се радује и тугује са својим народом, и да благодаћу и укрепљењем Господњим чува и обнавља овај скадарско-врачански олтар, који је “олтар прави” подигнут “на камену крвавом”.
Радују се данас скадарски и врачки олтари, страдални и новообновљени.
Радује се древни манастир Светих Сергија и Вакха на Бојани и са њиме српски краљеви Војислављевићи.
Радује се на небесима и срушени храм Светог Александра Невског, на чијем је мјесту подигнут официрски дом.
Радују се пред престолом Божијим и они мученици сахрањени на Српском православном гробљу са разореним храмом Светих Архангела, на чијем је мјесту Дом здравља.
Радује се данас на небесима и Свети Јован Владимир Зетски, први српски краљ.
Радују се данас, рукоположењу новог ђакона Ивана, бројни преци и страдалници рода Србинова у Скадру и Враки, а пред престолом Божијим саслужују исповједници протојереји Велиша, и Лазар Поповић, који је умро у албанском затвору, и свештеници Јефто Штиркић мученик и мученик Михаило Штиркић, свештеник Петар Мренобић, и остали свештеници од рода Поповића, Штиркића и Мреновића, и многи други свештеници и свештеномонаси скадарски и врачки, знани и незнани, са својим вјерним мученичким народом, на небесима, кличу Аксиос!
Радује се и исповједник, епископ скадарски Виктор Михаиловић, изгнаник са својим свештенством и вјерним народом Божјим и са многим другим епископима скадарским кличу, достојан.
Радују се и 10.000 страдалих војника Срба – Црногораца, погинулих за Скадар 1913. године, јер ће им ђакон Иван палити свијећу и кадити светим тамјанoм, и помиловати њихове ране непреболне.
Радују се и многи страдалници, србијански војници из времена Албанске голготе 1916 -1918. године.
Радују се и страдални српски добровољци из Америке, пострадали потопљени у луци Медова 1916. године.
Радује се и преподобна Стефанида скадарска и врачка и битољска новомученица, и она поје, аксиос.
Радује се и равноапостолни светитељ Козма Етолски, ватрени проповједник Еванђеља Христова, на кога ће се нови ђакон Иван угледати у свом служењу.
Радује се данас архиепископија и свештенство и вјерни народ Албанске Православне Цркве, са радошћу цијеле цркве Васкрсења Христовог у Тирани у којој је одзвањала ријеч аксиос. Радује се и свештенство и вјерни народ Митрополије црногорско-приморске и цијеле Српске Православне Цркве.
Радују се дивном дану и празнику, наша браћа и сестре који живе у Враки и Скадру, који храбро бране и чувају вјеру прађедовску у Албанији, јер је племеник њихов стао у ред оних бројних свештеника скадарских, који су вјеру најсветију преносили са кољена на кољено и предали и нашем покољењу да је сачувамо и предамо потомцима.
Радују се и они страдалници који су у задње стољеће муком напустили своја вјековна огњишта и скадарске светиње и настанили се широм Србије и Црне Горе и бијелог свијета, али у свом срцу не заборавише и не одрекоше се древног бијелог Скадра на Бојани.
Радује се и Митрополит Амфилохије, који ових дана Христа Бога проповједа, а у њега народ гледа у далекој Јужној и Средњој Америци.
Радују се и стотинах оних које је нови савремени апостол Цркве Христове, Митрополит Амфилохије, крстио тог Васкрса у Враки и Скадру, прије двадесет пет година, 1992. године.
Међу њима, Свете тајне крштења и миропомазања, примио је тада и млади Иван Поповић, а ево сада га Господ прима и удостојава још светије и одговорније службе, да и он попут безброј оних прије њега буде онај који ће од Бога измолити људе за Бога, и научути их Путу којим да иду у Живот Вјечни и ка остварењу циља и смисла живота.
Хиротонија ђакона Ивана, руком блажењејшег архиепископа албанског, још једном свијету показује јединство у Христу Господу, и потврђује ону апостолску ријеч, да у Христу нема ни Грка ни Јелина, а нема ни Србина ни Албанца ни Руса или Јапанца, него су сви једнаки и сви су једно у Христу.
Нека би пастироначалник, Господ Исус Христос, уз уклик свих нас који кличемо аксиос, укријепио новог служитеља светог олтара, и Цркве Његове, ђакона Ивана Поповића, на свету и беспрекорну службу а на изграђивање Тијела Христовог, на многаја и благаја љета. Амин.
У Петрограду, 17. децембар 2017. године Господње
Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре.