Уз учешће многих излагача завршене су у четвртак 24. маја 2018 године четвородневне сесије Осмог Међународног Симпозијума Православне Теологије, у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, са темом, „Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Православна Теологија у 21. вијеку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 Теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве, најприје богословском мишљу и истраживањем а онда и одређеним приједлозима.
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом Сабору.
Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено, било је излагање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско –приморског г. Амфилохија, са темом ‘’Учешће Православне Српске Цркве на Светом и Великом Сабору на Криту 2016. године‘’.
Митрополит је нагласио да је Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве.
У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог Сабора, својим учешћем су обогатили ово академско заједничарење: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије –изасланик Његове Свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија –антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, Теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Високопреосвећени митрополит је по завршетку сједница овог значајног академског скупа, обишао солунске светиње. У Свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму, поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране митрополита солунског Антима.
Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао Свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца, и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Свештени Манастир Ормилију на Халкидикију, гдје је наредног дана у Саборном манастирском Храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста, уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија. Крајње срдачно примљен од сестринства манастира и од игумана Свештеног Манастира Симонопетре на Светој Гори Јелисеја, митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
