Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на празник Сретења Господњег, 15. фебруара, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Високопреосвећеном Митрополиту саслуживалу су протојереј Димитрије Мошкин, секретар Кузбаске митрополије Руске православне цркве и протојереј Андреј Мојаренко, ректор Кузбаске православне семинарије, Руске православне цркве, цетињско свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће вјерног народа.
Послије прочитаног јеванђелског зачала бесједио је протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије, који је казао да су се на данашњи дан у Јерусалимскоме храму срели Стари и Нови завјет. Стари завјет у лику Праведнога Симеона Богопримца, и сви пророци, који су проповједали долазак Месије, у његовом лику, сви старозавјетни праведници и сами Симеон, видјели су испуњење своје проповједи. Светом Симеону, који је по предању живио више од 250 година, Дух Свети открио је да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.
„И тако је Свети Симеон живио и живио и није могао да види смрти док није видео Христа, кроз њега и читав Стари завјет примио је Христа на руке и изговорио оне ријечи: Сада отпушташ у миру слугу својега Господе по ријечи твојој, јер видјеше очи моје спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Свијетлост на просвећење незнабожаца, и славу народа твога Израиља. Тако и ми, драга браћо и сестре, да се поучимо симболиком овога данашњега празника, да схватимо да оно што је најважније јесте да имамо вјеру у Бога, а имајући вјеру у Бога имаћемо и љубав према Богу, имаћемо и љубав према свим људима који су створени по лику и подобију Божијем. И као што је Стари завјет сусрео Нови у лику Светога Симеона и у лику Христовом, тако и ми да будемо отворена срца и да вјерујемо ријечи Господње, да будемо отворени према свим људима, чувајући ту вјеру у себи“, бесједио је ректор Цетињске богословије.
У наставку протојереј Благоје Рајковић је поучио сабране да треба да будемо увијек отворена срца и да имамо наду као Свети Симеон, који је живио дуго година у нади ишекујући спасење да види у Христу Исусу:
„Тако се и ми сусрећемо свакога дана са људима и управо у том сусрету треба да видимо неку радост, јер и сама ријеч срећа у нашем народу долази од глагола сретети се, сусретати се, видјети лице брата свога и сестре своје. На данашњи дан, када се по народном предању сусрећу зима и прољеће, када се сусрећу природне стихије, и ми имамо радост да се сусретнемо са нашом браћом која су дошла из далекога Сибира, али нама блискога у срцу – са о. Димитријем и о. Андрејем. Увијек да имамо отворено срце да примамо свакога човјека којега нам Бог упути, да тако једни са другима у љубави братској стремимо ка Царству небескоме, ка Царству вјечне славе вјечнога Бога нашега, Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава кроз све вјекове, кроз сву вјечност. Амин!“
Митрополит Јоаникије: У сусрету са Богом испуњава се смисао живота
По отпусту Литургије, сабранима су се обратили Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и протојереј Андреј Мојаренко.
Честитајући празник, Владика Јоаникије је подсјетио да у четрдесети дан послије Рођења Христовога, прослављамо празник Сретења, знаменити дан када је старац Свети праведни Симеон Богопримац, коме је још у његовим младим годинама било речено да неће видјети смрти док не види Христа Господњега, извршавајући закон Мојсијев, примио Богомладенца Христа у своје наручје и у Њему видио Спаситеља свијета:
„Ево видимо овога старца који доживљава пуноћу радости у овоме сусрету и са том радошћу одлази у наручје Господње. Њега више ништа не везује за овај свијет, њега је та радост, коју је осјетио тада држећи Христа Богомладенца у своме наручју, превела у нови живот. Драга браћо и сестре, у овоме видимо могућност свакога човјека, да како године одмичу и како његова тјелесна снага посустаје, да се умножава духовна радост, да се умножавају духовни дарови. Тако је то код старих истинских хришћана. Видјели смо многе који су живјели међу нама, како у старим годинама добијају блажени израз лица, како су трпељиви… како су се испунили Божијих дарова. Свети Симеон Богопримац нам је показао како треба да живимо, да никада не посустајемо – њему је некада давно било откривено, али прошле су године и деценије и тек у његовој дубокој старости се испунило оно што му је Господ у младости обећао.“
Архиепископ цетињски је поручио да је и свима нама обећано, ако живимо као прави и добри хришћани, да ћемо се испунити духовних дарова и да ће наша кончина бити као што се и молимо на свакој Литургији да крај нашега живота буде хришћански, без бола, непостидан, богоугодан. Да наша кончина буде заправо само прелазак, као што се Свети Симеон тако лако одријешио од овога свијета:
„Јер се сјединио са Господом. Сјединио се управо тада на кончини свога живота са Извором вјечнога живота и вјечне радости. Тако је живио и Свети отац наш Петар Цетињски, Свети Василије Острошки, Свети Сава, многи светитељи из рода нашега. И ево данашњи празник Сретења, знаменит, велики празник, празник који нам показује да се у сусрету са Богом испуњава смисао живота, па и сваки сусрет међу нама треба због тога да је радостан. Тако се и ми данас радујемо и веселимо јер су нам дошла драга у Христу браћа. Заиста браћа, наш отац протојерј Димитрије из Кемерова и наш отац Андреј, ректор Кузбаске православне семинарије, изузетно добра школа која има степен факултета.“
Изражавајући задовољство што се и у овим временима потврђују и настављају старе везе које трају вјековима, посебно, како је истакао, између Богословије Светога Петра Цетињскога и Кузбаске православне семинарије, које су се прије десетак година побратимиле.
„То је заиста благословено и благодаримо нашем оцу Димитрију и нашем оцу Андреју, што су дошли на овај дивни, велики празник и донијели нам велику радост и поздраве од братског руског народа“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Ректор Кузбаске православне семинарије о. Андреј Мојаренко се захвалио на љубави и радости, подсјећајући на историју односа и повезивања Богословије Светога Петра Цетињскога и Кузбаске православне семинарије.
Весна Девић
