Књижевник Радојица Радовић (1956-2019), који се упокојио у Господу у суботу, 12. октобра, након дуге и тешке болести, данас је сахрањен у селу Косијери. Опијело почившем књижевнику је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством у капели на Новом гробљу на Цетињу.
Опраштајући се од Радојице, Високопреосвећни је казао да је он један од оних који је чуо ријеч Божију, вјерујујући Ономе који је послао Христа Бога нашега, и као такав прибројан је животу вјечном и непролазном:
„Основно његово својство јесте управо та вјера да људско достојанство није само овдје на земљи ових 30 или 50, 5 или 90 година, него је људско достојанство вјечно и непролазно, али вјечно и непролазно онима који вјерују у живот вјечни, у Бога који је дародавац не само пролазног, него вјечнога и непролазнога живота.“
Митрополит је са присутнима подијело сјећање да је Радојица један од оних људи које је сретао свих ових 30 година од када се налази на Цетињу, износећи утисак да је он један од најзначајнијих и најбољих и најумнијих Цетињана:
„Он је и одлазећи из овог живота, пострадавши, скоро сваки дан долазио у Цетињски манастир, вјеран до смрти ћивоту Светог Петра Цетињскога, причешћивао се Тијелом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, примао у себе тај залог вјечнога и непролазнога живота. И зато данас испраћајући га, ми тугујемо за њим, јер га је, по нашој људској мјери, прерано Господ призвао“, казао је Митрополит.
Истичући да Бог знаде кад ће кога да призове и да, као што и ми волимо, и Бог воли оно што је часно и честито, владика Амфилохије је објаснио да је зато и призвао Радојицу Радовића да изађе пред Њега и посвједочи свој живот, и пренесе оно што је добро и честито урадио на земљи.
По његовом мишљењу између свих добрих и часних дјела Радојице, најзначајније његово дјело јесте његова недавно објављена књига „Сура гора” о медовским страдалницима.
„То је изузетно дијело које иде испред њега и са којим он излази пред лицем оних који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство своје, који су пострадали у Медови, успјели да се спасу па касније отишли на Солунски фронт, оних који су учествовали у ослобођењу нашег народа од Ђевђелије до Цетиња, Црне Горе. Нека Господ упокоји и подари Царство небеско нашем Радојици вјерноме Богу, вјерноме Светом Петру Цетињском и Петру Ловћенском Тајновидцу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Још једном истичући значај романа “Сура гора” Радојице Радовића, Високопреосвећени владика Амфилохије је истакао да се он током писања надахњивао, нарочито током писања ове последње, најдрагоцјеније и најбоље књига која је објављена у Црној Гори у ово наше вријеме, Светим Петром Другим, Ловћенским Тајновидцем.
„И зато нека би Господ упокојио њега, а његовима синовима и сродницима подарио утјеху у томе да су имали и да имају једног од најзначајнијих и најумнијих људи који је Цетиње изњедрило у своје вријеме. Бог да му душу прости“, закључио је у опроштајном слову Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на опијелу књижевнику Радојици Радовићу.
Радојица Радовић рођен је на Цетињу 1956. године. Иако је по образовању био магистар економије, његова основна вокација била је књижевност.
Аутор је значајног књижевног опуса за који је добио бројне награде и признања. Уврштен је у преко десет зборника и антологија прозе и сатире у Црној Гори и бившим југословенским републикама. Учесник је великог броја фестивала поезије на простору некадашње Југославије. Објавио је књиге поезије: “Буде да нема пјесме”, “И нема ме више”, “Сепира Нере”, “На коњима пси”. Поред поезије, писао је и сатиричне приче и монодраме. Приредио је антологију цетињских пјесника Цетињске стазе и био један од уредника часописа Арс, као и члан Удружења књижевника Црне Горе.
Посебно мјесто у његовом стваралаштву, према мишљену читалаца и књижевне критике, заузима роман “Сура Гора” објављен на конкурсу Књижевне задруге Српског народног вијећа и Удружења књижевника Црне Горе, који је проглашен за најбоље прозно остварење године.
Роман “Сура гора” Радојице Радовића припада зрелим прознима остварењима, можда понајбољим у неколико последњих година у Црној Гори. Слојевита, до детаља искристалисана прича о човјеку који се у потрази за иоле љепшим животом у једном недовољно истраженом преломном времену, нашао у самом средишту бурне црногорске, европске и свјетске историје из првих деценија прошлог вијека. Окосница романа заправо је медовска трагедија, догађај који свједочи о врхунском патриотизму нашег народа, који је из далеке Америке похитао на позив државе да бране свој народ од аустроугарског окупатора 1914. године.
Весна Девић
