Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Ћелија Пиперска уз саслужење јереја Владимира Милуновића, јеромонаха Гаврила (Штрпца) и јерођакона Теодора (Шљиванчанина).
Митрополит Јоаникије бесједио је на крају литургије и освештао славки колач у част имендана сестара Пиперске обитељи.
У уводном дијелу Митрополит Јоаникије је апострофирао поуку Светог апостола Павла : А доборчинство и заједништво не заборављајте, јер се таквим жртвама угађа Богу“ и појаснио да доброчинство треба схватити у свој својој ширини- не само у смислу добрих дјела да гладнога нахранимо, болеснога посјетимо и утјешимо и измиримо се са неким, и покажемо љубав, него да доборочинство подразумијева да се за ближње молимо, јер је то велика жртва пред Богом. „Када се неко истински моли за ближњега свога, то вам је као да пролива своју крв за њега. То је права и истинска жртва.“
„Наравно, велика је жртва и то када смо с неким у неком лошем односу, у незбору, у неком сукобу, па да учинимо сав напор да то превазиђемо. И онога кога смо били изгубили као брата или сестру да га опет добијемо и да га добијемо у још ближе неком однсу и још већој љубави. Када смо убјеђени да смо превазишли све наше неспоразуме које смо имали и када смо сагледали колико се ђаво ту био умијешао и колико се он ту наслађивао и када све то презремо, а презремо и наше слабости људске и то превазиђемо уз помоћ Божије благодати и милости, онда видимо колико је то велико дјело, колико је то велико доброчиннство. Колико је то добррочинство и за онога према коме је упућено, с којим смо имали до јуче некакав сукоб и некакав неспоразум, али колико смо учинили много и за своје спасење и за своју душу и сами смо се препородили и сами смо увидјели своју заблуду-истакао је Високопреосвећени Владика.
Митрополит је навео да смо сваког дана у прилици да чинимо добра дјела и да заједништво морамо стално да обнављамо и конкретизујемо, јер нас хришћане, заједништво обогаћује.
„Свакога дана смо у изазову да учинимо неко доброчинство и имамо и прилику. Ако није прилика да сваки дан дајемо и хранимо гладне или неким потребитима нешто дајемо, али имамо прилику да сваки дан упутимо добру мисао, лијепу ријеч, да прихватимо ближњега свога, да мало свој егоизам превазиђемо. Ето већ једне мале жртве, а кад се тако навикнемо да чинимо те мале жртве у славу Божију и Божија благодат ће нас стално укрепљавати, па онај ко је навикао да чини мале, убрзо ће се оспособити да чини и велике жртве и да задиви многе са оним што он може да учини. И каже да се таквим жртвама угађа Богу. Доборчинством и заједништвом. Наравно да заједништва не може бити без доборчинства, без тог сталног показивања, али на дјелу, не само на ријечима, јер ако је самона ријечима онда је то празно и лажно и обманљивно, али ако је и на ријечима и на дјелима онда се на такав начин утврђује заједништво и да имамо у виду колико је важно заједништво. И кроз само заједништво човјек превазилази самога себе. Оног другог и да саслуша прије свега.“
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије подсјетио је и на Христове ријечи: Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјел и да прославе Оца нашега на небесима и поучио да не може засвијетлити свјетлост наше вјере и љубави без милосрђа, доброте и добрих дјела. Честитао је имендан монахињама Сари, Емилијани и Никодими и пожелио да их њихови свети заступници, али и све нас, руководе према царству небеском.
Лана Остојић
