Mitropolit испред Цeтињског манстира

Митрополит Амфилохије: Света луча нека се обнови у души сваког Црногорца и Србина, и сваког човјека – 30. 12. 1990. Љ. Г

Бесједа Митрополита Амфилохија вјерном народу испред Цетињског манастира након његовог увођења у трон цетињских митрополита – 30 децембар 1990. љета Господњег:

Поздрављам вас ријечима великог Његоша: Слобода нас је родила, шта има да се бојимо слободе?! Слобода је родила све што је свето и честито на овим просторима – слобода, и светиња, и чистота, и чедност, и вјера. Вјера у непролазно, људско достојанство. Ако исток сунце св’јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета. Та света луча нека се обнови у души сваког брата Црногорца и сваког Србина и сваког човјека, који се рађа на овој земљи. Ево мене, ево и вас, спремно је срце моје, каже пророк. И моје срце је спремно да заједно са вама, обнављам своју душу. Да заједно са вама обнављам оскрнављене олтаре, да заједно са вама обнављам онај свети, и најсветији, и највеличанственији, олтар и храм –  душу свакога од нас, јер нема ничега светијег под небом и земљом од људске душе и људског бића. Владика Раде је свето достојанство, просвједочено мучеништвом његовог стрица, попео на Ловћен, сјединио светост и мудрост, као мјеру истинског људског достојанства. Позивам и себе и све вас, да гредимо према тој мјери, која је безмјерна!

У то име, ја благосиљам сваки ваш дом, благосиљам свако село у Црногорско-приморској митрополији. Сјећам се овог тренутка јер у титули митрополита црногорско-приморских стоји и назив скендеријиски и оних наших страдалника, заборављених од људи, али од Бога незаборављених, из Врака, Скадра и околине, који су деценијама страдали, али даће Бог да и они нађу своју слободу.

ЖИВЈЕЛИ СВИ НА МНОГАЈА ЉЕТА!